Srđan Janićijević: Država da promoviše da je preduzetnik važniji od političara i neradnika

Oni koji danas počinju da se bave preduzetništvom to rade zato da bi preživeli, zato što imaju neku ideju ili znanje koje je potrebno tržištu ili zato što su dostigli svoj maksimum u poslu kojim su se do sada bavili. To su sve dobri motivi. Primećujem pomak i vidim da ima novog entuzijazma za razvoj preduzetništva nego ranije, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju, Srđan Janićijević, osnivač Mokrogorske škole menadžmenta i čovek koji je, kroz raznovrsne projekte, godinama unazad podsticao razvoj preduzetničke kulture. 

Janićijević će biti gost 11. Business Café-a u Beogradu, popularnog okupljanja preduzetnika iz regiona, koje će biti održano 4. maja u 18h u Mikser Housu. Kao čovek koji ima bogato preduzetničko iskustvo i koji je pokrenuo kompanije Komon Sens, Hauzmajstor, projekte Budi svoj čovek i Asistel, te je autor knjiga Azbuka biznisa i Azbuka menadžmenta biće odličan govornik na temu Mali su veliki što je noseća tema majskog Business Cafea u Beogradu.   

NE: I Srbija, ali i države u regionu, se trude da se predstave kao države koje podstiču razvoj preduzetništva. Kakav je vaš utisak, da li ima pozitivnog pomaka u tom pravcu?

JANIĆIJEVIĆ: Od 2005. godine kada smo lansirali projekat Budi svoj čovek do danas ima cikličnog pomaka. Postojao je jedan snažan impuls u tom periodu, pa zatim obeshrabrenje kod mnogih u vreme krize. U poslednjih tri godine vidim pomak i ponovno povećanje entuzijazma za razvoj preduzetništva ali sada iz skromnijih pobuda nego pre deset godina. Tržišta su stabilizovala, nade su se uokvirile i mogućnosti postale jasnije nego ranije.

NE: Procene koje ste ranije izneli govore da bi trebalo da u jednoj zemlji 10 – 15% ljudi u ukupnoj populaciji ima preduzetničku inicijativu. To bi značilo da bi u Srbiji trebalo da imamo oko pola miliona preduzetnika a ima nas oko 100.000, dakle pet puta manje. Slično je i u regionu. Zašto je to tako? 

JANIĆIJEVIĆ: U proseku 10% ljudi ima preduzetnički duh. Te ljude često nalazimo na menadžerskim pozicijama i ne samo na njima. Zašto ih nema toliko u praksi? Prvo, komunizam je stimulisao ličnu inicijativu i društveni aktivizam ali ne preduzetništvo kao stvaranje nove vrednosti. Od želje da postanemo industrijska zemlja od seljačno zanatske, niti smo se industrijalizovali niti smo zadržali seljačno-zanatski kompleks. Drugo, većina ljudi se opredeljuje za sigurnost umesto za rizik. Kada imate velikog poslodavca, državu, politiku itd. i vidi se da se od toga živi bez ili sa minimalnim rizikom, šta mislite da će ljudi odlučiti? Hiljade kvalitetnih ljudi su našli uhlebljenje u tzv. javnom sektoru i tamo tavore, umesto da žive od svog ličnog društvenog doprinosa. E, pošto se okolnosti menjaju, javno državni sektor nije više tako privlačan, logično je da jedan broj ljudi ne razmatra više tu opciju svoje budućnosti. Treće, tranzicija je učinila da je percepcija preduzetništa oportuni tajkun sumnjivih moralnih kvaliteta. Treba da je obrnuto, preduzetnik je maratonac, vredan i posvecen svojoj ideji i svom poslu. Ovom pojavom smo otuđili one koji bi se time bavili ali im nije prijala takva percepcija.

NE: Delimično je, dakle, kriv komunizam, delimično tranzicija…Ipak,  da li se, uopšte, može govoriti o tome da u nekim narodima postoji izraženiji preduzetnički duh a u nekim ne? 

