Srbija treba da stavi van snage Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Srbiju jer taj zakon ozbiljno podriva efikasnost sprovođenja Zakona o javnim nabavkama, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Vrednost nabavki izuzetih od primene Zakona o javnim nabavkama je u 2021. godini naglo porasla za 88 odsto ili za 1,5 milijardi evra u odnosu na prethodnu posmatranu godinu – na ukupnu vrednost od 3,2 milijarde evra.
Srbija je početkom 2020. godine donela i Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Srbiju.
Taj zakon predviđa da u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta, Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera.
Javne nabavke su obezbeđivanje dobara, usluga ili radova za organe javne uprave, lokalne samouprave ili preduzeća sa većinski javnim kapitalom. Javne nabavke u Srbiji su prvi put zakonom regulisane od 2002. godine.
Rizik od nazadovanja u oblasti javnih nabavki, kaže EK
Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju ozbiljno podriva efikasnost sprovođenja Zakona o javnim nabavkama, piše Evropska komisija.
Izuzeci od primene zakona o javnim nabavkama činili su 67 odsto kumulativne vrednosti svih ugovora o javnim nabavkama zaključenim u 2021. godine.
Najčešće korišćen pravni osnov za izuzeće od zakona o javnim nabavkama bili su međudržavni sporazumi, koji su činili 22,7 odsto ukupne vrednosti svih izuzetaka u 2021. godini.
Takođe, Državna revizorska institucija je identifikovala ugovore u vrednosti od 150 miliona evra koji su bez valjanog obrazloženja izuzeti iz postupka javnih nabavki, navodi EK.
Zabrinjavajući je i veliki broj nepravilnosti u ugovorima o javnim nabavkama koje je utvrdila Državna revizorska institucija, dodaje EK.
Reakcija države na COVID-19 omogućila je korišćenje izuzetnih procedura za ubrzanje procesa nabavki.
Evropska komisija smatra da bi objavljivanje svih informacija o nabavkama koje se odnose na nabavke sprovedene tokom kovida na vladinim portalima unapredilo transparenstnost.
U delu izveštaja o napretku Srbije u oblasti javnih nabavki, EK navodi da u izveštavanom periodu nije bilo napretka. „Srbija je umereno pripremljena u oblasti javnih nabavki“, navodi EK.
Sa jedne strane EK navodi da su administrativni kapaciteti u Upravi za javne nabavke ojačani, a da sa druge strane Zakon o posebnim postupcima ostaje na snazi.
Pored ukidanja pomenutog Zakona, Srbiji se preporučuje da obezbedi punu usklađenost sa Direktivama EU o javnim nabavkama iz 2014. godine.
Srbija će to posebno postići usvajanjem izmena i dopuna Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i obezbeđivanjem da projekti koji se finansiraju iz javnih sredstava budu predmet postupaka javnih nabavki.
Srbija treba i da obezbedoi da međudržavni porazumi zaključeni sa trećim zemljama ne ograničavaju prekomerno konkurenciju i da poštuju osnovna načela javnih nabavki.