Šta nas čeka kod sledeće pandemije: Ljudi posle kovida izgubili poverenje u vakcine

Pandemija COVID-19 poljuljala je poverenje u vakcine i sve manje ljudi na svetu uviđa važnost i vakcina iz redovnog kalendara imunizacije, pokazuju istraživanja UNICEF-a i projekta „Global Listening Project“. Veliki je procenat i onih ljudi koji su vakcine protiv COVID-19 prihvatili samo zato što su na neki način bili „uslovljeni“. Oni sada osećaju pre ljutnju nego osećaj poverenja u vakcine, ocenila je profesorka Hajdi Larson (Heidi Larson) na vebinaru „Kada činjenice nisu dovoljne: Izgradnja poverenja u nauku iz iskustva COVID-19“.

U poslednjem UNICEF izveštaju, projekat „Global Listening“, na kome radi Larson, predstavio je globalno merenje pre i pole COVID-19 koje je pokazalo da je u 53 od 55 posmatranih zemalja opalo poverenje u vakcine.

„To je veoma značajno. Viđali smo uspone i padove kada je u pitanju percepcija bezbednosti i efektivnosti, ali je veoma retko, odnosno mi nikada nismo videli, pad kada je u pitanju uočavanje važnosti vakcine“, kaže Larson.

U nekim zemljama poverenje u važnost vakcine je palo za čak 44 odsto.

Poverenje je najviše opala u Južnoj Koreji, Papua Novoj Gvineji, Gani, Senegalu i Japanu. Međutim, pri samom vrhu zemalja u kojima je došlo do najvećeg pada poverenja u vakcine nakon izbijanja pandmije je i Hrvatska, Slovačka, Mađarska i Bugarska.

Srbija nije bila jedna od zemalja u kojima je sprovođeno istraživanje tako da u izveštaju nema podataka o tome koliko je pandemija uticala na percepciju vakcina za decu u Srbiji.

Istraživanje je pokazalo i da je poverenje u vakcine češće bilo poljuljano kod ljudi mlađih od 35 godina nego kod starijih od 65 godina.

Na primer, u Hrvatskoj je poverenje je opalo za oko 30 odsto i to nešto više od 10 odsto među starijima od 65 odsto i više od 35 odsto među mlađima od 35 godina.

Situacija je još izraženija u Bugarskoj gde poverenje kod starijih od 65 godina gotovo ostalo nepromenjeno, ali je kod mlađih od 35 godina opalo oko 35 odsto.

Građani iz regiona nisu zadovoljni kako su vlade rukovodile pandemijom

„Global Listeting Project“, koji se bavim širim temama od same vakcinacije i istražuje pitanja društvene kohezije i emocija, sproveo je i istraživanje u 70 različitih zemalja u kome je ispitivano iskustvo ljudi nakon pandemije.

Kako objašnjava Larson, istraživanje je imalo za cilj da pokaže kakvo je bilo iskustvo ljudi za vreme pandemije COVID-19, kome su se verovali, kao i šta bi eventualno uticalo na njihovo bolje iskustvo.

Odgovori na ova pitanja su veoma važni kako bismo bili pripremljeni za narednu krizu, kada god ona bila, ocenila je Larson.

Iskustva su bila vrlo različita u zavisnosti od zemlje odakle su ispitanici, a to je bilo naročito izraženo kada su u pitanju stavovi o tome da li je vlada te države dobro rukovodila pandemijom.

U proseku 45 odsto građana ovih 70 država koje su učestvovale u istraživanju je ocenilo da su je njihova vlada „dobro“ upravljala pandemijom.

Od zemalja iz regiona takođe su ponovo učestovale Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Slovačka i Mađarska. Sve ove države iz regiona nalaze se na dnu po broju građana koji su svoju vladu ocenili pozitivno kada je u pitanju upravljanje pandemijom.

Naime, samo petina građana u Rumuniji misli da je njihova vlada pandemijom dobro rukovodila, dok je to slučaj sa 22 odsto građana u Bugarskoj i isto toliko ljudi Mađarskoj. U Hrvatskoj je taj procenat neznantno viši, pa se 23 odsto građana svoju Vladu ocenilo pozitivno.

