Šta najavljene evropske kvote i carine na čelik znače za Srbiju: „Nova ekonomija danas“ o najgorem scenariju za Železaru

Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije. O tome na koji način će ovo pogoditi Železaru u Smederevu, govorio je u “Novoj ekonomiji danas” Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS).

Prema Stanićevim rečima, smanjenje kvota i povećanje carina uticaće na Železaru negativno, pogotovo imajući u vidu da je kompanija već ušla u minus fazu, dakle ima gubitke koje je posledica uvođenja kvota još iz 2019. godine koje su na snazi.

Novi predlog, inače, je da se kvote smanje sa 820.000 na 410.000 tona – dakle upola. Dodatno, predlog je i da se, u slučaju prekoračenja kvota, carine povećaju sa 25 na 50 odsto.

“Vi sada imate situaciju da se industrija čelika EU štiti uvođenjem ovih kvota. Govori se o tome kako Kina podstiče svoju industriju što je mimo neke fer konkurencije, ali opet s druge strane sve zemlje potiču svoju proizvodnju. Setite se 2008, kada je bila finansijska kriza, šta su radile zemlje, pre svega one koje su bile najviše pogođene krizom, setite se pandemije. Dakle to je nešto što se dešava, a s druge strane Evropska unija se štiti od uvoza čelika, ali ima veliki problem sa retkim metalima i sada kad je bilo ovo prepucavanje između Amerike i Kine oko toga da li će opet da uvedu carine od 100 odsto, i kad su Kinezi rekli da će da ograniče značajno taj izvoz retkih metala, onda je EU rekla ‘ali mi bismo da budemo izuzeti od toga’. Dakle tu imate različite standarde što se toga tiče”, kaže Stanić.

Sagovornik Nove ekonomije danas naglašava da Srbija ipak ne bi trebalo da bude u istoj situaciji kao što je Kina, koja u poslednjih pet godina ima rast izvoza čelika na tržište EU i mimo kvota i carina su konkurentni na tržištu.

“Za Srbiju je drugačije, mi imamo kontinuirani pad količine izvoza čelika. Cena može da oscilira, može da bude gore-dole, nije to problem, ali gledamo količinu kao nešto što je baš čvrsto uporedivo i u tom pogledu mi smo već videli taj efekat. Dakle, oni su se dodatno, uslovno rečeno, zaštitili od tog čelika iz Srbije, ali nisu iz Kine. I sad se postavlja pitanje ukoliko povećavaju te carine, odnosno smanjuju kvote, ove zemlje koje su ipak pretrpele već štetu bi trebalo da ostanu na nivou kako je to bilo”, kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da postoji neka selekcija u tom pogledu, posebno što je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU, ali i potpisnica Sporazuma o slobodnoj trovini sa EU. Pored toga, Srbija je, zbog proizvodnje čelila, integrisana u lance snabdevanja EU.

Ali šta to tačno znači za Srbiju?

Stanić objašnjava da nema nikakve veze što je Železara u kineskom vlasništvu – ona se smatra domaćom kompanijom, jer zapošljava domaću radnu snagu, ulazi u BDP naše zemlje…

Problem za Železaru, smatra on, je što će teško naći alternativna tržišta. Pre svega, treba imati u vidu da je investicija Kineza u Železaru Smederevo bila deo njihovog napora da se dodatno vežu za evropsko tržište kao tržište značajne kupovne moći. A od sveg čelika koji se proizvede u Železari, više od 80 odsto ide u EU. Zato se postavlja pitanje da li je moguće pronaći udaljeno, prekookeansko tržište za izvoz čelika, što, prema Stanićevim rečima, nije ekonomski racionalno.

Srbija će pregovarati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je predsednici Evropske komisije (EK) Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika. I sam Stanić kaže da je PKS pisala EK, sa zahtevom za izuzeće.

“To nije usvojeno, s obzirom na to da nema drugih izuzetaka, osim Islanda Lihtenštajna, Norveške. Mi imamo vremena. Međutim, problem je što ukoliko postoje male šanse, ukoliko tržište proceni da su male šanse, ukoliko investitori procene da su male šanse, njima neće značiti mnogo što će izmenjene kvote i carine stupiti na snagu tek od 1. jula 2026. godine. Oni neće videti dugoročni interes ulaganja u Srbiju”, kaže Stanić.

Sagovornik “Nove ekonomije danas” podseća da je zbog kvota koje je Evropa uvela 2019. u Smederevu već ugašena jedna visoka peć. Od tada se, dakle, vidi pad proizvodnje u Železari.

Kako će se situacija dalje odvijati – zavisi od političke volje Brisela, smatra Stanić, koji dodaje da bi se u slučaju izuzeća verovatno od Srbije tražile neke druge nadoknade. Iako on smatra da postoje šanse da se stav Brisela o Srbiji promeni, ističe da ipak treba biti spreman i na negativan odgovor.

Najgori scenario za Srbiju

Još jedno pitanje koje se nameće jeste dokle će Kinezi biti zainteresovani da finansiraju svoju ćerku firmu u Srbiji koja je gubitaš. U tom pogledu, jedan od mogućih scenarija, prema Stanićevom mišljenju, jeste da diplomatija uspe da postigne promenu stava EU prema uvozu čelika iz Srbije, dakle da se zadrže postojeće kvote, ako se već povećava carina. Druga mogućnost bila bi da se kvota na uvoz poveća, mada su za to šanse manje.

“Mi bismo bili zadovoljni ako bar mogu da zadrže kvotu. Idealno bi bilo da se izuzme, ali oni su rekli da izuzetaka neće biti”, kaže Stanić.

Kinezi, dodaje on, imaju tu prednost što su moćni na svetskom tržištu. Naravno, postoji mogućnost i da naša država pomogne. Jedno je sigurno, najgori scenario bi bio odlazak investitora, kao i činjenica da novi investitori, van EU, verovatno ne bi bili zainteresovani za ulaganje u Železaru.

Evropska unija planira da prepolovi kvote na čelik i udvostruči carine: Novi problemi pred Železarom u Smederevu