Srbija ima dve godine da se uskladi sa propisima Međunarodne federacije uzgajivača lipicanera (LIF), inače joj preti izbacivanje iz ove organizacije.
Ova organizacija sa sedištem u Belgiji,
objavila je početkom novembra da zemlje posmatrači, među kojima je i Srbija jer je izgubila status punopravnog člana, imaju dve godine da ispune pravila koja se odnose na genealogiju i zootehničke detalje u vezi sa uzgojem lipicanera.
Lipicaneri su svetski poznata rasa slovenačkih konja, koji su odgojeni u kraju Lipica, Slovenija. Rasa je nastala u 16. veku. Inače, bivša Jugoslavija je bila jedan od osnivača LIF-a početkom osamdesetih godina.
Nidal Korabi, generalni sekretar Međunarodne federacije uzgajivača lipicanera (LIF), kaže za Novu ekonomiju da je Srbija dugo bila član ove organizacije, ali da joj je status „oboren” na status posmatrača u septembru 2017. na generalnoj skupštini Federacije održanoj u Lipici.
Od osnivača do posmatrača
Status Srbije je smanjen jer nije uspunila sve uslove predviđene tzv Poreklopisnom knjigom o poreklu rase lipicanera, a koja važi za sve članove LIF-a.
Na pitanje Nove ekonomije da li Srbiji preti izbacivanje ukoliko ne ispuni uslove, Korabi kaže da se o tome još nije raspravljalo, ali je moguće isključivanje iz članstva i to zavisi od „nivoa aktivnosti koje će Srbija preduzeti u narednom periodu“.
Siniša Zlatanović, sekretar Udruženja odgajivača lipicanerske rase konja Srbije ne očekuje da će se domaćim ergelama zabraniti izvoz lipicanera zbog ovakve odluke Međunarodne federacije.
Objašnjavajući za Novu ekonomiju koje standarde to domaći uzgajivači treba da ispune, kaže da je potrebno vršiti DNK analizu ždrebadi kako bi se utvrdilo poreklo grla, da svako ždrebe mora da se prijavi do šest dana po rođenju, i da ždrebe ne sme da se odvaja od majke dok ne dođe posebna komisija.
Zlatanović ističe da su ova pravila novina, i da važe tek od prošle godine za sve članove LIF-a. Obaveza je i da se vode knjige za punokrvne konje, ali i za konje koji iskaču iz osnovne linije, kaže on.
Od države se traži da LIF-u redovno dostavlja podatke o broju ždrebadi, konja, ali kako ocenjuje „to ni država ne može da ustanovi”.
„Nema zakonske osnove da država dostavi podatke koje LIF traži”, objašnjava on i dodaje da je još puno obaveze čiji će trošak pasti na leđa individualnih proizvođača ukoliko ministarstvo poljoprivrede ne pomogne.
Na primer, potrebno je da posebna služba svakodnevno izlazi na teren, radi analize krvi i podatke dostavlja LIF-u. Ta DNK analiza se ne radi u Srbiji, već u inostranstvu, i u Mađarskoj košta 40 evra.
