Šta odluka Evropske unije o Jadru i rudniku litijuma znači za Srbiju?

Evropska komisija (EK) svrstala je projekat Jadar kompanije Rio Tinto u Srbiji na listu strateških projekata u državama van Evropske unije. Iako ovo ne znači odobravanje projekta, jer o tome treba da odluči država Srbija, stručnjaci smatraju da će ova odluka EK služiti kao glavni argument pobornika projekta Jadar, te da će se pritisci za njegovo odobravanje i realizaciju povećavati.

EK je usvojila prvu listu od 13 strateških projekata koji se odnose na strateške sirovine, a koji se nalaze van Evropske unije, uključujući i prekomorska područja i teritorije. Za građane Srbije svakako je najznačajnije to što je na ovoj listi i projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto koja namerava da otvori rudnik bora i litijuma na zapadu zemlje.

Precizirano je da je reč o rudarskoj ekstrakciji litijuma za baterije i bora za metalušku upotrebu koji sprovodi lokalna ćerka kompanija „Rio Tinta“ – „Rio Sava Exploration“.

Advokat Sreten Đorđević, specijalista u oblasti prava zaštite životne sredine, upitan šta ova odluka znači za građane Srbije, kaže – ništa.

“Građani neće dozvoliti realizaciju ovog projekta. S druge strane, za građane EU to znači da će finansirati projekat od kog na kraju neće biti ništa. I treće, za banke koje bi davale kredite, znači da će plasirati sredstva u jedan neobezbeđen projekat”, kaže Đorđević za Novu ekonomiju.

Ipak, ova odluka EK, smatra naš sagovornik, biće značajna za vlast.

“Ovo će biti dodatni teret za vlast, jer će se desiti novi talas protesta protiv rudarenja. Drugo, ova odluka će im sada koristiti da objasne svojim biračima da imaju podršku EU, što sada i imaju, ali samo ih isplativih interesa Evrope. Vlastima je ostalo samo jedno, da upotrebe vojsku i policiju u masovnom obimu kako bi sprečili građane da fizički onemoguće realizaciju projekta. Ja se, naravno, nadam da se to neće desiti, ali je to, u slučaju Rio Tinta, već viđen scenario”, kaže Đorđević i podseća na slučaj Papua Nove Gvineje.

U ovoj državi je, naime, izbio građanski rat, koji je trajao čitavu deceniju. Sve je počelo sedamdsedetih godina prošlog veka, kada je Rio Tinto preko svoje podružnice Bugenvil Koper Limited otvorio rudnik bakra i zlata na ostrvu Bugenvil. Životna sredina je uništena toliko da ni do danas nije uspela da se oporavi. Revolucionarna vojska Bugenvila je 1988. godine započela napade na rudnik, zahtevajući njegovo zatvaranje. Vlada je odgovorila slanjem vojske da uguši pobunu, što je rezultiralo desetogodišnjim građanskim ratom u kom je, prema procenama, poginulo između 15.000 i 20.000 ljudi.

Ne znači da je projekat odobren

Ipak, Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kaže za Novu ekonomiju da ova odluka EK ne znači odobrenje projekta.

“Ovo znači da je EK prepoznala ovaj projekat kao važan, ali ne znači odobravanje projekta”, kaže Popović.

To je, naime, zadatak države, kroz odgovarajuću zakonsku proceduru. U toj proceduri, mi smo trenutno “zaglavljeni”, smatra sagovornik Nove ekonomije.

Podsećanja radi, Ministarstvo zaštite životne sredine je 21. novembra prošle godine donelo odluku o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja rudarskog dela projekta. Tim povodom, različita udruženja i organizacije pozvale su građane da se uključe u žalbeni proces.

Žalbeni postupak i dalje nije završen, a prema Popovićevim rečima, ni rešenje o obimu i sadržaju studije o proceni uticaja nije pravosnažno.

“Ono što ovde jeste sigurno je da je EK prepoznala projekat Jadar kao važan. Bitno je to da su, kako je saopšteno, izabrani projekti bili predmet ocene nezavisnih eksperata. To znači da se procenjuje da bi u projektu Jadar mogli da se primenjuju standardi kao u EU, a to je nemoguće, i u teoriji i u praksi”, kaže Popović.

Sagovornik Nove ekonomije ističe da je zabrinjavajuće to što javnost nije imala uvid u dokumentaciju koju je Rio Tinto podneo Evropskoj komisiji.

Novi zakon sužava prostor za javnu raspravu

Otkako je, u julu 2024. godine, potpisan Memorandum o održivim sirovinama, neke stvari su se promenile, podseća Popović.

“Pre svega, promenio se Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, koji nije usaglašen sa EU po važnim pitanjima, posebno o tome da li se mišljenje javnosti mora uzeti u obzir. Sužava se prostor za javnu raspravu. Ključno je to da je EK donela odluku na osnovu informacija koje ima, mada mi ne znamo kakve su one, ali u ovom društvenom kontekstu, kada imamo nasilje nad aktivistima, parlament koji je ukinut i slično, projekat Jadar je opasan po zdravlje, imovinu, ljudska prava”, kaže Popović.

S druge strane, ovakva odluka EK služiće kao argument onima koji podržavaju projekat, smatra on.

“Donosioci odluka u ovoj državi, prvenesveno predsednik Aleksandar Vučić i nekadašnja premijerka, sadašnja predsednica Skupštine Ana Brnabić, ophodili su se kao putujući trgovci Rio Tinta, a ne kao funkcioneri. Vlast ne uvažava argumente druge strane. EK možda jeset prepoznala ovaj projekat, što može da olakša podizanje kredita za njegovu realizaciju, ali istraživanja pokazuju da ja veći deo javnosti protiv rudarenja litijuma, a to se mora uzeti u obzir”, zaključuje Popović.

Podsećamo, plan rudarskog giganta Rio Titna da u blizini Loznice, u dolini reke Jadar, otvori rudnik litijuma i bora, naišao je na veliko protivljenje šire javnosti. Potencijalni rudnik pokrenuo je u 2021. i 2022. godini dotad najveće ekološke proteste, koji su rezultirali odlukom tadašnje Vlade da ukine Uredbu o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala jadarit i sve dozvole i uredbe u vezi sa kompanijom „Rio Tinto“.

Ipak, Ustavni sud je, u julu 2024, tu odluku Vlade ocenio kao neustavnu, te je projekat Jadar ponovo “vraćen u život”.

Stručna javnost takođe je u više navrata isticala pogubne efekte koje bi rudarenje litijuma moglo da ima na vazduh, vodu i zemljište u okolini Loznice.

„Jadar“ svrstan među strateške projekte Evropske komisije van zemalja EU