Srpske elektrane među najvećim evropskim zagađivačima

Elektrane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi, navodi se u istraživanju Evropskog pokreta u Srbiji.

„Elektrane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi i spadaju među prvih nekoliko izvora praškastih materija i azotnih oksida u Evropi“, upozorava se u istraživanju Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) pod nazivom „Pristupanje Srbije Evropskoj uniji – značaj materijalnih uslova u oblasti energetike“.

„Ove emisije utiču kako na stanovništvo i privredu Srbije, tako i na stanovništvo i privredu susednih zemalja, a dopiru i do niza zemalja članica Evropske unije“, navodi se u istraživanju EPuS-a. 

Ukazuje se i na alarmantan podatak da je Srbija zemlja sa najvećom stopom rasta smrtnosti usled kancera pluća u Evropi, dok većina država smanjuje smrtnost sa ovim uzrokom. 

Izveštaj Istraživačkog foruma EPuS, čije izvode list „Danas“ ekskluzivno objavljuje, biće predstavljen u četvrtak u beogradskom Medija centru. 

Autor obimnog dokumenta je ekonomista i član IF EPuS-a Aleksandar Kovačević, istraživač Oksfordskog instituta za energetske studije (OIES) i konsultant brojnih međunarodnih organizacija, između ostalih Svetske banke, UNDP-a i Evropske komisije. 

„Materijalni uslovi u oblasti energetike kod pristupanja Srbije EU najmanje su poznat i najmanje analiziran aspekt. Ovi uslovi su utvrđeni potpisanim ugovorima sa EU i drugim državama kandidatima za članstvo u EU. Shodno tome, potrebno je donošenje dobro koordiniranih domaćih propisa kojima bi se operativno propisao način ostvarenja ovih materijalnih uslova i svrsishodno usmerili ograničeni domaći resursi“, navodi se u izveštaju. 

Ukazuje se da se u izveštaju Evropske komisije upućenom Evropskom parlamentu o ugovoru o osnivanju energetske zajednice iz marta 2011. uočava zaostajanje u primenjivanju materijalnih obaveza iz ovog ugovora, da se zahteva fokus na implementaciju i afirmiše obaveza Evropske komisije da napredak u procesu pristupanja uslovljava ostvarivanjem ovih obaveza, kao i da ispunjenost tih obaveza razmatra u okviru godišnjih izveštaja o napretku u procesu pristupanja. 

Ugovorom o zajednici za energiju Jugoistočne Evrope, koji je potpisan 2005. i do danas nije primenjen, predviđene su obaveze država potpisnica da svoje domaće zakonodavstvo i svoju energetsku infrastrukturu prilagode propisima EU u određenim rokovima. 

Aleksandar Kovačević u izveštaju ukazuje da se racionalnost u ispunjavanju obaveza iz ugovora ogleda u kontekstu poboljšanja ostvarivanja osnovnih ljudskih prava građana, poboljšanja kvaliteta životne sredine, uključivanja u zajedničko tržište EU, poboljšanja sigurnosti snabdevanja energijom i poboljšanja prilika za privredni razvoj. 

„Nedavno sprovedeno istraživanje jedne grupe evropskih nevladinih organizacija (HEAL) ukazuje da Srbija trpi milijarde evra dodatnih troškova za zaštitu zdravlja godišnje usled emisije štetnih materija iz velikih energetskih objekata koji spaljuju lignit. Iza ove brojke krije se masovna ugroženost života i zdravlja stanovništva Srbije. Pored toga, deo ovog zagađenja predstavlja prekogranično zagađenje i utiče na život i zdravlje stanovnika susednih država, uključiv i neke države članice EU“, ističe se u Izveštaju EPuS-a. 

Imajući u vidu da su troškovi očuvanja zdravlja veći od vrednosti proizvedene i prodate električne energije, lignita i toplote, ukazuje se na potrebu smanjenja uticaja na zdravlje i život što je moguće pre, u skladu sa već potpisanim i ratifikovanim ugovorom. 

„U oblasti životne sredine Ugovor o zajednici za energiju predviđa primenu direktive o velikim ložištima na postojeće energetske objekte počev od 31. decembra 2017. godine. Isto tako, predviđeno je poboljšanje kvaliteta tečnih goriva kako za upotrebu u transportu, tako i za stacionarnu upotrebu, počev od kraja 2011. godine“, navodi EPuS. 

„Ova dva propisa sa pripadajućim procesnim aktima, kao što su direktna primena Arhuske konvencije o učešću javnosti u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu, obaveštavanju i sudskoj zaštiti, te izostanku državne pomoći, omogućavaju bitno poboljšanje kvaliteta života, stanja ljudskih prava i stanja životne sredine u Srbiji ukoliko bi bili zaista primenjeni“, upozorava se u istraživanju. 

Takođe, privreda Srbije u sadašnjem stanju trpi značajna ograničenja koja potiču iz energetskog sektora. 

