Šta imamo od Otvorenog Balkana: Potpuni efekti još nisu vidljivi (1. deo)

Potpuni efekti inicijative Otvoreni Balkan još uvek nisu vidljivi, jer puno sprovođenje rade Srbija i Albanija, dok Severna Makedonija još uvek čeka ratifikaciju sporazuma u parlamentu. 

Zemlje Otvorenog Balkana (za sada su to Severna Makedonija, Albanija, Srbija) potpisale su do sada nekoliko sporazuma sa ciljem da olakšaju međusobnu trgovinu, ubrzaju pristup tržištima rada, olakšaju uzajamno priznanje diploma i naučnih zvanja.

Otvoreni Balkan, prvobitno nazvan Mini šengen, podrazumeva formiranje ekonomske zone Albanije, Severne Makedonije i Srbije, što će, kako je najavljeno, građanima tri zemlje omogućiti lakše poslovanje, ekonomsku integraciju i putovanja.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević rekao je za Novu ekonomiju da nije rađeno istraživanje o ekonomskim projekcijama Otvorenog Balkana, a koje bi se bavilo trima državama (Severna Makedonija, Alabanija, Srbija), kao i da je rano da se mere efekti sprovođenja usvojenih sporazuma.

„Sporazumi oko olakšavanja trgovine usvojeni su krajem decembra u Tirani, a potpuno sprovođenje sporazuma rade Albanija i Srbija.  Severna Makedonija još uvek čeka na ratifikaciju u parlamentu. U suštini nemamo potpune efekte sporazuma u ovom trenutku jer jedna strana od tri nije ispunila formalne uslove“, rekao je Đurđević. 

Državljani Srbije, Albanije i Severne Makedonije moći će da se zaposle u nekoj od zemalja članica „Otvorenog Balkana“ uz pribavljanje „Identifikacionog broja Otvorenog Balkana“, bez ikakvih daljih i dodatnih administrativnih procedura, predviđeno je jednim od sporazuma koji je prema ranijim najavama trebalo da krene da se sprovodi u maju.

Uvođenje Identifikacionog broja regulisano je Sporazumom o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balaknu i Sporazumom o povezivanju šema elektronske identifikacije, koji su potpisani u Tiranu krajem godine.

Đurđević kaže da usluga Identifikacionog broja Otvorenog Balkana još uvek nije dostupna na portalima eUprava – jer skupština Severne Makedonije nije ratifikovala sporazum.

Identifikacioni broj Otvorenog Balkana biće neka vrsta „matičnog broja” za zaposlenje koji će služiti za pristupanje tržištu radne snage neke od ove tri zemlje, objašnjava Đurđević.

„Preko tog broja vi popunjavate zahtev, odnosno prijavu za boravak. Taj broj je referentan za vašu identifikaciju. Onda MUP proverava vašu prijavu i izdaje vam boravak“, rekao je Đurđević.

Prema rečima Đurđevića, prednost koju će građani tri zemlje Otvorenog Balkana imati ogleda se u tome što će put do dobijanja boravišne dozvole biti jako kratak.

„Vi samo izrazite želju da želite da dobijete taj broj zbog činjenice da želite da ostvarite pravo na zaposlenje u jednoj od tri zemlje, i po proveri vaših podataka vi taj broj dobijate i onda možete da se zaposlite legalno“, rekao je on.

On je objasnio da su Albanija i Srbija usaglasile tehničke protokole i da bi mogle sutra da krenu u sprovođenje, a da Severnoj Makedoniji treba vreme.

„Oni su krenuli u IT rešenje ali ne mogu da ga sprovedu jer nemaju zakonskih preduslova, tako da se na njih čeka da to urade, dobili smo uveravanja da bi rešenje moglo da bude operativno početkom septembra“, kaže Đurđević. 

Prva ideja je da se dobije boravište na dve godine, ali se sada zalažu da to bude duže – posle dve godine da bude na pet ili na deset godina, kaže Đurđević.

Postoji i ideja o dobijanju stalnog boravka,  ali je za to,  kako je naveo Đurđević, potrebno probiti puno barijera u nadležnim institucijama koja konzervativnije gledaju na tu temu nego u Privrednoj komori Srbije.

Prema njegovim rečima, radne snage nedostaje u građevini, ugostiteljstvu i sa povezanim uslugama kao na primer u specijalizovanom ugostiteljstvu (šefovi u restoranima), a potreba postoji i za sezonskim radnicima u poljoprivredi.

„Kada vi stvorite tu mogućnost da imate potencijalno jedinstveno tržište rada i imate nekog investitora  koji hoće da investira, on može da investira blizu granice pa da ima dva pogona preko granice i koristi tu prednost što ljudi mogu da flukturiraju i rade preko granice sa radnom dozvolom i ne moraju da traže stalni boravak“, ocenio je Đurđević.

