Srbija više da uloži u pravo na lečenje i socijalnu zaštitu, traži UN

Građanima Srbije značajno su ugrožena socijalno-ekonomska prava, ocenio je Komitet Ujedinjenih nacija koji se bavi tom oblašću, uz napomenu da su mere štednje koje je država preduzela kao odgovor na finansijsku krizu nakon 2014. godine imale najveći negativan uticaj na građane.

Komitet UN je pripremio i set preporuka za državu, tražeći od Srbije da više uloži u ekonomska i socijalna prava građana, među kojima su pravo na lečenje, obrazovanje, rad, socijalnu zaštitu, stanovanje. 

Iako prema oceni Komisije ove mere, koje podrazumevaju smanjenje penzija, povećanje PDV-a, uvođenje poreza na imovinu za socijalne stanove i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, nisu same po sebi loše, uvedene su nauštrb osnovnih prava građana, zbog čega su uticale na pad životnog standarda u Srbiji.

Najveći problem predstavlja to što su mere usvojene bez adekvatnih javnih konsultacija, procene uticaja na ljudska prva i bez konkretnih vremenskih rokova za postepeo ukidanje, pa Komitet preporučuje promenu standarda ljudskih prava, revidiranje donetih mera, postepeno ukidanje istih i vraćanje nivoa javnih i socijalnih davanja na nivo pre krize.

Zašto inspektorati rada nisu uočili probleme u položaju vijetnamskih radnika u fabrici Linglong Tyre Plant, da li su praktikanti u programu „Moja prva plata“ ekonomski eksploatisani, zašto najugroženiji u zemlji nisu dobili državnu pomoć od 100 evra?

Ovo su neke od tema koje su zainteresovale Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava koji je, sredinom februara, razgovarao sa državnom delegacijom Srbije, koju je predvodila ministarka za ljudska i građaska prava Gordana Čomić.

Kakvo je stanje prava na lečenje, obrazovanje, rad i pravičnu zaradu, stanovanje i socijalnu zaštitu u Srbiji, članovi Komiteta UN u najvećoj meri su saznali od grupe nevladinih organizacija koje su pripremile alternativne izveštaje o stanju ovih prava i prosledile ih Komitetu.

Posedovanje ličnih dokumenata je preduslov za pristup većini usluga socijalne zaštite, ali veliki je broj dece čije se rođenje ne može upisati u matičnu knjigu rođenih i lica čije prebivalište ne može biti prijavljeno na adresi centra za socijalni rad što ograničava pristup uslugama socijalne zaštite.

Shodno tome istaknuto je da novčanu pomoć države u iznosu od 100 evra tokom pandemije nisu dobili oni koji nemaju lična dokumenta, a koji su najsiromašniji, pa je Komitet UN u preporukama tražio od države da hitno nađe način da građanima koji nisu dobili državnu pomoć isplati taj novac.

Takođe, Komitet smatra da se iz budžeta ne izdvaja dovoljno za socijalnu zaštitu građana, a primetna je i neadekvatna pokrivenost i visina ukupnih davanja socijalnog osiguranja, što dovodi do neefikasnosti sistema kada je u pitanju smanjenje siromaštva, pa je potrebno da država poveća budžetska izdavanja za socijalnu zaštitu i poveća obuhvt istih.

Podstiče se državu da intenzivira svoje napore za ubrzanje smanjenja siromaštva tako što će usvojiti okvirnu politiku za smanjenje siromaštva, posebno fokusiranu na one koji se nalaze u sistemskom siromaštvu i odvoji dovoljno ljudskih i finansijskih resursa za mere smanjenja siromaštva.

Komitet je takođe zabrinut zbog neadekvatnog iznosa minimalne zarade, koja je niža od iznosa minimalne potrošačke korpe, kao i zbog odsustva informacija o izvršenju minimalne zarade. Zato preporučuje povećanje minimalne plate i redovno prilagođavanje troškovima života kako bi se obezbedio pristojan život za radnike i njihove porodice.

Takođe ocenjuje da uprkos tome što je 16. januara održan ustavni referendum, kao i drugi koraci u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, postoji mogućnost političkog uticaja na rad tužilaštva zbog procesa izbora tužilaca koji nisu u skladu sa međunarodnim standardima.

Komitet UN ističe da je široko rasprostranjena korupcija i praksa podmićivanja u pristupu javnim uslugama, a Agencije za borbu protiv korupcije ne uspeva adekvatno da istraži ove slučajeve, posebno one koji uključuju visoke zvaničnike, pa država treba da osigura da svi slučajevi korupcije, posebno oni koji uključuju visoke zvaničnike, budu temeljno i nezavisno istraženi i krivično gonjeni i da poveća ovlašćenja i kapacitete organa za borbu protiv korupcije.

Navodi se da je zbog uskog obima rada Inspektorata za rad došlo do situacija kao što je slučaj radnika u fabrici guma Linglong, u kojima nije otkriveno kršenje propisa u radu uprkos velikom broju sprovedenih inspekcija, zato je veoma bitno da država proširi obim inspekcija rada, ojača kapacitete i ovlašćenja inspektorata rada i poboljša kvalitet inspekcija.

Kada je zdravstvo u pitanju, potrebno je povećati nivo budžeta koji se izdvaja za ovaj sektor i osigurati da na njega ne utiču nikakve mere štednje koje je preduzela država ugovornica, proširiti obim i obuhvat i unapredi kvalitet zdravstvenih usluga koje se pružaju u okviru zdravstvenog osiguranja u cilju eliminisanja socio-ekonomskih nejednakosti u pristupu zdravstvenim uslugama i osigurati da se primarna zdravstvena zaštita pruži svim licima koja žive u zemlji.

Komitet preporučuje da zbog visokog nivoa zagađenja, država treba preduzme efikasne mere za smanjenje zagađnosti vazduha, uključujući i one koje su u vezi i sa njenom politikom klimatskih promena, preporučuje pojačavanje napora na smanjenju emisije gasova staklene bašte u cilju ispunjavanja svojih obaveza prema Pariskom sporazumu i da se u okviru svog okvira prilagođavanja pozabavi negativnim uticajima klimatskih promjena na ekonomska, socijalna i kulturna prava.