Šta Beograd može da prepiše od belgijskog Luvena

I Beograd i belgijski Luven mogu se pohvaliti velikim brojem studenata. Oba grada se suočavaju sa zagađenjem. Samo što u Luvenu na svakom koraku osetite posvećenost ideji da se ovaj grad veličine Subotice progura na svaki način u elitno svetsko društvo kad je reč o znanju, kreativnosti i čistom vazduhu.

U Beogradu se bojite vozača, u Luvenu koji ima titulu evropske prestonice inovacija za 2020. godinu – šokira vas broj biciklista i kofera. Ovaj gradić od 100.000 stanovnika, na petnaestak minuta vozom od Brisela, gotovo da je proterao automobile iz užeg gradskog jezgra jer je cilj grada da postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine. Bicikli su parkirani svuda, voze ih svi, i to žmurećki. 

Vikendom, najbližim ulicama oko železničke stanice koja je u centru grada, bez prestanka zuje točkići kofera onih koji odlaze ili stižu u grad. Neki kotljaju i kofer i bicikl. Koferi su ilustracija činjenice da u gradu  živi 40.000 studenata, od kojih je skoro 20 odsto iz inostranstva. Koferi imaju važno mesto i u istoriji  nauke i inovacija ovog grada. Domaćini grupe srpskih novinara ne propuštaju da spomenu da je upravo u jednoj od mnogih naučnih laboratorija u Luvenu napravljen super čvrst, ali savitljiv materijal od kojeg se prave čuveni Samsonite koferi.

Sa smanjenjem broja auspuha, prodisali su stanovnici Luvena među kojima su pripadnici  čak 170 nacija. Za razliku od srpske prestonice od 1,3 miliona stanovnika u kojoj se kvalitet vazduha meri na celih 15 mernih stanica, u Luvenu se zagađenje meri bukvalno na svakom ćošku jer je zvanična politika grada da se uz pomoć inovativnih rešenja koja se rađaju na čuvenom Katoličkom univerzitetu Luven, grad izbori sa klimatskim promenama. Od juna meseca, kad je grad opet „otključan“, odlukom gradskih vlasti svi ugostiteljski objekti i teretane morali su da nabave aparate za merenje kvaliteta vazduha, kaže za Novu ekonomiju radnica u jednom od malenih kafea. I zaista pored njenog gosta koji u izlogu jede kroasan i pije espreso od tri evra, stoji aparatić koji meri temperaturu, vlažnost vazduha i nivo C02. „Vidite, vazduh je čist“, kaže ona. 

Ideja o merenju zagađenja vazduha je potekla od građana, a onda je to postao projekat grada, kažu domaćini iz gradske organizacije LuvenGate koja okuplja ključne stejkholdere: vlasti, kompanije i institucije znanja.  Grad i Katolički univerzitet koji uskoro obeležava 600 godina postojanja, takođe su pokrenuli zajednički projekat o globalnom zagrevanju Luvena, a merači temperature su postavljeni u nekoliko hiljada dvorišta.  

Gradske vlasti su postavile i merače buke na svaku kuću kako bi se našlo rešenje za probleme građana u centru u kojem su vodeće  istorijsko – kulturne znamenitosti, univerziteti, ali i kafići i restorani. Budućnost su podaci, reći će vam ovde i gradske vlasti  i bivši bankari koji se bave povezivanjem 5G i električnih vozila. Merenja se ne rade radi merenja, već se svi podaci prikupljaju i stavljaju u funkciju nove politike, aplikacije ili proizvoda koji treba da olakša život u Luvenu, Belgiji, ali i u svetu. Šta bi rekli građani Cetinjske ulice na ovo?

Tajna uspeha

Inovacije i saradnja su dve reči koje opisuju region Luvena, ističe Kirsten van der Stapen, menadžerka projekta Luven MindGate. Ova organizacija koju je formirao Grad Luven, ima zadatak da za sto dovede sve partnere uključene u inovacije. 

