Šta nam sve donosi Zakon o digitalnoj imovini?

Ministarstvo finansija saopštilo je da je stupio na snagu Zakon o digitalnoj imovini. Tim zakonom država omogućava finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje korišćenje digitalne tehnologije, jača borbu protiv zloupotreba, pranja novca i finansiranja terorizma.

Vlada Srbije je kao predlagač zakona u svom obrazloženju navela da će on dovesti „do unapređenja tržišta kapitala, budući da se omogućava izdavanje finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine, korišćenjem digitalne tehnologije, pod određenim uslovima, bez primene pravila koja propisuje Zakon o tržištu kapitala“.

Navodi se da digitalna imovina, koja ima sve odlike finansijskih instrumenata, mora da ispuni sledeće uslove:

• da nema odlike akcija,
• da nije zamenljiva za akcije i da,
• da ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan izdavanja, odnosno tokom primarne prodaje.

Nadležnost za licenciranje i nadzor nad poslovanjem sa digitalnom imovinom imaju Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije (NBS):

• Komisija je odobravanje belog papira (informatora, prospekta putem kog investitor može da se upozna sa prednostima i rizicima ulaganja u digitalnu imovinu), sekundarno trgovanje, licenciranje i nadzor nad pružaocima usluga povezanih sa tim tokenima, kao i za davanje mišljenja o primeni ovog zakona;
• NBS za sva navedena pitanja koja se odnose na virtuelne valute.

Zakonom je predviđeno i uspostavljanje posebnog veb portala za komunikaciju između nadzornih organa i pružalaca usluga povezanih sa digitalnom imovinom. Ovo je posebno značajno za privredna društva koja pružaju i usluge povezane s digitalnim tokenima, virtuelnim valutama. 

RUDARENJE KRIPTOVALUTA

Rudarenje kriptovaluta, poput najpoznatije bitkoina, nailazi na sve češće zabrane zbog velike potrošnje struje i teškog kontrolisanja nekih transakcija u vezi sa njima. Kina je nedavno, prema pisanju Bloomberga, odlučila da uskrati gostoprimstvo rudarima bitkoina, upravo zbog toga.

U Zakonu o digitalnoj imovini navodi se da rudarenje kriptovaluta nije zabranjeno, jer se time „ne stvara obligacioni odnos između lica niti to predstavlja određenu uslugu“.

Odredbe novog zakona ne primenjuju se na sticanje digitalne imovine rudarenjem, kao ni na izdavanje elektronskog novca i pružanje usluga u vezi sa njim (na elektronski novac primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca).

„Pojam korisnika digitalne imovine treba razlikovati od pojma imaoca digitalne imovine koji je širi i obuhvata i lice koje je steklo digitalnu imovinu nezavisno od poslovnog odnosa uspostavljenog s pružaocem usluga povezanih s digitalnom imovinom ili transakcije izvršene preko tog pružaoca“, navodi se u obrazloženju novog zakona.

Digitalna imovina u Srbiji do je sada bila uređena izričito samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. 

Tržišna kapitalizacija najpoznatije kriptovalute bitkoin u trećem kvartalu 2020. godine iznosila je 199,62 milijarde američkih dolara (u drugom kvartalu 2013. godine iznosila je približno 1,02 milijarde američkih dolara), a u opticaju je bilo oko 18,5 miliona bitkoina.

U ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji kripto-valuta bitkoin trenutno učestvuje sa oko 66%, dok je udeo itirijuma (Ethereum, kriptovaluta koju koristi Evropska investiciona banka) oko 12%. Itirijumova cena ke oko 450 američkih dolara. 

Navodi se i da je tržišna kapitalizacija svih kripto-valuta u prvoj polovini novembra 2020. godine je skoro duplo veća od tržišne kapitalizacije u 2019. godini (preko 450 milijardi američkih dolara).