Šta je institucija ličnog bankrota i zašto je nema u Srbiji?

Građani Srbije, koji nisu više u stanje da otplaćuju uzete kredite, ne mogu da proglase lični bankrot, jer za to ne postoji zakon.

O propisu koji bi to regulisao zasada nema ni nagoveštaja, jer kako kažu nadležni, broj neotplaćenih zajmova stanovništva nije alarmantan i na nivou je oko deset odsto, odnosno oko 130.000 građana nije u stanju da vrati kredite jer su ostali bez posla ili ne primaju plate.

Njih svakodnevno banke zovu, šalju opomene ili aktiviraju hipoteke, ako su uzeli stambene pozajmice. Zasada je oko 500 porodica ostalo bez krova nad glavom ili strepi da će ga izgubiti. Takođe, oko 255.000 građana je stalno u minusu po tekućem računu. Taj dug, zajedno sa dugom po karticama, prelazi 600 miliona evra. Zasada, građani ukupno duguju oko 5,5 milijardi evra za razne kredite, a najviše za stambene i gotivinske zajmove. Zbog sve lošijeg standarda, sve ih teže otplaćuju. 

„U Srbiji nema razloga da se donese zakon o ličnom bankrotu, kako što je to učinjeno u Hrvatskoj, jer je nivo nenaplativih kredita veliki u privredi, a nije toliko zabrinjavajući kod građana“, smatra Đorđe Jeftić, direktor Uprave za nadzor finansijskih institucija. 

Može se reći da stanovništvo uredno otplaćuje obaveze, dok je nivo nenaplativih zajmova privrede veliki.

Građanin koji proglasi lični bankrot dobija „staratelja“ koji raspolaže njegovim primanjima i imovinom. Supervizor mu praktično daje džeparac, ali samo toliko da može da preživi, a ostale prihode dužnika usmerava u otplatu duga. Nije cilj da se sve zapleni odjednom, već da se uzima malo od plate, a malo da se prodaje pokretna imovina. 

Hrvatske vlasti su ovakvu meru pravdale time da se „kroz lični bankrot traži način da se dugovi postupno vrate i da dužniku bude lakše“, ali naši bankari upozoravaju da je takva mera vrlo neprijatna. 

„Ove situacije ljudi naivno zamišljaju, pa misle sad će da se oslobode dugova, a to nije tačno“, smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. 

Kako on objašnjava, dugovi ostaju. Osoba koja bankrotira ni cipele ne može da kupi dok ne pita supervizora za dozvolu, a kamoli da ode na godišnji odmor. Za takvim zakonom poseglo se u Hrvatskoj jer je njihov dug alarmantan – 4.000 i 5.000 evra po stanovniku. Mi smo još daleko od toga, jer je kod nas dug po stanovniku za kredite 740 evra, a ako se uračunaju i čekovi, kartice i lizing – 830 evra.