Srbiji nedostaje 12.000 vozača

Srbiji danas nedostaje oko 12.000 profesionalih vozača, prema procenama predstavnika poslodavaca, saopštila je Nemačka saradnja u Srbiji (GIZ).

„Transportna industrija u Srbiji suočava se sa ozbiljnim deficitom profesionalnih vozača. Stručnjaci procenjuju da ih nedostaje više od deset hiljada“, navodi se u saopštenju. 

Oko 8.000 vozača nedostaje u drumskom teretnom transportu, sa C i CE kategorijom, a oko 4.000 vozača u sektoru autobuskih prevoznika, sa D i DE kategorijom.

„Ovo stvara sve veći problem za poslodavce u drumskom transportu i korisnike usluga u Srbiji, zbog čega je podsticanje edukacije radi povećanja njihovog broja izuzetno važno“, kaže generalni direktor Srbijatransporta Goran Aleksić. 

Iako su zarade za ovo deficitarno zanimanje značajno povećane, jedna od velikih prepreka za one koji žele da se njime bave, prema mišljenju Aleksića, predstavljaju strogi uslovi licenciranja, čak strožiji nego u mnogim državama EU, kao i visoka cena obuke.

Otkako je u 2020. uveden novi način sertifikacije vozača, u Srbiji se uspostavljao sistem centara za obuku, sertifikovali su se stručni predavači, registrovali CPC centri, zahvaljujući čemu sada postoji sertifikovano 20 centara za CPC obuku, navodi se u saopštenju. 

Aleksić navodi da se uz to svakako očekuje i donošenje sistemskih mera u cilju unapređenja poslovanja i podsticanja edukacije i time povećanja broja profesionalnih vozača u drumskom transportu.

U toku 2021. broj profesionalnih vozača sa CPC sertifikatom (Stručna profesionalna kompetencija profesionalnih vozača) povećan je za 238,  a to je, kako navodi GIZ, između ostalog zahvaljujući programu obuka ‘Od početnika do profesionalnog vozača’ koji je sproveo centar DIMAK (Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru) u saradnji sa Srbijatransportom, AMSS – Centrom za motorna vozila i Panontransportom. 

„Činjenica da smo imali 500 prijavljenih kandidata ukazuje na veliku zainteresovanost nezaposlenih, pogotovo ugroženih grupa našeg stanovništva da pomoću ove deficitarne profesije unaprede svoj socijalni status i formalno zaposlenje, a za čije skupe obuke koje dugo traju kao i konačno sertifikovanje uglavnom nemaju finansijskih mogućnosti“, kaže Marija Bogdanović, vođa globalnih programa „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ u Srbiji i rukovodilac DIMAK centra, 

Ona navodi da se među prijavljenim kandidatima našao značajan broj žena, povratnika iz inostranstva, pripadnika manjinskih grupa, socijalno ugroženih kategorija građana i dugoročno nezaposlenih.