Šta je „mentalna aritmetika“ i koliki je značaj neformalnog obrazovanja

U zemljama Zapadnog Balkana funkcionalna pismenost je na veoma niskom nivou, o čemu svedoče i podaci Svetske banke. Deca često ne znaju da pravilno primene svoje znanje, niti da razumeju ono što uče u školi, pa im je potrebno i „neformalno obrazovanje“, smatra osnivač škole „Malac genijalac“ Vladimir Novicki. U njegovoj školi deca uče „mentalnu aritmetiku“, način računanja bez olovke ili digitrona, a pohađaju i časove na kojima se utvrđuje znjanje stečeno u klasičnoj školi.

„Neformalno obrazovanje (obrazovanje koje deca stiču van redovne, obavezne škole) mora da preuzme deo onoga na šta (formalni obrazovni) sistem nije odgovorio na pravi način“, smatra Vladimir Novicki koji je nedavno bio gost podkasta Nove ekonomije, „Neću da ćutim“.

On smatra da će uloga neformalnog obrazovanja, sve više igrati ulogu u obrazovanju dece, jer se u učenju primenjuje sve više novih tehnika, tehnologija i metoda i dodaje da je „Malac genijalac“ jedan od aktera koji koristi neke nove metode.

Objašnjava da te metode nekad predstavljaju i „korak unazad“, koji je „mnogo važniji nego tri koraka napred“.

„Mudrost ili potreba za znanjem nekada nije mnogo daleka ili mnogo apstraktna. Ona je zapravo u prostim stvarima i nekim pojednostavljenjima“, ocenjuje osnivač „Malca genijalca“.

Foto: Nova ekonomija/ Vladimir Novicki

Kaže da se čak i u istim školama od odeljenja do odeljenja, u samoj nastavi mogu videti različiti krterijumi, kao i da su roditelji toga svesni.

Neki roditelji prema njegovim rečima prilikom obrazovanja svoje dece biraju liniju „manjeg otpora“, dok drugi žele da im deca budu više opterećena kroz sistem osnovnog obrazovanja.

„Ja mislim da je možda najvažniji rani uzgoj. Ako postavite dobre temleje na početku, ako deci u početku usadimo ‘radne navike’, oni će kasnije bolje odreagovati na neke lošije situacije (u životu)“, smatra Novicki.

Ipak, čini mu se da je ponuda programa koji se bave ranim, predškolskim uzgojem u Srbiji slaba i da postoje samo neke radionice koje se bave učenjem kroz igru.

„Period između treće, pete i sedme godine je najvažniji, to su rekli i psiholozi“, kaže Vladimir.

Novicki smatra i da ništa ne može da zameni pravu klasičnu učionicu i čulno opažanje i podseća da su brojni štrajkovi u prosveti i sama pandemija doveli do toga da sa decom danas neko mora da obrađuje i redovno školsko gradivo, van škole.

„Čini mi se da sve više postaje obaveza roditelja da rade sa decom, (ali) oni za to nisu ni sposobni ni spremni“, smatra Novicki.

O OVOJ TEMI PRESLUŠAJTE INSERT IZ RAZGOVORA SA VLADMIROM NOVICKIM:

Na pitanje ko sve šalje decu na njihove programe „mentalne aritmetike“ kaže da ne postoji „idealni robot“ takvog roditelja ali napominje da postoji jedna ogromna populacija roditlja koji „jedva uspevaju“ da izdvoje novac za programe „Malca genijalca“, pa im pomažu raznim bonusima.

„Malac genijalac“ u Beogradu i drugim gradovima Srbije, prema njegovim rečima, ima oko sedamdesetak obrazovnih centara.

ŠTA JE MENTALNA ARITMETIKA?

Vladimir kaže da mentalna aritmetika  predstavlja računanje „napamet“, „iz glave“, ali da se zapravo radi o tehnici brzog računanja bez papira, olovke ili digitrona. 

To je, kako napominje, tehnika kojom se aktiviraju centri u mozgu koji se inače ne bi lako aktivirali, ili se ne bi uopšte aktivirali bez jasne primene.

„Učeći decu mentalnoj aritmetici učimo ih određenim formulama, koje se svode na razne matematičke zakonitosti. Ovde nema sumiranja, već zamišljanja kuglica ‘abakusa’ koje se slažu po nekom svom redosledu, a vi tek na kraju sumirate (rezultat računanja)“, kaže Novicki.

Na taj način se razvija vizualizacija, dobra pažnja, koncentracija, neprestano ste angažovani, prelazi se dobar trening za mozak i dolazi se do sinhronizacije leve i desne hemisfere mozga.

Vladimir kaže da je u Rusiji upotreba „abakusa“ pitanje tradicije, dok sam metod potiče sa Dalekog istoka, iz Japana, Kine i Indokine.