Cake news Vesti Vesti iz zemlje

04.04.2023. 13:45

Čedomir Savković

Autor: Nova ekonomija

Srpski poljoprivrednici i dalje predaleko od IPARD fondova

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Krave na paši

 

Vlada Srbije saopštila je da su revidirani kriterijumi za pristup takozvanim IPARD fondovima Evropske unije, koji su bepovratni i namenjeni poljoprivrednicima. Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na pitanja Nove ekonomije da li se situacija u vezi sa iskorišćavanjem IPARD fondova u Srbiji popravila, s obzirom da se poljoprivrednici godinama žale na složenost procedura, dok nadležni pomak u toj oblasti u medijima ocenjuju kao „pozitivan“.

Kako je ranije više puta pisao naš portal, srpskim poljoprivrednicima, voćarima, stočarima, IPARD fondovi nisu dovoljno dostupni, oni nemaju dovoljno administrativnih znanja i kapaciteta za povlačenje tih sredstava, zbog čega je Srbija je već godinama neslavni rekorder u vezi sa njihovim iskorišćavanjem.

Predstavnici EU ranije su naglašavali da će Srbija morati da sprovodi transparentnije javne nabavke, kako bi se novac koji je namenjen za subvencije efikasnije koristio i ne bi stajao nepotrošen.

Predstavnici EU tada su naglasili da naša zemlja i dalje nema dovoljno razrađen i transparentan način kako bi efikasno koristila novac iz tih fondova. Pored toga nedostaje joj i sistem za distribuciju tog novca.

Vlada Srbije saopštila je da su preduzete sve mere kako bi poljoprivrednim proizvođačima na vreme isplatile subvencije.

„Ministarstvo je revidiralo kriterijume za učešće u IPARD programu kako bi veći broj registrovanih gazdinstava mogao da aplicira za ova evropska sredstva za poljoprivredu“, piše u saopštenju Vlade Srbije objavljenom 20. februara 2023. godine.

Nova ekonomija je Ministarstvu poljoprivrede u martu poslala pitanja u vezi sa tim šta će domaćim proizvođačima biti olakšano prilikom konkurisanja za IPARD, ali do danas odgovor nismo dobili.

Najnoviju vest u vezi sa IPARD-om, saopštila je gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković koja je zatražila od Evropske komisije produžetak roka za trošenje novca iz IPARD fondova za srpske poljoprivrednike, kako 30 miliona evra bespovratnih sredstava ne bi ostalo neiskorišćeno.

Produžetak roka za godinu dana omogućio bi da Srbija u potpunosti iskoristi preostalih 158,5 miliona evra iz programa IPARD 2, navela je ministarka Tanasković posle razgovora u Briselu sa evropskim komesarom za poljoprivredu Janušom Vojcehovskim.

Ministarka je naglasila da je Srbija do sada utrošila 42 miliona, a do kraja godine je u planu još oko 80 miliona.

Ako Srbija ne dobiije produžetak, ostatak sredstava će ostati neiskorišćen i moraće da se vrati organima Evropske unije.

Tanasković je istakla da je Evropska komisija pokazala spremnost da pozitivno reaguje na zahtev Srbije za produžetak od godinu dana, kako bi poljoprivrednici iskoristiili sredstva koja je Evropska unija poklonila Srbiji.

Srbija preko IPARD programa u okviru kog se raspoređuju sredstva iz IPA fondova dobija svega oko 150 miliona evra za unapređenje agrara. Koliko je poljoprivreda kao delatnost važna u EU govori i podatak da oko 40 odsto EU budžeta odlazi upravo na subvencije namenjene toj delatnosti, pisala je Nova ekonomija u septembru 2021. godine.

Kako nam je objasnio Božo Joković iz zadruge „Naše voće“ u Arilju, voćari koji žive i rade južno od Save i Dunava u Srbiji imaju problem što im dostupnost IPARD fondovima zavisi od veličine poseda na kojem gaje voće.

Kako je Joković ranije objasnio, voćarima sa manjim posedima bi više odgovaralo da im se pristup IPARD fondovima meri prema količini proizvoda, a ne prema površini poseda na kojima gaje poljoprivredne kulture.

Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo

Srbija i dalje drži neslavan rekord u vezi sa iskorišćavanjem IPARD fondova, ubedljivo najmanje koristi novac za poljoprivredu pd svih država kojima je ova šema dostupna.

