Srbija se nalazi na 95. mestu liste zemalja rangiranih po ekonomskim slobodama koju svake godine objavljuju uticajna fondacija Heritidž i Volstrit džornal.
Indeks ekonomskih sloboda Srbije je u odnosu na prethodnu godinu porastao za 0,8 poena, ali se ona sa ukupnim rezultatom 59,4 i dalje nalazi među „ekonomski uglavnom neslobodnim zemljama“. U toj zoni se nalazi 61 zemlja (od 91. do 151. mesta), a ispred Srbije su Namibija, Vanuatu, Gambija i Uganda.
Ekonomski najslobodniji su Hongkong, Singapur, Australija, Švajcarska, Novi Zeland i Kanada, a prva zapadnoevropska zemlja zauzima tek 9. mesto i to Irska, koja je nedavno uspela da se oslobodi zagrljaja „trojke“ kreditora i konsoliduje svoj finansijski sistem.
Najboljih deset čine i Čile (7), Mauricijus (8) i Danska (9).
Sledi Estonija na 11. mestu, dok su na 12. mestu SAD. Nemačka se kao najjača ekonomija Evrope nalazi na 18. mestu.
Na samom dnu liste 178 zemalja su Iran, Eritreja, Venecuela, Zimbabve, Kuba i Severna Koreja.
Što se regiona tiče, bod ispod Srbije, odnosno šest mesta na listi niže nalazi se Bosna i Hercegovina (101), Hrvatska je na 87. mestu u zoni „umereno slobodnih zemalja“, Slovenija je na 74. mestu, Crna Gora je na 68. poziciji, dok je od zemalja iz bivše SFRJ najbolje plasirana Makedonija na 43. mestu.
U Evropi su od Srbije slabije plasirane BiH, Moldavija, Grčka, Rusija, Belorusija i Ukrajina, koja je i jedina u „crvenom“, odnosno u zoni zemalja sa „gušenim ekonomskim slobodama“.
Kako se navodi, rezultat Srbije je poboljšan u odnosu na prethodnu listu zahvaljujući poboljšanjima u oblastima investicionih sloboda, monetarnih sloboda i slobode od korupcije.
Na drugoj strani, oslabile su kontrola javne potrošnje, fiskalne slobode, poslovne slobode i trgovinske slobode.
„Srbija je 37. zemlja od 43 zemlje u regionu Evrope i njen ukupni rezultat je ispod svetskog i regionalnog proseka. Za Srbiju je rezultat iz indeksa 2014. najbolji koji je ikada ubeležila, ali uprkos napretku u određenim oblastima, Srbija i dalje kaska u promociji i primeni vladavine prava. Implementacija dubljih institucionalnih reformi je i dalje od kritične važnosti“, navodi se na sajtu.
Srbija je prvi put ocenjena 2009. godine i od tada je njen rezultat uvećan za 2,8 poena.
„Četiri od deset ekonomskih sloboda, uključujući investicione slobode, poslovne slobode i monetarne slobode su se popravile. Najviše su napredovale investicione slobode za čak 35 poena. Ipak, na napredak su uticala popuštanja u fiskalnim slobodama i kontroli javne potrošnje“, navodi se.
Indeks ekonomskih sloboda 2014 možete pogledati na ovom
linku.
Fondacija „Heritidž“ je američki konzervativni trust mozgova sa sedištem u Vašingtonu, koji je stekao veoma jak uticaj na politiku SAD u periodu kada je predsednik bio Ronald Regan. „Heritidž“ se danas smatra najuticajnijom među konzervativnim istraživačkim organizacijama u SAD.
Iz ugla jednog prosečnog studenta drzavnog fakulteta rasparčavanje / deljenje vremena (koje pritom nismo sigurni ni da postoji) ima posebnu draž kada ste u svakodnevnoj komunikaciji pomene godina. Pre godine se u bar 70% slučajeva pomene i broj, broj od 1 do 4 ili 6, naravno, mislim na „godinu studija“. Pojam jako slican „godini studiranja“ a pak tako različit, jer taj broj npr. kod novoimenovanih sudija u Novom Pazaru doseže i do 29. Fascinantni su brojevi zar ne? No da ja ne kočim reforme i idem previše u širinu sa ovim komentarom da se vratim na ovo parče iz 2016. Pa znate kako, možda postoje još lepših primera kojim su Srbi i ljudska rasa kompletno, dokazala svoju autodestruktivnost ali ni ova izvedba iz 2016, daleko je od loše.
email: djole015sa@gmail.com