Šta nam sve EPS naplaćuje na računu za struju?

Nacionalna organizacija potrošača Srbije optužila je Elektroprivredu Srbije da nezakonito naplaćuje dve stavke na računu za električnu energiju.

Iz EPS-a, međutim, odgovaraju da to nije tačno i da je sve po zakonu.

Predsednik NOPS-a Goran Papović za B92 kaže da je prva nelegalna stavka „trošak javnog snabdevača” od 125 dinara, a druga „naknada za povlašćene proizvođače OIE”, za koju se mesečno izdvaja od 16 do 66 dinara, u zavisnosti od potrošnje.

Papović objašnjava da kupac električne energije fiksnim troškom od 125 dinara plaća troškove štampanja i slanja računa na kućnu adresu, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti potrošača. 

Taj zakon, prema njegovim rečima, predviđa da je trgovac dužan da za kupljenu robu ili uslugu potrošaču izda račun i da ove stavke ne bi trebalo da plaća kupac. 

Iz tog udruženja kažu da je Zakon o troškovima javnih snabdevača jasan za sve, odnosno da ni EPS niti ostali trgovci i pružaoci usluga ne bi smeli da troškove izdavanja računa prebace na „leđa potrošača”. 

Papović poručuje da ne bi trebalo davati legitimitet ovakvom nepoštovanju zakona i da bi ove stavke trebalo ukinuti. 

EPS je odgovorio da kritike NOPS-a nisu opravdane i da nije tačno da je stаvkа „trоšаk јаvnоg snаbdеvаčа“ nа rаčunimа zа gаrаntоvаnо snаbdеvаnjе prоtivzаkоnitа, niti je tačno da se te stavka koristi za troškove štampanja i slanja računa. 

„Svе stаvkе nа rаčunu zа еlеktričnu еnеrgiјu, uključujući i ‘trošak javnog snabdevača’ su u sklаdu sа Zаkоnоm о еnеrgеtici i drugim zаkоnimа i prоpisimа i svе stаvkе је оdredilo rеgulаtоrnо tеlо Аgеnciја zа еnеrgеtiku. EPS i zavisno privredno društvo EPS Snabdevanje, koje оbаvlја funkciju gаrаntоvаnоg (јаvnоg) snabdevаnja električnom energijom, striktno poštuju propise”, navodi se u odgovoru EPS-a na pitanja B92. 

Kako navode, za obračun i naplatu utrošene električne energije za kupce na garantovanom (javnom) snabdevanju Agencija za energetiku je donela Metodologiju za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje.

Metodologijom je, između ostalog, definisano da maksimalno odobreni nivo prihoda od prоdaje mora pokriti odobrene troškove. Takođe, precizirano je koji su tarifni elementi i iz kojih se tarifnih elemenata ostvaruje koji deo prihoda. ‘Trošak javnog snabdevača’ je naknada za tarifni element ‘mesto isporuke’. EPS se striktno pridržаvа Меtоdоlоgiје”, piše u odgovoru. 

Iz EPS-a su izričiti – dа bilо kоја stаvkа rаčunа niје u sklаdu sа zаkоnimа i prоpisimа, Аgеnciја zа еnеrgеtiku bi rеаgоvаlа i zаhtеvаlа hitnu prоmеnu stаvki. 

Ističu i da pri EPS snabdevanju postoji Sаvеtоdаvnо tеlo zа zаštitu pоtrоšаčа, čiji je član i predsednik NOPS-a, koji nikаdа niје uputiо bilо kаkаv zаhtеv ili pitаnjе zа prеispitivаnjе bilо kоје stаvkе nа rаčunu, pа ni stаvkе „trоšаk јаvnоg snаbdеvаčа“. 

Redakcija B92 je tražila objašnjenje i od Agencije za energetiku, koja je regulatorno telo koje proverava i odobrava opravdanost svih troškova proizvođača električne energije, da li je ovaj trošak opravdan ili EPS na taj način prevaljuje svoje troškove na kupca. 

Iz odgovora koji smo dobili proizilazi da kupac električne energije plaća stavku na svom računu od 125 dinara iako ta stavka predstavlja trošak poslovanja EPS. Kako navode, da nije u okviru tog tarifnog elementa, taj trošak bio bi u okviru nekog drugog. Dakle, svakako bi ga platio potrošač. 

AERS navodi da tarifa „trošak javnog snabdevača“ obuhvata samo sopstvene opravdane troškova poslovanja koji su: zarade zaposlenih, troškovi informatičkih usluga, troškovi materijala, transportne, komunalne, poštanske i druge usluge, troškovi centara za komunikaciju sa potrošačima, takse, porezi, sudski troškovi itd. 

To, navode, nije neki dodatni trošak na računu potrošača, a ako on ne bi bio izdvojen, povećao bi se neki drugi tarifni element (snaga ili energija), a ukupan račun se ne bi smanjio.

U AERS kažu da ovaj trošak ne zavisi od utrošene električne energije, predstavlja fiksnu komponentu u računu potrošača i ukoliko ga ne bi platili oni koji nemaju potrošnju u obračunskom periodu, za njih bi platili oni koji je imaju. 

Snabdevači koji ne iskazuju posebno ovaj trošak, uključili su ga u cenu energije, tvrdi AERS i dodaje da su ovi troškovi utvrđeni u skladu sa Zakonom o energetici koji je „lex specialis” u odnosu na druge zakone i koji predstavlja osnovu za regulaciju cena. 

Ipak, za drugu stavku koju NOPS osporava, naknadu za OIE, kažu da nije u nadležnosti Agencije. 

AERS nije precizirao u odgovoru šta konkretno svaki kupac električne energije plaća stavkom „trošak javnog snabdevača”. 

Papović je, sa druge strane, eksplicitan i kaže da svi troškovi javnog preduzeća, kakav je EPS, moraju biti javni. 

On smatra i da bi ovo bila idelna prilika da se eventualni povraćaj novca ili ukidanje ove stavke na računima ostvari pokretanjem kolektivne tužbe potrošača. Međutim, problem je što je Ustavni sud proglasio ove tužbe neustavnim. 

NOPS upozorava da je situacija takva da danas niko ne odgovara za lošu uslugu i pitaju kako se troši novac ovaj građana, ali i koliko košta struja u Srbiji.

Elektroprivreda Srbije od stavke „troškovi javnog snabdevača“ svakog meseca od građana naplati 437,5 miliona dinara (3,5 miliona evra). 

Od naknade za subvencionisanu struju iz obnovljivih izvora energije u iznosu od 4,4 pare po kilovatu, plaća se struja iz obnovljivih izvora energije, otkupljena od povlašćenih proizvođača po subvencionisanim cenama.