Šta piše u Rio Tintovoj studiji o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu?

Kompanija Rio Tinto medijima u Srbiji prosledila je nacrt studije o uticaju na životnu okolinu. Dokumenti su obimni i uglavnom se pominje da uticaja na okolinu može biti ali da kompanija obećava da će učiniti sve što je u njenoj moći da ih spreči ili štetu nadoknadi ukoliko do nje i dođe.

„Na ovaj način želimo da pokažemo da smo posvećeni otvorenoj komunikaciji, ali i da zainteresovanu javnost pozovemo da kroz komentare, povratne  informacije i osnovanu kritiku pomogne da se predložene mere unaprede kako bi se mogući uticaji sveli na najmanju moguću meru. Primedbe i komentare prikupljene na taj način uzeli bismo u obzir prilikom izrade konačnih studija, ali samo pod pretpostavkom da kompanija bude u  mogućnosti da ishoduje sva  neophodna  odobrenja  i dozvole neophodne za realizaciju Projekta Jadar i početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu“, navodi Rio Tinto.

Za sada kompanija je prema navodima sa njihove internet strane uložila 450 miliona dolara u okviru „Prethodne studije izvodljivosti, Studije izvodljivosti i drugih studija u okviru Projekta Jadar kako bi shvatila prirodu ležišta Jadar“. Projekat je i zvanično stavljen van snage 2022. godine kada su se  građani Srbije pobunili protiv rudarednja litijuma. Kompanija je tada i podigla tužbu pred Upravnim sudom, a od tada do danas lokalno pravosuđe se nije oglašavalo po ovom predmetu. Rio Tinto je i posle obustave projekta nastavio da kupuje zemlju u regionu Loznice.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu (SPU) prvo utvrđuje postojeće ili zatečeno stanje životne sredine, zatim identifikuje sve potencijalne uticaje, a potom detaljno opisuje mere koje će kompanija preduzeti da te uticaje spreči i ublaži. Procedura za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu u Srbiji je slična postupku koji se primenjuje u mnogim zemljama u svetu. Ovaj postupak odvija se u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu koji prati zahteve Direktive EU o proceni uticaja na životnu sredinu.

Planirano je da Projekat „Jadar“ obuhvata tri međusobno povezane celine – podzemni rudnik, postrojenje za preradu rude i deponiju industrijskog otpada u Štavicama. Ruda bi se iz podzemnog rudnika vadila i na površini pripremala za dalju preradu.  Rudnik i postrojenje za preradu činili bi centralni deo Projekta koji bi obuhvatao površinu od 220 hektara.

S obzirom na obimnu dokumentaciju, navešćemo najveće potencijalne opasnosti za svaki od dela projekta rudnika, kao i šta kompanija predviđa da učini da toga ne dođe.

Rudnik

Što se tiče samog rudnika, to bi bio podzemni rudnik – bez otvorenog kopa iz koga bi se ruda iskopavala na dubinama između 370 i 650 metara. Izgradnja rudnika i vađenje rude vršili bi se na način koji se ne razlikuje od bilo kog drugog podzemnog rudnika – bušenjem, miniranjem, podgrađivanjem tunela i izvoženjem rude na površinu zemlje. Rudarske aktivnosti bi se izvodile u dubokoj podzemnoj zoni koja je izolovana od izvora vode koju zahvataju lokalni kopani bunari prosečne dubine od 5 do 25 metara, objašnjava Rio Tinto.

Rudarski otpad (tzv. jalovina) nastajao bi kao višak stena koji se dobija iskopavanjem podzemnih tunela, a odlagao bi se na posebno projektovano odlagalište koje bi se nalazilo u blizini proizvodnog okna.

To odlagalište bi bilo obloženo zaštitnim oblogama na dnu, baš kao što to zahtevaju domaći zakoni, objašnjava kompanija. Takođe bi sadržalo kanale za prikupljanje kišnice i sistem za drenažu koji bi prikupljao vode koje bi mogle da prođu kroz odlagalište (procedne vode) pre nego što bi se poslale dalje na prečišćavanje. Procenjujemo da bi tokom životnog veka rudnika, na sedam tona rude bila iskopana tona jalovine, kaže rudarska kompanija.

Predviđeno je da se takvi uticaji, uključujući uticaje na vodu, zemljište, vazduh i lokalne zajednice, redovno prate i da se rezultati praćenja javno objavljuju na internet stranici kompanije tokom celokupnog životnog veka rudnika. Projekat bi lokalnim zajednicama omogućio da uz pomoć nezavisnih stručnjaka samostalno prate uticaje na životnu sredinu, kažu iz Rio Tinto.

