Srbija treća u svetu po proizvodnji šljive, ali to nedovoljno koristi

Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah posle Kine i Rumunije. Ipak, naša zemlja ne uspeva da izvuče neku veću korist od toga.

Šljiva se u svetu gaji na oko 2,5 miliona hektara, a iz godine u godinu beleži se blagi rast njenih zasada, prenosi portal Agrosmart.

Godišnje se proizvede oko deset miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona, u bolje rodnim srednjim godinama. Bilo je nekada i godina sa većim prinosima, ali se beleže i manji.

„Tako ima i razlika u površinama pod ovom voćkom, kada je reč o onome što prikazuju domaći istraživači, ali i u evropskim analizama. Ipak, te razlike su minimalne i zanemarljive“, piše novinar Branislav Gulan.

U Srbiji se šljiva ponekad gaji i na površini do 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona godišnje. Srbija je treća u svetu po proizvodnji šljive, a po izvozu suve šljive peti smo u svetu, sad sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou.

Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala šljive.

Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji (60 odsto) i Evropi (25 odsto).

Sa povećanjem broja stabala šljive, povećava se i njen izvoz. U 2021. godine izvoz šljive (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusiju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća iz Srbije, koji je vredan milijardu evra. U PKS ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova.

U našoj zemlji proizvodnja šljiva iznosi do 700.000 tona. Najveći deo šljia odlazi za rakiju, u više faze prerade ode samo 20 roda. U 2022. proizvedeno je oko 50 miliona litara rakije.

Rod šljive ispod proseka

Kvalitet je zadovoljavajući

Poljoprivredni stručnjaci kažu da je ovogodišnji rod šljiva nešto slabiji od prošlogodišnjeg, ali da je kvalitet zadovoljavajući, iako je bilo straha da će šljiva ostati manje zbog suše.

Šljiva je u Toplici rodila nešto slabije, na teritoriji Prokuplja, prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, šljiva se nalazi na površini od preko 2.000 hektara, dok je u blačkoj opštini pod zasadom ovog voća površina od oko 5.000 hektara.

U prokupačkom kraju 70 odsto stanovništva se bavi voćarstvom, gajenjem „oblačinske“ višnje i šljive „stenlej“. Sa 2.000 hektara iz ovog kraja, godišnje se otkupi oko 2.600 vagona šljive sorte „stenlej“, dok se se rod „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i „čačanske rodne“ procenjuje na oko 500 vagona.

U Srbiji su pored Topličkog, Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug lideri u proizvodnji šljive. Od šljive se proizvodi i najpoznatije piće u Srbiji – rakija šljivovica. Ova rakija, osim što je nadaleko čuvena, najviše se izvozi u SAD, Kanadu, Australiju i Austriju, mesta u kojima živi naša dijaspora.