Srbija zbog sporosti gubi 74 miliona evra EU sredstava koja su sledovala poljoprivrednicima

Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila – a na „skrivenom“ gubitku su poljoprivrednici – koji su, podsećamo, najavili da će organizovati opšti protest na teritoriji cele Srbije 1. novembra zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će im subvencije biti smanjene.

IPARD program je instrument EU za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja koji omogućava građanima država kandidata, uključujući Srbiju, da dobiju podršku za različite vrste investicija u oblasti poljoprivrede.

European Western Balkans nezvanično saznaje da se sredstva koja bi mogla biti izgubljena odnose na program IPARD II, usvojen za period 2014-2020. godine, čija je vrednost 175 miliona evra – a koja su bila Srbiji na raspolaganju još četiri godine, odnosno do kraja 2024.

U međuvremenu, na snagu je našoj državi stupio i IPARD III program, za period 2021-2027, sa podrškom EU od 288 miliona evra.

Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog Ministarstva, jer se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u toj godini, ali i “smanjene kapacitete” Uprave za agrarna plaćanja, preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program.

Prema nezvaničnim tvrdnjama, postojala su kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova.

Evropska komisija je u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe napominjala da je „neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa“ Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji „kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora“.

Srbija se pozivala da u „narednom periodu poveća tempo sprovođenja IPARD-a, kako bi se obezbedilo pravovremeno korišćenje finansijske podrške EU i izbegao dalji gubitak fondova“.

Ilustracije radi, u Izveštaju Evropske komisije, objavljenom 2023. godine navodilo se da je Srbija tokom 2022. godine izgubila 12,8 miliona evra iz IPARD mehanizma, dok je u Izveštaju iz 2022. godine naznačeno da su ti gubici u 2021. godini iznosili 3,7 miliona evra.

Formiranjem Uprave za agrarna plaćanja koja funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2009. godine, ispunjen je osnovni institucionalni uslov da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste sredstva iz pretpristupnih fondova EU, a potom, kad Srbija postane članica EU, da kroz korišćenje sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj, prilagode svoj način rada u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Kako stvari funkcionišu u praksi?

U praksi stvari funkcionišu tako da potencijalni investitor prvo aplicira, pa ukoliko dobije zeleno svetlo od Uprave za agrarna plaćanja kreće da realizuje investiciju i određuje mu se vremenski period u kojem mora da završi projekat.

Od države se dobije “papir”, odnosno rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj, kojim se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava.

Od 2021. godine uvedena je i mogućnost da investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja pored rešenja avansno (pre početka realizacije investicije) dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.

Kome i zašto su IPARD programi bitni?

Generalno, poljoprivrednici u Srbiji mogu dobiti sredstva iz IPARD-a za više različitih vrsta investicija istovremeno, recimo, za jednu investiciju iz oblasti ruralnog turizma, drugu iz domena poljoprivredne proizvodnje, ili prerade poljoprivrednih proizvoda.

Procenat finansijske podrške za projekte u Srbiji iz IPARD-a iznosi do 75 odsto, a maksimalan iznos podsticaja kreće se i do dva miliona evra – a ostatak novca obezbeđuje se iz budžeta Srbije.

Zašto „ne štima“ saradnja države i civilnih sektora?