Šta je sve sanitarna inspekcija zaplenila u centralnoj Srbiji prošle godine: Više od tone i po igračaka, 150 kilograma hrane za bebe, 46 kg kozmetike

Tokom prošle godine sanitarni ispektori su na području centralne Srbije iz prometa povukli više od 10 tona hrane, među kojom je 150 kg hrane za bebe, tonu i 700 kilograma igračaka ali i skoro 50 kilograma kozmetičkih proizvoda.

Godišnji izveštaj o radu odeljenja sanitarne inspekcije pri Ministarstrvu zdravlja pokazuje da je iz prometa – zbog zdravstvene neispravnosti, odnosno nebezbednosti i neusaglašenosti hrane i predmeta opšte upotrebe, povučeno 10.131,7 kg hrane.

Od toga je čak 129,6 kilograma hrane za odojčad i malu decu i gotovo deset tona dijetetskih suplemenata (9.852,1 kg). Među hranom sklonjenom sa tržišta bilo je i 150 kilograma hrane u kuhinjama društvene ishrane.

Izveštaj pokazuje da su sanitarni ispektori sa tržišta centralne Srbije lane povukli i tonu i 742,9 kg predmeta opšte upotrebe, među kojima je čak 1.694 kilograma – igračaka i 48,9 kg kozmetičkih proizvoda.

Jaslice, vrtići, škole, fakulteti

Inspektori su kotrolisali objekte obrazovno-vaspitne delatnosti, među kojima su najbrojniji školski objekti, obdaništa i zabavišta, kao i jaslice za decu uzrasta do tri godine. U ove objekte spadaju još i fakulteti, kao i domovi i internati, piše N1.

U 63,2 odsto redovnih i vanrednih nadzora u ovim objektima doneta su pismena rešenja – najviše u obdaništima, zabavištima i školskim objektima.

Kontrolisani su i zaposleni.

„Ukupno je kontrolisano 21.035 lica. Broj zaposlenih bez zdravstvenog pregleda je sedam lica, a broj kliconoša 1.466“, stoji u izveštaju i ističe se da su oni „odstranjeni“ sa posla.

Najviše kliconoša u proizvodnji – hrane

Zdravstvene preglede određenih kategorija zaposlenih i drugih organizuje i sprovodi nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje na teritoriji za koju je osnovan, a obaveštenja o kliconošama dostavlja teritorijalno nadležnoj sanitarnoj inspekciji radi preduzimanja mera, objašnjava se u izveštaju.

„Od ukupno kontrolisanih 70.993 lica, sa posla je privremeno odstranjeno 11.691 lice (16,5%), od kojih je bilo:

• 11.118 (95,1%) kliconoša ,
• 573 (4,9%) bez zdravstvenog pregleda“, stoji u izveštaju.

Posmatrano po grupama objekata, bez zdravstvenog pregleda je najviše lica u objektima za proizvodnju i promet hrane i predmeta opšte upotrebe (428) i objektima za negu lica i tela (70).

U objektima zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini i privatnoj praksi bez zdravstvenog pregleda je bilo 44 lica, u objektima socijalne zaštite 14 lica, kuhinjama 9 lica i u objektima obrazovno vaspitne delatnosti 7 lica.

U objektima javnog vodosnabdevanja nije bilo lica bez zdravstvenog pregleda.

„Kliconoša je najviše u objektima proizvodnje i prometa hrane i predmeta opšte upotrebe (8.056), u objektima obrazovno-vaspitne delatnosti (1.466). U kuhinjama (456), objektima zdravstvene delatnosti u javnoj svojini (410), objektima za negu lica i tela (336), objektima socijalne zaštite (163). Najmanje je bilo kliconoša u objektima zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini i privatnoj praksi (45) i objektima javnog vodosnabdevanja (10)“, navodi se u izveštaju.

Najviše lica odstranjenih sa posla zbog kliconoštva i neobavljenog obaveznog zdravstvenog pregleda je u objektima proizvodnje i prometa hrane i predmeta opšte upotrebe (8.484) i u objektima obrazovno-vaspitne delatnosti (1.473).

U kuhinjama je sa posla odstranjeno 465, objektima zdravstvene delatnosti u javnoj svojini 411, objektima za negu lica i tela 406.

Najmanje lica odstranjeno je u objektima socijalne zaštite (177), objektima zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini i privatnoj praksi (89) i objektima javnog vodosnabdevanja (10).

Kontrola pitke vode

U grupi objekata za javno vodosnabdevanje, sanitarni inspektori obavljaju nadzor u pet vrsta objekata: regionalnim vodovodnim sistemima, gradskim vodovodnim sisetima, seoskim, zatim u mikrovodovodima u objektima za proizvodnju hrane, dok peta grupa objekata obuhvata bunare, javne izvore, česme.

„U 59,1 odsto redovnih i vanrednih nadzora nisu uočene nepravilnosti zbog kojih se donosi rešenje. U 40,6 odsto nadzora su doneta pismena rešenja, a u 0,3 odsto nadzora su doneta usmena rešenja kojima se nalaže hitno otklanjanje nepravilnosti. Najveći broj rešenja je donet u objektima javnog vodosnabdevanja seoskih naselja i objektima centralnih vodovodnih sistema gradskih naselja – a najviše rešenja se odnosi na zabranu isporuke vode za piće iz javnih izvora, bunara i česama na osnovu rezultata laboratorijskih analiza i mišljenja teritorijalno nadležnih zavoda odnosno instituta za javno zdravlje, pri čemu se dozvoljava isporuka vode za sanitarno higijenske potrebe“, navodi se u izveštaju.

Kontrola hrane u Srbiji kao misaona imenica: Proizvođači sami određuju šta je dobro, a šta ne