Brze trake za kamione – za sada primetno „manje čekanje“

Kada se radi o brzim trakama za kamione koje su uvedene od januara, Đurđević kaže da je za sada primetno  manje čekanje, a rezultati će tek biti vidljivi kada se na Preševu sa naše strane napravi dodatna traka za kamione, što će  da se desi krajem septembra.

„Ono što je dobra stvar i može da ubrza promet je Sporazum o autorizovanim ekonomskim operaterima, odnosno kompanijama koje su, kad prođu rigoroznu kontrolu u svakoj državi, prepoznate kao bezbedne i sigurne kompanije u svim zemljama i onda nemaju kontrolu na granci već idu odvojeno“, kaže Đurđević.

Najkompleksniji sporazumi o slobodom protoku robe i životinja

Govoreći o izazovima inicijative Otvoreni Balkan, Đurđević kaže da su najkompleksniji sporazumi o slobodnom protoku robe i životinja i da se tu sada spajaju tri sistema koja su bila različita.

„Severna Makedonija i Srbija imaju slične sisteme jer su potekle iz iste države, a Albanija sada izgrađuje svoj. Na primer Albanija nije imala svoju akreditovanu laboratoriju, akreditaciju laboratorije nije radilo akreditaciono telo koje je nezavisno, već ministarstvo, što ne sme da se radi. Njima je dat rok od godinu dana da akredituju laboratorije po modelu Evropske unije, a u tom periodu će Srbija i Severna Makedonija kao izraz poverenja da priznaju njihove sertifikate koje izdaju laboratorije koje ministarstvo akredituje”, rekao je Đurđević.

Đurđević dalje navodi i da je potrebna posvećena i kvalifikovana administracija, pre svega u Ministarstvu poljoprivrede koje prati fitonasitarne i veterinarske procedure, da se obezbedi jedna infrastruktura kvaliteta kako bi roba išla što je moguće više sa smanjenom kontrolom, ali uz zaštitu zdravlja ljudi, životinja i biljaka.

„Da bi se to desilo potrebno je da se harmonizuju procedure, od proizvodnje do puštanja u promet hrane, da se usaglase kontrolni mehanizmi, što zahteva vreme“, kaže Đurđević.

Đurđević je naveo i da se na poslednjem samitu rodila ideja o saradnji iz oblasti proizvodnje hrane i u oblasti energetike, gde će se praviti zajednički popis potreba.

„Ideja je da vidimo koliko postoje resursi koji su domaći i koji mogu zajednički da se koriste po potrebi“, rekao je Đurđević.

Iz ugla advokata

Advokat Relja Radović je, analizirajući na Tviteru Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada, poručio da sporazum ne obezbeđuje slobodan pristup tržištu rada, „već samo lakše uslove za određene strance (Albanija i Severna Makedonija)“.

Radović je ocenio da jedna od odredbi garantuje jednak pristup građanima drugih zemalja, ali samo jednak među njima – „da su su Makedonci i Albanci isto tretirani u Srbiji“.

Kako dodaje, ne poistovećuje ih sa domaćim građanima i njihovim pravima po našem domaćem pravu.

On je naveo i da odobren slobodan pristup tržištu rada može da bude ukinut, otprilike iz istih razloga iz kojih se može ukinuti i radna dozvola onima koji nisu iz Otvorenog Balkana.

Programski menadžer Centra za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić rekao je za Novu ekonomiju da inicijativa Otvoreni Balkan ima svojih benefita, ali da je nephodno da se koordiniše sa pristupinim procesom EU i da se u retorici koristi rečnik koji će biti prilagođen i upućen i prema građanima i državama članicima, te pokažemo da želimo da ova inicijativa bude kompatibilna sa evropskim putem.

On je rekao da je ukidanje granica, slobodno kretanje radnika i težnja ka četiri slobode u okviru Otvorenog Balkana definitivno nešto što je kompatibilno sa principima Evropske unije. 

„To može imati ekonomske benefite i može dobro da se odrazi imajući u vidu da je tu region izolavan, bolje je ako se držimo zajedno. Postoje i benefiti koji se tiči normalizacije odnosa.  Ako imamo albanske zastave i Beogradu i srpske u Tirani, što je ranije bilo nezamislivo, i da je to prošlo sa samo par incidenata u globalu, to šalje snažnu poruku pomirenja“, rekao je Subotić. 

Sa druge strane, Subotić kaže da u Otvorenom Balkanu „vladavina prava nije na agendi“, te da se ne govori o reformama demokratskih institucija i medijima.

„To je jedna ograničena inicijativa, ograničenija od onog što je zamljišeno EU integracijama gde vladavina prava, funkcionisanje demokratske institucije, slobodni mediji predstavljaju suštinske elemente“, kaže Subotić.

Nevena Petaković

Projekat se realizuje  u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.