Ako građani ne osećaju da njihova vlada dobro upravlja pandemijom, to će uticati i na njihovo poverenje u vakcine, navodi Larson.

„Ako građani misle da je vlada dobro upravljala pandemijom, veće su šanse da će prihavtiti COVID vakcinu“, kaže ona.

Zabrinjavajući i podatak iz ovog istraživanja je i da je skoro trećina svih ispitanika imala mentalne probleme zbog COVID-a.

Ko zaista veruje u vakcine, a ko ih uzima jer „mora“

Istraživači su ispitanike pitali i kako su se osećali nakon što su uzeli vakicnu protiv COVID-19, odnosno da li su osećali olakšanje, da li su se pokajali ili su imali nedoumice i nisu bili sigurni u odluku.

Više od polovine ispitanika (54 odsto) bilo je sumnjičavo nakon uzimanja vakcine, 72 odsto je osećalo olakšanje ali se čak četvrtina ispitanika (26 odsto) pokajala što je primila vakcinu.

„Prihvatanje vakcine nije isto što je poverenje u vakcine. To je jedna od najših najznačajnijih pouka, naročito za vreme COVID-19. Mnogo ljudi je reklo da je uzelo vakcinu zato što im se činilo da moraju jer žele da idu u restoran, u pab, na fubalsku utakmicu ili da putuju, a jedini način da to čine je da se vakcinišu. Ali možete da budete sigurni da neće uzeti nijednu drugu vakcinu nikada više“, navodi Larson.

Ljudi koji su na ovaj način prihvatili da se vakcinišu su uglanvom ljuti što su to morali da učine i ne osećaju poverenje u vakcine, kaže ona.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Pomenuta istraživanja nisu bila sprovođena i u Srbiji, ali kako je Nova ekonomija već pisala, i u Srbiji je opao broj redovno vakcinisane dece, a na to utiče i nepoverenje roditelja.

Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanoivić Batut“ za 2021. godinu pokazuju da je procenat redovno vakcinisane dece rekorndno nizak, a potvrdu za to smo dobili i u januaru ove godine kada su se ponovo pojavili slučajevi obolelih od malih boginja (morbila).

Podaci ukazuju i da je COVID značajno uticao na smanjenje vakcinacije kod dece.

U prvoj godini pandemije (2020) bilo je za deset procentnih poena manje dece koja su primila MMR vakcinu (obuhvat vakcinacije je pao sa 88 na 78 odsto). Naredne, 2022. godine procenat je otišao još niže, na 75 odsto.

I Batut u svojoj publikaciji o zdravstvenim pokazateljima potvrđuje da je u mnogim sredinama sprovođenje imunizacije odlagano zbog pandemije COVID-19, „iako je Institut za javno zdravlje Srbije naglašavao neophodnost održavanja kontinuiteta i upozoravao na rizike koje sa sobom nosi svaki prekid i posledični pad obuhvata“.

Do odlaganja vakcinacije tokom pandemije dolazilo je sa jedne strane zbog straha roditelja da decu vode u domove zdravlja gde bi mogli da se zaraze, a sa druge strane zbog brojnih promena u organizaciji rada domova zdravlja i bolnica i nedovoljnog broja kadrova koji su radili i na vakcinaciji protiv COVID-19, kao i u kovid odeljenjima.

Kako je ranije za Novu ekonomiju navela psihološkinja Jasmina Mihnjak, posebno je zabrinjavajuće to što više nisu u pitanju samo roditelji koji su i inače imali opšte nepoverenje u vakcinaciju, medicinu i nauku.

„Neproverene, naučno neosnovane informacije i glasno zagovaranje navodne štete od vakcinacije, posebno kada je MMR vakcina u pitanju, prevagnuli su i dotiču sada i one roditelje koji su na primer redovno vakcinisali prvo dete, a sada imaju bojazan“, navodi Mihnjak.

Ona ističe da su brojni razlozi zbog kojih roditelji ne žele ili odgađaju vakcinaciju svoje dece.

„Kad bolest ne vidimo mi se nje i ne plašimo, pa nemamo potrebu da se zaštitimo. Jako se malo govori o posledicama malih boginja, a ne viđamo ih često upravo zbog vakcinacije“, navela je ona.

Firma za proizvodnju Sinofarm vakcina bez prihoda, jedini trošak ima za plate