JANIĆIJEVIĆ: Komunizam, tranzicija i dodao bih, politički milje  su sigurno bitno uticali da se preduzetničke vrednosti ne razviju u našim društvima. Ako vi kao preduztnik štedite i vredno radite, a neki političar troši i bahati se, šta mislite da će vašem detetu biti uzor? To je kao moderna Drama o Crčku i mravu. Moraću da napišem jednu preduzetničku dramu na ovu temu ali sa srećnim krajem. Meni su u velikoj meri uzori u tom smislu protestanti i kalvinisti. Kod njih je preduzetništvo razvijeno po mom ukusu i mojoj meri. Dobar primer je i daleki Istok. Tamo SU zdrava filozofija i poštovanje senioriteta bili osnova a onda su ih glad i beda naterali da više rade. Na kraju se sve to sklopilo u ono što zovemo kinesko čudo.

NE: Srbija je 2016. godinu proglasila Godinom preduzetništva. Država je ponudila preduzetnicima 33 programa podrške i to dosta pompezno najavila. Po vašim ranijim procenama, država bi komotno mogla četiri, pet godina da novoosnovanim preduzećima omogući da ne plaćaju nikakav porez. Koliko je to realno u uslovima ovakve recesije i manjka kapitala? 

JANIĆIJEVIĆ: Srbija je napravila dobar korak u tom pravcu. Uslovi koji se nude su solidni i to je za svaku pohvalu. Ja ovaj korak razumem samo kao pilot projekat. Ako želimo da stvarno privredno oživimo naš narod onda preduzetnička inicijativa MORA da postane dominantna. Svi moraju da nešto rade i stvaraju bez razlike da li ste NORDEUS ili molerska radnja. Suština je u masovnom buđenju iz letargije a onda u dugom i napornom radu koji će doneti rezultat. Kada hiljade ljudi dođe kući svako veče umorno i legne da spava da skupi snagu za sledeći dan – tad ćemo krenuti. I to će se odmah primetiti po umanjenom prosečnom vremenu provedenom ispred TV i uživanju u turskim i drugim tupavim serijama. Država treba da oslobodi plaćanja poreza i doprinosa sva novoosnovana privredna društava, da obezbedi kapital svima koji nisu u početnoj fazi i da promoviše da ko je preduzetnik i stvara je važniji za društvo od političara i neradnika. To mora da postane fanatična moda. Bolje dati pare za to nego za neke gluposti.

NE: Pa zašto onda država/e pristaju na subvencionisanje stranih investitora a ne omogućavaju to domaćim preduzetnicima?

JANIĆIJEVIĆ: Stranci su nam potrebni jer donose novu kulturu, način rada i povezivanje. Nije sporno da moramo da ih stimulišemo ako na drugi način ne bi došli. Ali budućnost zavisi od naše privrede a ne od strane. Moramo da razvijemo novu preduzetničku klasu koja je danas marginalna. A i to će doći, samo je potrebno vreme.

NE: Da li poznajete situaciju u regionu, da li postoji neki svetao primer u zemljama ex Yu, da negde država ipak suštinski podržava preduzetnike?

JANIĆIJEVIĆ: Uz dužno poštovanje, meni to sve izgleda slično. Mislim da je politički milje takav da je još uvek tranzicioni. Treba da se smeni još par generacija političkih elita, da tajkuni odu u istoriju pa ćemo imati neko novo vreme. Ono bi trebalo da se sastoji od posvećenih javnih službenika i posvećenih preduzetnika. 

NE: Preduzetnici su, uglavnom, prepušteni sami sebi u svim zemljama ovog regiona, iako postoje značajne razlike među nama. Da li mislite da bi čvršće povezivanje preduzetnika u regionu doprinelo tome da ojača tzv preduzetnička kultura i poboljša se ugled preduzetnika?

JANIĆIJEVIĆ: Sve ove naše zemljice su ekonomski beznačajne. Čak ni povezani nismo neki bitan faktor. To je činjenica. E sad, povezivanje je nešto najlogičnije u cilju opstanka i različitih sinergija. Zašto do toga ne dolazi u većoj meri je pitanje kulture, ksenofobije i nasleđenih frustracija kojih ima na svim stranama u izobilju.  Ne znam kako to da rešimo. Valjda će vreme i generacije koje dolaze to nekako povezati.