Srbiji za čistiji vazduh treba do 2,5 milijardi evra

Troškovi za čistiji vazduh kreću se od 651 milion do 2,5 milijardi evra u narednih devet godina, piše u predlogu Programa za zaštitu vazduha od 2022. do 2030. godine koji se do 8. decembra nalazi na javnoj raspravi. Cilj programa je da se do 2030. godine smanji aerozagađenje, koje prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) utiče na porast respiratornih oboljenja, uključujući i karcinome.

Za program izvršena je analiza tri scenarija (WAM A, B, C) za ublažavanje aerozagađenja prema evropskim standardima do 2020. i 2030. godine. 

Ta tri scenarija znatno odstupaju od očekivanja emisija iz osnovnog scenarija WEM (with existing measures), a vremenski očinju od od 2020. godine. 

U programu se naglašava kako u Srbiji do 2030. svi treba da „uživaju u čistom ambijentalnom vazduhu“.

• Scenario WAM A podrazumeva puno sprovođenje svih relevantnih direktiva i uredbi EU u vezi sa kvalitetom ambijentalnog vazduha koje još nisu u potpunosti transponovane i implementirane.
• Scenario WAM B uključuje intenzivne kontrole, gde se u nekim slučajevima se propisuju strože granične vrednosti emisije i uvode domaće finansijske i fiskalne politike, kao i mere za ključne kategorije izvora emisija (promocija reciklaže, zamene putničkih vozila i grejnih tela na drva i ugalj u domaćinstvima).
• Scenario WAM C uključuje potpune kontrole gde se uvode sve neophodne mere i konkretne lokalne mere (podsticaji, zabrane i ograničenja), koje imaju za cilj usaglašavanje sa graničnim vrednostima emisije iz EU direktive za suspendovane čestice iz 2008. godine, kao i za NOx, SO2 i O3.

Procena troškova je pokazala da scenario WAM C zahteva tri puta više ulaganja od scenarija WAM A, a samo 4,8 odsto više od scenarija WAM B, odnosno najviše 2,5 milijardi evra za period od 2022. do 2030. godine.

U „lokalne mere“ WAM C scenarija zahteva se da se u Кragujevacu i Beogradu do 2030. godine 58 odsto kućnih grejnih tela zameni eko-dizajniranim grejnim telima, uz veliki udeo uređaja na drvni pelet.

Valjevo i Niš bi zamenili 74 odsto kućnih grejnih tela sa i 50 odsto toplotnih pumpi, a Užice 80 odsto kućnih grejnih tela sa 15 odsto eko-dizajniranih peći ili kotlova na pelet i 85 odsto toplotnih pumpi.

Program predlaže nacionalne granice emisija za sumpor-dioksid (SO2), azotni oksidi (NOx), amonijak (NH3), PM2.5 čestice i isparljiva organska jedinjenja (VOC). 

Dodaje se da je više lokalnih zajednica u Srbiji već pripremilo ili započelo planove zaštite vazduha, kao i da je Vlada Srbije u januaru usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih postrojenja.

Naglašava se da će prema scenariju koji se zasniva na trenutnim merenjima zagađenja (with existing measures, WEM), Srbija do 2030. godine imati 1.038 slučajeva prevremene smrti na milion stanovnika zbog emisije štetnih PM2.5 čestica. U EU taj prosek na milion stanovnika je 2018. godine iznosio 757.

ZAŠTO JE ZAGAĐENJE OPASNO?

Zagađenje čini mešavina hemikalija, praškastih materija i bioloških materijala koji međusobno reaguju i formiraju opasne suspendovane čestice (PM) koje su ključni pokazatelj kvaliteta vazduha. One izazivaju kratkoročne i dugoročne uticaje na zdravlje jer su dosta sitne i prodiru dublje u kardiopulmonalni sistem ( disajni sistem krvotoka).

OVDE MOŽETE PREUZETI CEO PROGRAM ZA ZAŠTITU VAZDUHA DO 2030. GODINE

Istraživanje SZO 2013. godine, pokazalo je da zagađenje vazduha izaziva karcinogena oboljenja kod ljudi, kao i da se PM čestice najčešće dovode u vezu sa većim brojem obolelih od kancinoma, naročito plućnog. Ljudi oboleli od astme, naročito deca, osetljivi su na uticaje sumpor-dioksida.

„Prizemni ozon, koji se uglavnom formira u letnjim mesecima u reakciji zagađujućih materija, kao što su azotni oksidi (NOx) iz saobraćaja i industrije, VOC, sa sunčevom svetlošću (fotohemijska reakcija), može uzrokovati probleme sa disanjem, biti okidač za astmu, izazvati smanjenje funkcije pluća i plućna oboljenja“, dodaje se u uvodu predloženog programa.

Pored navedenih zagađujućih materija, simptomi bronhitisa kod astmatične dece se pojačavaju produženim izlaganjem azotnim oksidima.

Stručna javna rasprava o predloženom Programu za zaštitu vazduha održaće se na video konferenciji 29. novembra. 

Komentari, sugestije i predlozi u vezi sa tim programom mogu da se pošalju do 8. decembra kada se završava javna rasprava, putem sledećeg LINKA.