Srpski zakoni se često menjaju, a pozitivan efekat ima tek svaki peti

Ovaj problem je širi od samo privrednog. Savet za borbu protiv korupcije je napravio analizu samo seta pravosudnih i procesnih zakona i našao da je u toku pet godina Zakon o javnom tužilaštvu izmenjen 10 puta, Zakon o sudijama imao je 12 izmena, Zakon o uređenju sudova je izmenjen osam puta, Zakon o pravosudnoj akademiji dva puta, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca imali su tri izmene, Zakon o izvršenju i obezbeđenju imao je četiri izmene, Zakon o parničnom postupku menjan je tri puta, dok je Zakon o krivičnom postupku imao pet izmena. 

Zaključak Saveta bio je da „imamo veoma loše zakone koji se veoma teško primenjuju, ali koji se veoma često menjaju”. Osim toga postala je već uobičajena praksa da se zakoni usvajaju po hitnom postupku i bez javne rasprave. U 2016. godini 59 odsto zakona je usvojeno po hitnom postupku, a u 2015. 62 odsto.

Posledica ovako donetih zakona je to što je za njihovu primenu svako malo potrebno tumačenje ministarstava što privredu košta vremena i novaca. NALED je izračunao da je tumačenje zakona i podzakonskih akata privredu u 2014. godini koštalo 34 miliona dinara mada su ovi podaci nekompletni jer nisu sva ministasrtva dostavila podatke. 

Prema njihovoj evidenciji te godine dostavljeno je 5.764 mišljenja. Potrošen novac verovatno nije najvažniji efekat prakse ekstenzivnog tumačenja zakona mišljenjima, već sam njihov status i mogućnost unošenja pravne nesigurnosti za preduzeća. Prema rečima stručnjaka, mišljenja ne mogu biti izvor prava, a ona su to postala.