Šta i koliko Srbija uvozi iz zemalja najviše pogođenih ratom u Iranu?

Od kada je počeo rat na Bliskom istoku, mnoge zemlje sveta strepe od toga na koji način će nabavljati sirovine. Za mnoge od njih je značajan gas, ali i nafta kako bi stvorili mnoge od proizvoda koje svakodnevno koristimo. Jedna od takvih zemalja je Indija, na koju upozoravaju globalni proizvođači – piva.

Naime, oni koji posluju u toj zemlji upozoravaju na povećanje cena i poremećaje u snabdevanju, jer nestašica gasa zbog rata u Iranu povećava troškove proizvodnje staklenih flaša, a kašnjenja u isporuci utiču na uvoz aluminijuma potrebnog proizvođačima limenki, javio je nedavno Rojters.

Indija je četvrti uvoznik prirodnog gasa na svetu i u velikoj meri se oslanja na Bliski istok za isporuke, nabavljajući oko 40 odsto svojih zaliha iz Katara.

Na koji način globalna dešavanja utiču na Srbiju i koje proizvode uvozi i izvozi u ove zemlje.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi za Novu ekonomiju da bi zbog rata mogla da pati hemijska industrija, odnosno proizvodi plastičnih masa, gumarska industrija, ali i potencijalno poljoprivreda zbog veštačkih đubriva koja se koriste.

Kako naglašava, sve zavisi od situacije u svetu i toga da li će brodovi moći da prolaze kroz moreuz i tako prevezu robu.

„Naravno, postoji mogućnost da sa drugog tržišta dovezete sve sirovine koje su vam potrebe, ali troškovi svega toga mogu biti mnogo veći. Samim tim bi se povećali i troškovi proizvodnje, što bi se posle odrazilo na manju konkurentnost i tako dalje“, kaže Stanić.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Katara u 2025. godini izgledala je ovako: Izvoz u Katar bio je vredan pet miliona evra, a uvoz tri miliona.

Ono šta smo najviše izvozili u Katar u 2025. godini jesu bile sveže jabuke, propeleri, rotori i njihovi delovi, delovi turbomlaznih i turbopropelernih motora, električni grejači vode, uređaji za hlađenje ili zamrzavanje, mineralna voda, drvo bukve, delove mašina i toaletne proizvode od plastike.

Ono što smo uvozili iz Katara u Srbiju prošle godine bilo je: nerazvrstana roba, helijum, ugljovodonici, kopolimeri etilen-alfa-olefina (na primer cevovodi, folije, kese za smeće, branici, unutrašnji delovi za autoindustriju), metanol, polietilen, tečni prirodni gas…

Iz Iraka smo prošle godine izvezli robu u vrednosti od osam miliona evra, a uvezli robu u vrednosti od 109 miliona evra.

U Irak je Srbija izvezla pokrivače podova (podloge premazane polivinilhloridom), smrznuti kukuruz šećerac, pribor za cevi i creva od plastike, lekove, pneumatike, lekove sa kortikosteroidima, ploče sa natpisima, oznakama i adresama, seme kukuruza, lekove koji sadrže antibiotike i ostale motore.

Ono što je uvezla iz Iraka jesu nafta i ulja od bitumenoznih minerala i proizvode za dihtovanje od gume.

U Saudijsku Arabiju izvezli smo robu u toku 2025. godine u iznosu od 51 milion evra, dok je uvoz iznosio 56 miliona evra.

Iz Srbije za Saudijsku Arabiju izvezene su sveže jabuke, pneumatici, centrifugalne pumpe, pokrivači podova, voće, sapun, konstrukcije i delovi od gvožđa, vojna roba, drvo bukve, električni grejači vode…

Iz Kuvajta Srbija uvozi gasna ulja, polietilen linearni, kopolimeri etilen…

Iz Omana je situacija gotovo ista, u toku 2025. godine prema dobijenim podacima, na prvom mestu po uvozu se nalazi polietilen tereftalat, zatim gasna ulja, legure sirovog aluminijuma, metanol…

U Oman smo u 2025. godini izvozili sirovo sojino ulje, sveže jabuke, projektore i ostale monitore, mešavine začina, sosovi,…

Iz Azerbejdžana uvozimo pre svega prirodni gas, sirovu naftu i metanol, dok su na iozvoznoj listi na prvom mestu cigarete koje sadrže duvan, mineralna ili hemijska đubriva (koja sadrži fosfor, azot, kalijum), hartiju ili karton, pneumatike…

Bajatović: Srbija će imati stabilno snabdevanje ruskim gasom do 2028. godine