„Očekivani životni vek radne snage u Srbiji skraćen je zagađenjem iz velikih energetskih objekata i transporta. Zdravlje stanovništva je narušeno, a shodno tome, povećani su zdravstveni troškovi radne snage i skraćeno vreme koje pojedinci provode u produktivnom radu. Sposobnost ovakve radne snage da ostvari visoku produktivnost kada se uopšte nalazi na radnom mestu značajno je smanjena. Isto tako, emisija iz velikih energetskih objekata vrši uticaj na poljoprivredno zemljište i objekte. Ovi uticaji nisu dobro opisani i ima vrlo malo podataka o tome“, piše u izveštaju Evropskog pokreta. 

Kovačević objašnjava da se evropskom Direktivom o velikim ložištima utvrđuju gornje granice emisije zagađujućih materija iz velikih ložišta. 

„Niskokalorični ligniti koji se uglavnom sagorevaju u velikim ložištima u Srbiji sadrže relativno nizak procenat sumpora. Međutim, emisije koje iz toga proističu, imajući u vidu vrlo nisku kalorijsku moć lignita, predstavljaju značajan izvor zagađenja. Shodno Ugovoru o zajednici za energiju jugoistočne Evrope, potrebno je smanjiti zagađenje iz postojećih ložišta na propisane vrednosti iz ove direktive, a najkasnije do kraja 2017. godine. Imajući u vidu obim ovog zadatka, koji podrazumeva da se u Srbiji obavi zamena ili rekonstrukcija oko 4.000 megavata instaliranih kapaciteta za proizvodnju električne energije i skoro celokupne infrastrukture daljinskog grejanja, bilo je potrebno započeti izvršavanje ove obaveze odmah po ratifikaciji Ugovora“, piše u izveštaju. 

Ističe se da se troškovi uticaja na zdravlje i životnu sredinu odlažu za budućnost i kumuliraju u vidu pogoršanja vitalnih osobina stanovništva i produktivnosti zemljišta. 

„Pristupanje Evropskoj uniji ovde se pojavljuje kao kritična determinanta preživljavanja ne malog dela stanovništva Srbije. Ispunjenost ili neispunjenost ovih materijalnih obaveza utiče na očekivano trajanje života, bolesti i produktivnost stanovništva, mogućnost nesmetanog uživanja imovine, osnovna ljudska prava, javnu sigurnost i drugo. Ove životne i javne vrednosti su od neprocenjive važnosti i trebalo bi da predstavljaju apsolutni prioritet javne politike. Ovu okolnost bi trebalo uzeti u obzir kod procene troškova i koristi od procesa pristupanja EU. Ovde naročito imamo u vidu da kvalitet ljudskog života nema pravu ekonomsku cenu. Godinama ljudskog života možemo pridružiti izvesnu procenjenu ekonomsku vrednost, ali za pojedinca, koji na kraju krajeva donosi odluke, njegov život je od neprocenjive vrednosti“, upozorava Evropski pokret. 

U zaključcima Izveštaja upozorava se da „troškovi životne sredine i troškovi ostvarenja ovih obaveza rastu sa vremenom“. 

„Većina uticaja energetike na životnu sredinu ima kumulativni karakter, tako da njihovo otklanjanje u budućnosti može imati vrlo, vrlo visoku cenu. Shodno tome, obaveze koje su ovde navedene treba ostvarivati što je moguće pre, pa čak i brže od onih rokova koji su ugovorima predviđeni. Brzina i način ostvarenja ovih obaveza su ključna determinanta kvaliteta javne uprave i učešća javnosti u donošenju odluka. S druge strane, ovo su i ključne karakteristike procesa demokratizacije u Srbiji i, razume se, utiču na ona poglavlja Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji koja se tiču osnovnih ljudskih prava, zdravlja, privrednog razvoja“, upozorava Aleksandar Kovačević u istraživačkom izveštaju Evropskog pokreta u Srbiji.

„Sadašnji energetski problemi Srbije i još više nužnost njihovog valjanog rešavanja su izvan očiju, razumevanja i uloge javnosti i bez potrebnog ponašanja vlasti. A bez toga nema rešavanja ovog problema niti pristupanja Evropskoj uniji“, kaže za „Danas“ prof. dr Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. 

„O čemu je ovde reč i koje sve poslove u oblasti energetike treba obaviti, otkrivaju nam obaveze koje ćemo imati tokom pristupanja EU. Bez prihvatanja i obavljanja tih obaveza nastavilo bi se sa sadašnjim ponašanjem koje bi nas vodilo u sve veće probleme i štete koje otuda proističu. Početak svega je u potpunom upoznavanju javnosti sa svime u vezi s energetikom i obavljanju obaveza koje imamo, pre svega prema sebi i u svoju korist“, ovim rečima objašnjava profesor Matejić rad EPuS-a na ovom istraživačkom izveštaju.