Vesti iz zemlje

20.11.2020. 17:05

Saopštenje, Politika, Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Šta je skuplje, oproštaj od frilensera ili oproštaj poreza?

Broj poreskih prijava za samooporezivanje dupliran je u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave. Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim struč...

Foto: Pixabay

Broj poreskih prijava za samooporezivanje dupliran je u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave. Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim stručnjacima u oceni da taj broj sam po sebi ne znači ništa.

U oktobru je podneto 3.020 prijava za plaćanje poreza, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Taj podatak ukazuje da je Poreska nedavnom najavom kontrole plaćanja poreza i doprinosa probudila svest kod dela frilensera da samoinicijativno prijave porez, piše dnevni list Politika.

Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera, naročito ako se uzme u obzir to da ih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000.

„Tih novih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva“, objašnjava Pogačar.

„Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez“, kaže profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević.

ZAŠTO DRŽAVA PRITISKA FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE

Radosavljević smatra da bi Ministarstvo finansija i frilenseri trebalo zajedno da dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu. Napominje da to ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima, jer njima dug nije otpisan, već reprogramiran.

„Ja nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga, jer to narušava poreski sistem“, kaže Radosavljević.

ŠTA BI VIŠE KOŠTALO DRŽAVU?

Komentarišući izjavu profesora Radosavljevića, Udruženje radnika na internetu je saopštilo na svojoj fejsbuk stranici da je profesor možda u pravu kada kaže da bi opraštanje poreza frilenserima državu skupo koštalo.

„Državu bi mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja“, navodi se u saopštenju Udruženja radnika na internetu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.