Srbija u Aušvicu uspostavlja zajedničku stalnu izložbu posvećenu jugoslovenskim žrtvama nacizma

Srbija će zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Slovenijom uspostaviti zajedničku stalnu izložbu u Bloku 17 Državnog muzeja Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Izložba će biti uspostavljena zahvaljujući zakonu o potvrđivanju sporazuma o finansiranju izložbe koji je potpisalo šest zemalja.

U okviru procesa sprovođenja obnove bivšeg jugoslovenskog paviljona u Poljskoj, nakon održanih konsultacija i usaglašavanja teksta svih strana u koordinaciji Uneska, 25. januara ove godine u Parizu su ministri kulture šest zemalja potpisali Sporazum o finansiranju izložbe.

Kako se navodi u jednom od dokumenata koje je Vlada Srbije usvojila, ova inicijativa ima za cilj da doprinese promociji dijaloga, mira i pomirenja u regionu, razvijajući inovativne i kreativne pristupe očuvanju kulture sećanja.

Izložba u muzeju u Poljskoj biće mesto sećanja na žrtve sa teritorije bivše Jugoslavije u koncentracionom logoru i logoru za istrebljenje Aušvic.

Godine 2014. Državni muzej Aušvic -Birkenau je priznat za jedan od glavnih istorijskih spomen obeležja u Evropi kao jednog od najmračnijih perioda u istoriji čovečanstva.

Sporazumom su se pomenutih šest zemalja usaglasile da će zajednički finansirati sve neizmirene troškove implementacije zajedničke stalne izložbe koji ne bi bili pokriveni donacijom porodice Herman, sve buduće troškove održavanja vezane za zajedničku stalnu postavku u Bloku 17 Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, koristeći model podele troškova.

Zakonom je definisano da zemlje nadoknade troškove renoviranja i konzervacije zajedničkih prostora, objekata i segmenata Bloka 17 u ukupnom iznosu od milion evra.

Tako će Bosna i Hercegovina dati 15,5 odsto sredstava, Hrvatska 23 odsto, Crna Gora 2,23 odsto, Severna Makedonija 7,5 odsto, Srbija 35,7 odsto i Slovenija 16 odsto sredstava.

U 2025. godini biće planirana finansijska sredstva preostalog dela obaveze za izvršenje Sporazuma, u iznosu od 22 miliona dinara.

Naredne, 2026. godine, planira se izdvajanje 20 miliona dinara.

Muzej u Aušvicu predstavlja teren na kom se nalazio logor, a čine ga skup blokova, kasarni i stražarskih kula. Muzej poseduje hiljade predmeta od posebnog značaja i simbolike koji su pripadali stradalima.

Tako muzejske zbirke obuhvataju oko 40 metara kvadratnih obuće, oko 3.800 kofera od kojih 2.100 nose imena svojih vlasnika, oko 400 prugastih logorskih odevnih predmeta, ali i umetnička dela koja su izradili zavtorenici tokom boravka u logoru.

Svi predmeti predstavljaju zbirku vezanih za stradanje naroda, većinom Jevreja koje su Nemci deportovali u Aušvic.

Na teritoriji bivše Jugoslavije, zemalja koje su potpisale sporazum o uspostavljanju zajedničke izložbe, prema procenama je stradalo oko 60.000 ljudi.

U Beogradu je tokom Drugog svetskog rata otvoren logor Sajmište koje se nalazilo u bloku 17 na Novom Beogradu, odnosno na levoj obali Save naspram Savskog mosta.

Podaci pokazuju da je za vreme okupacije blizu 8.000 Jevreja i 32.000 Srba je ugušeno u dušegupkama, streljano u Jajincima ili umrlo u samom logoru.

Logor Sajmište je bio aktivan od oktobra 1941. do jula 1944. godine.

Posao od 154.000 evra za EXPO dobila ćerka firma Energoprojekta