Najveći problem rudnika je voda

Projekat Jadar obuhvata niz aktivnosti koje bi mogle uticati na podzemne i površinske vode, kažu iz kompanije. Među ključnim mogućim uticajima izdvajaju se promene u protoku površinskih voda zbog izgradnje objekata. Takođe, ističu se i potencijalni uticaji odvodnjavanja rudnika i upravljanja rudničkim vodama, navode iz Rio Tinto.

Zaštita voda je jedan od glavnih prioriteta, navodi se u nacrtu studije. Planirane su mere poput izgradnje sistema za kontrolu erozije kao i izgradnja namenskih obloženih, izolovanih laguna za sakupljanje i korišćenje podzemnih voda iz rudnika, čime bi se potencijalni rizik za vodene ekosisteme sveo na najmanju moguću meru. Projekat uključuje i stalno praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda kako bi se osiguralo da primenjene mere daju željene rezultate i da se, ako je potrebno, na vreme preduzmu dodatne aktivnosti.

Dve nezavisne studije o biljnom i životinjskom svetu sprovedene u proteklih šest godina utvrdile su da se lokalni gubici biodiverziteta mogu nadoknaditi primenom niza mera zaštite i obnove u širem području Projekta Jadar, tvrde iz Rio Tinta. Polazeći od nalaza u tim studijama, kompanija planira da razvije detaljne mere nadoknade za sve negativne uticaje na vrste i staništa koja su u studijama utvrđena kao prioritet. Na primer, pošto je planirano uklanjanje do 145 hektara šumske vegetacije u okviru celog Projekta (110 ha na lokaciji deponije i oko 35 ha na lokaciji centralnog kompleksa), posadiće se novih 300 hektara, čime će se obezbediti novi kvalitetan šumski zasad na lokaciji koju odrede nadležni organi.

Za sve vrste i staništa koje su domaćom i evropskom regulativom prepoznate kao prioritet u pogledu zaštite, bili bi razvijeni predlozi pojedinačnih akcionih planova zaštite i nadoknade uslova. Takvim planovima bile bi obuhvaćene dve vrste biljaka, dve vrste leptira, četiri vrste tvrdokrilaca, jedna vrsta vodozemaca, tri vrste ptica i dve vrste sisara.

„Ovi planovi i mere koje oni obuhvataju omogućili bi nam da uticaj na biljni i životinjski umanjimo koliko je to moguće“, kažu rudari iz Rio Tinto.

Kako objašnjavaju, podzemni rudnik Projekta Jadar nosi sa sobom promene koje mogu uticati na zemljište u njegovoj okolini. Najbitnije od njih uklju­čuju promenu namene zemljišta u kompleksu Projekta Jadar i mogućnost curenja hemikalija, u slučajevima iznenadnih udesa, kojim bi zemljište moglo da bude zagađeno.

Da bi se smanjio rizik od eventualnog zagađenja zemljišta zbog skladištenja hemikalija i goriva, planira­ na je sveobuhvatna izolacija svih prostorija u kojima bi se ove supstance skladištile, kako bi se sprečilo bilo kakvo procurivanje. .

Planiramo da nakon završetka rudarskih aktivnosti zemljište vratimo u prvobitno stanje najvećoj mogućoj meri. To će se postići nanošenjem novog površinskog sloja zemlje bogatog humusom kako bi se omogućio povratak biljnog sveta i biološke raznovrsnosti.

Postrojenje za preradu

Prerada jadarita u finalne proizvode obuhvatila bi procese koji su dobro poznati i temeljno testirani.

Prilikom analize potencijalnih uticaja postrojenja za preradu na okolinu uzeti su u obzir različiti scenariji, uključujući i one sa najnepovoljnijim ishodom, poput potencijalnih havarija. Ovo ne znači da se očekuje da se takvi događaji zaista i dogode, niti da su svi opisani potencijalni uticaji na okolinu neizbežni. Umesto toga, cilj je bio da se pri planiranju mera za prevenciju i za smanjenje uticaja uzmu u obzir sve mogućnosti i predlože efikasne metode za njihovo ublažavanje, čak i u najnepovoljnijim uslovima.

Srbija je 2014. godine doživela poplave posle obilnih padavina, a čije posledice se i danas saniraju. Zemljotres u okolini Kraljeva je 2010. godine bio jačine 5,5 merkalijeve skale.

Prvi korak u procesu prerade rude je tretiranje rude sumpornom kiselinom radi rastvaranja minerala sadržanih u rudi. Proces rukovanja sumpornom kiselinom je pažljivo osmišljen tako da uključi najstrože međunarodne standarde bezbednosti.