Napravili smo ekosistem koji promovišemo i međunarodno, želimo da ceo svet zna za Luven kao najbolju destinaciju  u oblasti inovacija, visokih tehnologija, zdravlja, klimatskih promena i kreativnih industrija, kaže ona. I zaista, ovaj grad na svakom koraku promoviše i reklamira naučna dostignuća svojih istraživača kao što su najveća svetska laboratorija za ispitivanje banana, ili rodonačelnik teorije velikog praska.

Potenciraju činjenicu da je Luven najinovativniji univerzitet Evrope, i da je u ovom gradiću druga najveća univerzitetska bolnica u Evropi u kojoj se obrazuju lekari budućnosti. Po kliničkim testiranjima po glavi stanovnika, Luven je prvi u EU, a drugi u svetu jer se ovde u Evropi najbrže odobravaju klinička testiranja. 

A jedinstvenost  ovdašnjeg univerziteta, koje nema nigde drugde u Evropi,  je jaka veza između univerziteta i privatnog sektora, zbog čega su poznati po velikom broju spinofova, odnosno startapa u kojima univerzitet ima udeo. Ovaj model su, ističu u MindGate, prepisali sa američkog Stenforda. Na taj način privlači se ozbiljan novac, a naučna istraživanja iz Luvena dobijaju punu primenu u industriji.  Grad se  naročito ponosi  najboljim evropskim biznis akceleratorom za nano i digitalne tehnologije – Imec.

Ono što mi radimo jeste da obrazovanje fokusiramo na inovacije koje mogu da se patentiraju i primene, kaže Han Vloeberghs, ekonomski savetnik u gradskoj kancelariji grada Luvena. On najavljuje da će uz postojeće brojne naučne parkove, Luven graditi novi naučni park za tehnološke kompanije na 23 hektara pored železničke stanice, što je otprilike pandan Beogradu na vodi. „Ideja nam je da ljudi koji imaju porodicu rade blizu mesta gde žive, a ne da putuju“, kaže Vloeberghs. 

Udruživanje sa građanima

„Luven ima jednu veliku kompaniju, pivaru koja proizvodi čuveno Stella Artois pivo, i veliki broj malih kompanija čime je smanjen rizik u slučaju krize. Znanje je važno za Luven,“ ističe gradonačelnik Mohamed Ridouani. Marokanac poreklom, prvi čovek Luvena se takođe školovao na gradskom univerzitetu. 

„Naša snaga je što privlačimo talentovane ljude koji se bave  važnim problemima kao što su kovid ili klimatske promene,“, ocenjuje on. Ističe i da nije dovoljno da gradska vlast nešto odluči i da se to sprovede, već su potrebne horizontalne koalicije sa svim akterima u gradu, uključujući i građane. 

Želimo da Luven nema proizvodnju C02, a to je moguće samo ako  se sistematski udružimo. 

Kaže da je imao veliku podršku građana i da je biciklizam za četiri godine eksplodirao i zabeležio rast od 40  odsto. Njegove reči potvrđuje i obližnja podzemna garaža i kojoj može da se parkira 12.000 bicikli.

„U Luvenu nismo zabranili kola, deljenje vozila je vrlo popularno, naročito kao drugo vozilo u porodici.  Postoje i javna vozila za deljenje.  Međutim, komšije moraju da se dogovore da ga dele, i kao „nagradu“ uvek imaju rezervisano parking mesto“, priča gradonačelnik Mohamed Ridouani. 

Osim zagađenja i kovida, prvog čoveka brine i radna snaga. U Luvenu gotovo nema nezaposlenih. Na svakih 100 koji traže posao, nudi se 114 radnih mesta. Otuda i ne čudi poseban šalter za stručnjake koji dolaze iz celog sveta. Na jednom mestu, grad im rešava sve administrativne i životne probleme u novoj sredini.