Srbija već uveliko uvozi radnike zbog nedostatka domaćeg kadra

Srbija će narednih godina zbog nedostatka domaće radne snage moći da očekuje najezdu stranih radnika, pre svega iz Indije, prenela je agencija Beta. Pored građevine, Srbija će uvoziti hotelijere ali i radnike koji bi trebalo da rade u fabrikama automobilskih delova koje su nedavno otvorene. 

Pored Indije, prema podacima radne inspekcije, u Srbiji dolaze radnici iz Kine, Turske, Turkmenistana, Rumunije, Albanije, Crne Gore, Nemačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rusije, Tunisa, Gane, Italije, Irana i Poljske, naglasio je predstavnik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković.

„Kvalifikacije tih stranih radnika nisu upitne kako mnogi smatraju, nego ih oni upošte nemaju, ali se procedure za njihov dolazak olakšavaju, a u pripremi je zakon o povećanju potreba poslodavaca za radnim angažovanjem radnika koji će im dati status sezonskih radnika, odnosno poslodavac će ih plaćati koliko se pogode, a državi poreske dažbine“, rekao je Torlaković.

On kaže i da je dolazak stranih radnika u Srbiju delimično usporila pandemija korona virusa. Međutim dodaje da ih u budućnosti treba očekivati u većem broju, jer dolaze u grupama od po 500 ljudi.

„Prošle godine u Srbiji je registrovano oko 12.000 stranih radnika, a procenjuje se da je taj broj do sada nadmašen za oko 50%“, rekao je Torlaković.

On je dodao da je indijskim i drugim radnicima koji ovde dolaze  plata od 300 dolara „velika“ i da od toga 100 dolara mogu da pošalju porodici. Prema njegovim rečim prosečna zarada u građevinarstvu je 51.000 dinara, dok sa druge strane naši građevinari u Nemačkoj mogu da zarade četiri do pet puta više.

Dolazak kineskih radnika je, prema njegovim rečima, olakšan već pre nekoliko godina jer su njima priznata neka prava prema kineskim propisima, ali drugi se suočavaju i sa „putnim reketom“. To znači da ih poslodavci ucenjuju da plate putne troškove i da određeni period treba da rade besplatno.

Kako je rekao Torlaković, inspekcija je na jednom gradilištu u Novom Sadu zatekla 1.000 državljana Rumunije bez radne dozvole, a na gradilištu Koridora 11 i brze pruge Beograd Subotica zatečeno je 100 državljana Indije od kojih je samo njih nekoliko imalo dozvole za rad.

Torlaković je rekao da sindikati mogu da reaguju samo tamo gde imaju svoje ispostave, ali da ih u mnogim firmama nemaju jer ne mogu da obezbede dozvolu za ulazak.

„Radimo i kao uzbunjivači jer inspektori nisu u mogućnosti da prekontrolišu sve firme pošto ih je malo i u nadležnosti jednog je oko 1.700 firmi. U Beogradu je još teže situacija jer ima više od hiljadu gradilišta“, rekao je Torlaković.

RAZVOJ PROIZVODNJE AUTO-DELOVA

Krajem maja ove godine nemačka kompanija AFT koja proizvodi auto-delove otvorila je fabriku u Priboju i najavila zapošljavanje 400 radnika.

Početkom juna nemačka kompanija „Fišer automotiv sistem“ otvorila je svoj pogon za proizvodnju auto-delova u Jagodini. U tom pogonu planirano je da se zaposli 350 radnika.

Nije tajna da naši radnici već godinama odlaze na privremeni rad u druge zemlje, zbog većih zarada. Jedna od popularni zemlaja za odlazak je Slovačka, koja ima razvijenu automobilsku industriju.

Posledica toga je manjak radne snage u Srbiji, koji se rešava dovođenjem radnika iz zemlaja u kojima su prosečne zarade manje nego kod nas.

Na nedostatak radnika žale se i hotelijeri, koji rešenje takođe vide u uvozu radne snage. Poseban problem je nedostatak kuvara.

Često mogu da se pronađu oglasi za posao u kojima poslodavci za tu kvalifikaciju nude platu od 80 hiljada dinara, ali se ipak muče da pronađu dobrog kuvara, jer su zarade u inostranstvu za to zanimanje daleko veće.