Najveći problem u ovom pogledu imaju mala gazdinstva van Vojvodine, jer se tu radi o usitnjenim posedima, objasnio nam je Joković.

Kako je Joković ocenio, država „jednostavno mora da primakne IPARD fondove uz pomoć garantnog fonda, investicionog fonda za poljoprivrednike južno od Save i Dunava“.

Te fondove, kako napominje oni i dalje nemaju.

„Nemamo ništa. Nemamo moći da to uradimo, pogotovu nakon situacije koja se dogodila malinarstvu i celom sektoru voćarstva gde su se veliki problemi iz 2022. preneli i u 2023. godinu“, dodao je tada Joković.

Govoreći o problemima domaćih stočara koji se bave proizvodnjom mleka, Sanja Bugarski iz Saveza udruženja uzgajivača goveda rekla nam je početkom septembra 2022. godine da stočari nemaju dovoljan pristup IPARD fondovuma zbog toga što njihovi objekti koji se koriste u proizvodnji uglavnom nisu legalizovani.

Kako je tada objasnila naša sagovornica, država bi stočarima trebalo da pomogne i u pristupu subvencijama koje se dodeljuju iz evropskih IPARD fondova, pre svega u vezi sa izgradnjom objekata i nabavkom mehanizacije:

„U IPARD-u ne možemo da ostvarimo apsolutno ništa od tih njihovih uslova. Jedan od osnovnih kriterijuma je i legalizacija objekata koji su na selu masovno građeni nelegalno.“

Legalizacija objekata je kako dodaje jedan od prvih uslova da bi oni uopšte konkurisali u IPARD fondovima Evropske unije.

Ona je rekla i da srpski farmeri koji imaju više od 20 krava ne mogu da konkurišu za domaće subvencije već, zbog usklađivanja sa Evropskom unijom, moraju da ih traže upravo iz IPARD fondova.

Ona je ocenila da domaće stočarstvo zbog toga stagnira, a situacija se izgleda nije promenila ni sedam meseci kasnije:

„Pristupnost fondovima (IPARD) i sličnima govederima je aposlutno neostvariva i nedostupna. Ja do sada nisam saznala da je i jedan farmer uspeo išta, iako jeste to nije procenat nego promil“, odgovorila nam je ovih dana Sanja Bugarski.

Ona dodaje da Srbija nema ni dobro organizovanu agrarnu politiku:

„Takođe zbog nepostojanja agrarne politike , koja je održiva i preduzima sve neophodne korake za uređenje ambijenta da bi ova proizvodnja opstala, proizvođači masovno odustaju od ove grane, tako da IPARD farmerima i nije opcija“, dodala je Bugarski.

Miloš Cvetković, hladnjačar, prerađivač i proizvođač malina iz Surdulice, za Novu ekonomiju navodi da im IPARD trenutno „ne znači mnogo“, jer postoji problem u vezi sa plasmanom maline.

„IPARD može da pomogne u budućnosti da unapredimo neke stvari, tehnologiju proizvodnje, prerade, trenutno nam ništa ne znači jer robu možemo da prodamo po niskim cenama i da ostvarimo gubitke. On služi za kupovinu opreme, mehanizacije, podizanje novih zasada, izgradnju objekata“, objasnio je Cvetković.

O tome kako treba da iskoristimo IPARD fondove, u svom premijerskom ekspozeu, davne 2016. godine govorio je i sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, a preneo Nedeljnik Vreme.

On je tada podsetio da je krajem 2015. godine podnet zahtev za upravljanje IPARD sredstvima.

„To su sredstva Evropske unije namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi se omogućilo korišćenje već alociranih 35 miliona evra od ukupno predviđenih 175 miliona do 2020. godine“, rekao je Vučić.

Malina ili kako se često kaže „srpsko crveno zlato“ prošle godine imala je rekrdnu cenu koja se kretala i do 600 dinara, ali je dobar deo tog roda ostao neprodat u domaćim hladnjačama, jer je izvozna cena u međuvremenu pala.

Brojnim malinarima zbog toga deo prišlogodišnjeg roda i dalje nije isplaćen, pa bi bolji pristup IPARD-u možda donekle olakšao trenutnu situaciju kada mnogi od njih razmišljaju o prekidu ili smanjenju proizvodnje.

Ariljski malinari: Moramo da iskoristimo IPARD fondove

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.