„Od transporta u specijalizovanim vagonima, preko skladištenja u hermetički zatvorenim rezervoarima oivičenim betonskim posu- dama za prihvat u slučaju udesa, do korišćenja u zatvorenom sistemu postrojenja, svaki korak bio bi strogo kontrolisan. Si- stemi za detekciju curenja i automatsko isključivanje pumpe za pretakanje, kao i mere zaštite u slučaju izlivanja, deo su opsežnih bezbednosnih mera koje bi bile primenjene na Projektu „Jadar“, kažu iz Rio Tinta.

Srbija je već imala iskakanja iz šina vagona sa amonijakom. Nijedna kompanija nije odgovarala posle ovakvih havarija, iako su neke kompanije preuzele odgovornost za akcidente.

Projekat Jadar nikada ne bi ispuštao neprečišćene otpadne vode, kategorični su iz kompanije u nacrtu studije.

Planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda zajedno sa posebnim bazenima za skladištenje otpadnih voda.

„Osim podzemnih voda iz rudnika koje nisu pogodne za piće, a koje će biti glavni izvor vode za postrojenje za preradu, druga dva izvora vode za rad postrojenja za preradu bi bile sakupljene padavine i voda iz priobalja reke Drine (ne iz korita reke) sa lokacije kod Lipničkog Šora koja nije pogodna kao izvor vode za piće zbog prethodnih aktivnosti na iskopavanju šljunka uzvodno uz reku, usled kojih je došlo do uklanjanja površinskih zaštitnih slojeva“, navode iz Rio Tinto.

Deponija u Štavicama

Jadar neće generisati tečan otpad, već je predviđeno da se prerada završava dobijanjem gotovih proizvoda i ostatka koji se suše, navode u studiji. Deo suvog ostatka se šalje u postrojenje za pravljenje zapune za rudnik, a deo sprema za odlaganje na deponiju industrijskog otpada Štavice. Proces prerade jadarita je osmišljen tako da od samog početka smanji ukupnu količinu otpada jer ne uključuje flotiranje.  Postrojenje za preradu rude bi umesto toga proizvodilo čvrsti industrijski otpad, nalik rastresitoj glini, koji bi se dobijao filtriranjem i delimičnim sušenjem. Sušenje otpada smanjuje njegovu količinu i povećava bezbednost odlaganja, iako je to ređe korišćena praksa zbog visokih troškova.

Osim toga, ispitivanja pokazuju i potencijal da ostatak iz procesa prerade bude iskorišćen u druge korisne svrhe, koje uključuju proizvodnju cigala, pločica, agregata za puteve ili aditiva za proizvodnju cementa, navode iz Rio Tinto.

„S obzirom na to da industrijski otpad sadrži minerale rastvorljive u vodi, poput bora, neophodno je sprečiti njegov kontakt sa vodom i zemljištem. Otpad će biti sabijen do visokog stepena vodonepropusnosti, čime se značajno smanjuje rizik od njegovog rastvaranja usled padavina. Zaštitne mere koje smo predvideli uključuju višeslojne obloge od gline i sintetičkih materijala koje sprečavaju curenje i prodor podzemnih voda,“ navodi se u nacrtu studije.

Sistem zaštite deponije projektovan je sa oprobanim rešenjima uključujući višeslojne hidroizolacione obloge koje su fleksibilne čime se izbegava pucanje u slučaju zemljotresa.

Za dodatnu zaštitu, izgradila bi se kanalska mreža oko deponije kao i drenažni sistem. Deponija bi bila projektovana da izdrži zemljotrese u skladu sa standardima Srbije, evropskim i međunarodnim standardima, navodi kompanija.

Još jedan primer iz srpske prakse su deponija u Užicu koja je izgrađena po evropskim standardima, ali i spalionica u Vinči, takođe izrađena po istim standardima, ali svaka sa drugačijm problemima.

Kako objašnjavaju iz Rio Tinta, zakon nalaže da nosilac projekta snosi troškove izrade procene uticaja kroz angažovanje nezavisnih stručnjaka koji sprovode postupke procene uticaja.

„Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu u Srbiji jasno utvrđuje da nosilac projekta ima obavezu da finansira izradu studije koju izrađuje tim nezavisnih stručnjaka iz različitih oblasti. Ovo ne znači da nosilac projekta ima bilo kakav uticaj na zaključke studije. To je takođe neprihvatljivo za nezavisne stručnjake jer bi na taj način izgubili ugled i kredibilitet“, navodi kompanija Rio Tinto.