Srbija po ekonomskim nejednakostima u samom vrhu Evrope

Foto: Pixabay

Poslednjih decenija nejednakost između država se smanjuje, ali raste unutar velikog broja društava. Metodologija za izračunavanje ekonomskih nejednakosti bi u Srbiji trebala da se revidira, a poreska politika može da ojača svoju redistributivnu ulogu i bez negativnih posledica po produktivnost, neki su od zaključaka drugog po redu simpozijuma "Nejednakost u Srbiji".

Dodatno, prema Džini koeficijentu, Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost nego prosek Evropske unije, što znači da i dalje spada u države sa najvećom nejednakosti na kontinentu.

Simpozijum koji su organizovale Srpka akademija nauka i umetnosti i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu posvećen je nivou i uzrocima nastanka nejednakosti, ali i metodologiji za njeno merenje, pojasnio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

"Pored ekonomskog ugla, (izučavanje nejednakosti) je značajno i iz ugla pravnih, politikoloških i socioloških nauka", istakao je Petrović.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić naveo je da na povećanje nejednakosti koje se u proseku beleži u Evropi deluje više faktora, među kojima je i razvoj tehnologije i kulturno-istorijski faktori, da progresivni poreski sistem direktno smanjuje nejednakost, ali samo do određene granice, nakon čega negativno utiče na efikasnost.

On je u istraživanju, koje je obuhvatilo 50 zemalja Evrope i Bivšeg Sovjetskog Saveza, predstavio i da rast nezaposlenosti umereno povećava nejednakost, da brži rast BDP-a blago smanjuje nejednakost tržišnog dohotka, a da su podaci koji ocenjuju uticaj globalizacije na process mešoviti.

"U Srbiji imamo nešto veću nejdnakost nego što se očekuje na osnovu ekonometrijskih podataka… Viši javni rashodi (u proseku) značajno smanjuju nejednakost, ali je važna i njihova struktura. (Najvažniji uticaj) imaju troškovi obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, naročito penzija”, dodao je Arsić.

Dodaje da obrazovanje povećava ljudski kapital i društvenu mobilnost, a da je za uspeh ovog "ulaganja" najvažnije predškolsko i osnovno obrazvovanje, kao i da je pouzdanost merenja podataka o nejednakosti najproblematičnija u manje razvijenim zemljama.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković ukazuje da je razlika između podataka o dodnoj nejednakosti između Srbije i Evrope drastična, da se veća nejednakost beleži samo u Litvaniji i Bugarskoj, a da je ona najizraženija u delu populacije sa najnižim prihodima.

Međutim, ona ocenjuje da je rezultat toga i neusklađenost metodologije prikupljanja podataka kojim se to ocenjuje.

“Prvi decil (10 odsto stanovništva sa najnižim primanjima), dakle oko 700.000 stanovnika prijavljuje prihode o oko 2.700 dinara mesečno, ili manje. Čak 35 odsto domaćinstava u ovoj grupi prijavljuje da nema nikakve prhode, što neke druge države isključuju iz analize. Potrošnja tih domaćinstava je četiri puta veća od njihovi primanja, pa se postavlja pitanje zašto se to dešava”, napominje Matković.

Prema njenim rečima, države koje računaju stepen nejednakosti na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života (Survey on Income and Living Conditions – SILC) to čine iz različitih izvora, sa različitim pitanjima i sa neujednačenom upotrebom samoprocene.

“Visina dohotka u prvom decilu je nerealno niska, kada se u obzir uzme rasprostranjena siva ekonomija i (količina dohotka) u naturi… Nešto od tih podataka može da se dobija iz državnih registara, ali to mora postepeno da se uvodi i u kombinaciji sa anketom”, ocenila je Matković.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta dodaje da poreski sistem može imati značajnu ulogu u povećavanju ili smanjenju nejednakosti u jednom društvu, te da javne politike treba formirati i u toj oblasti.

Dodaje da Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost nego prosek EU, a skoro 15 procentnih poena veću nejednakost nego Slovačka, koja je zemlja sa najmanjom nejednakošću.

On ocenjuje da su potencijalno najvažniji uzroci nejednakosti visoka razlika između tržišnog dohotka pre i posle oporezivanja i transfera, kao i neadekvatna poreska i socijalna politika.

Za neke od analiza objavljenih tokom prethodnog simpozijuma Altiparmakov kaže da su neprcizne, odnosno zasnovane na nekompletnim podacima, kao i pogrešnoj oceni da samo jedan tim poreskog sistema, sintetički, može da umanji razlike u društvu.

"Slovačka, kao država sa najnižim indeksom nejednakosti koristi flat sistem oporezivanja, ali ga u okviru (sistema zaračunavanja) doprinosa pretvara u progresivni. U simulacijama koje smo radili, ako Srbija usvoji slovački model, Džini koeficijent (indeks nejednakosti) može da smanji za 1,4 procentnih poena", smatra Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, to se može postići povećanjem neoporezivog dela plate, većim odbicima za izdržavane članove porodice, kao i integracijom doprinosa za zdravstvo u poreze.

Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta se u svom izlaganju bavio pitanjem imovine i njenim uticajem na ekonomsko blagostanje, uz napomenu da ne postoje precizne ankete o visini i strukturi imovine.

“Problem (prilikom analiziranja) postoji na vrhu raspodele, odnosno kod najogatijih. Procenjuje se da je 8 do 10 odsto bogatsva domaćinstava na globalnom nivou ili sakriveno ili da se nalazi u poreskim rajevima. Dodatno, prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, oo dve trećine svog bogatstva nalazi se u ljdskom kapitalu, znanju u koje ljudi ulažu”, dodaje Ranđelović.

Napominje i da od 70-ih godina nejednakost u svetu raste, ali da imovinska nejednakost to čini znaajno brže od razlike u platama, a dodaje da bi alternative bila i porez na neto bogatstvo, ali i reforma sistema oporezivanja nasledstva i poklona.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara