Stanić PKS: Ne znamo koliki je uopšte prostor za Srbiju da se uključi aktivnije u završne pregovore oko NIS-a

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da je snabdevanje tržišta derivatima stabilno. „I kao rezultat razboritog korišćenja zaliha, a sa druge strane i povećanog uvoza. Kako smo čuli, 26. odnosno 27. januara će biti prve isporuke naftnih derivata iz refinerije. Svakako će to dodatno uticati na stabilnost“, istakao je Stanić.

Kako navodi, to će biti i posle tog 23. januara, kada se očekuje ili da se opet ukine ta operativna licenca, ili da se ona produži, prenosi RTS.

„Mi zaista verujemo, ako smo čuli informacije da smo pri kraju pregovora i da će to tokom vikenda ili eventualno koji dan posle biti poslato američkoj administraciji na saglasnost, taj okvir sporazuma, da bi onda ta licenca trebalo da bude nastavljena. Verovatno opet određeni period dok se ne realizuje kupoprodajna transakcija“, objašnjava Stanić.

Prema njegovim rečima, to bi značilo da imamo dodatan uvoz nafte preko JANAF-a i da bi samim tim došlo do dugoročnije stabilnosti u snabdevanju, što bi verovatno uticalo da se NIS vrati u normalne okvire poslovanja.

Odgovarajući na pitanje šta će biti posle 23. januara, Stanić kaže da to nije dugoročno rešenje, delom se popune te rezerve koje su potrošene, ali ne računa niko na to da to može potrajati do kraja 2026. godine, ali je svakako dobar signal.

Vraćanje prerađivačke industrije u zonu pozitivnog rasta

„Sa druge strane, imajući u vidu sve ove najave i nedavnu posetu ministra spoljnih poslova Mađarske, a i priča o tome da smo ipak već pronašli kupca, samo ne možemo da saznamo njegovo ime dok to ne odobri Amerika, onda verujemo da zaista neće biti problema u funkcionisanju NIS-a tokom ove godine, a to je neophodno da bismo imali vraćanje prerađivačke industrije u zonu pozitivnog rasta, jer smo od oktobra, pa zaključno verovatno sa januarom, beležili pad prerađivačke industrije što je doprinosilo i manjoj stopi BDP-a“, objasnio je Stanić.

Kada se pogleda cela prethodna godina, bio je pozitivan rast industrije, ali onda smo imali po nekoliko procenata smanjenje u tim mesecima.

„Mi sada opet imamo NIS kao goruće pitanje, ali verujemo, takva su bar očekivanja, da će se to srediti i da ćemo u drugoj polovini godine, već posle prvog kvartala, imati pozitivan industrijski rast, što bi svakako uticalo da stopa rasta ove godine ipak bude veća nego što je bila prošle godine“, naveo je Stanić.

Kombinatorika u promeni vlasničkog udela

U četvrtak je u Beogradu boravio mađarski ministar spoljnih poslova Petar Sijarto i iz njegovih izjava smo mogli da naslutimo, kao i izjave predsednika Srbije, da pregovori ulaze u završnicu. Pominje se i arapska kompanija.

Stanić kaže da je kompanija iz Emirata moćnija u smislu prometa, njihova tržišna kapitalizacija je veća nego što je MOL.

„Sad se postavlja pitanje ako je mađarska strana zainteresovana za većinski udeo, to je 51 odsto, od 56 odsto koliko ruski vlasnik ima, da li bi kompanija iz Emirata, ADNOK, bila zainteresovanada uzme svega 5 odsto“, navodi Stanić.

Podseća da je Sijarto rekao da je matematički to moguće. „Ali da li bi jedna moćna kompanija bila zadovoljna sa tim malim udelom i da li bi, sa druge strane, uopšte više bilo prostora da bi se pregovaralo za Srbiju – da poveća svoj udeo“, upitao je Stanić.

Tri zainteresovane strane

„Dakle, mi sada imamo tu tri zainteresovane strane, ali ne možemo da znamo koliki je uopšte prostor za Srbiju da se uključi aktivnije u te završne pregovore“, kaže analitičar PKS.

Sa druge strane, govori se da kada bi se desila kupovina od ruskog vlasnika, da bi onda mogao da bude pregovor između te tri strane, MOL-a, ADNOK-a i Vlade Srbije, ističe Stanić.

Smatra da je najbitnije da NIS nastavi da funkcioniše bez pretnje ukidanja licence, sklanjaju se rizici sekundarnih sankcija, čega smo se najviše i pribojavali.

„Jer država može da funkcioniše generalno i kada bi hipotetički, nestao NIS, ali to se naravno neće desiti“, dodaje.

„U ovom konkretnom slučaju vremena je sve manje, ne samo u smislu 23. januara ili 24. marta, kada istekne ta licenca za pregovore o kupoprodaji. Jednostavno, sama kompanija je već duže vremena pod pritiskom i njena vrednost se gubi i postavlja se pitanje ako bi se, na primer, sada ovi pregovori odložili u nekom pesimističnom scenariju, ukoliko bi propali, što je mala verovatnoća, da li bi neki novi kupac više bio zainteresovan po toj vrednosti da obešteti“, kaže Stanić.

Šta je najteže u pregovorima

Stanić je rekao da se govori da je cena najveći problem.

„Čuli smo procene različitih eksperata da ruski udeo košta oko milijardu i po evra, sa druge strane, ruski vlasnik Gasprom očekuje bar polovinu svojih ulaganja u NIS-u, to se kreće oko dve, dve i po milijarde evra, sada su to sve spekulacije. Ali sigurno da je, pre svega, najveći problem geopolitika i dalje. Dakle, na koji način se ruski uticaj u NIS-u povlači, a samim tim to vuče i različite druge uticaje, ne samo ekonomske, nego i političke, kaže Stanić.

Tehnička stvar je sama realizacija te finansijske transakcije, jer se nešto govorilo da to može da se dogovori, a da ide onda na neki zamrznuti račun koji bi bio tu dok se ne završi situacija u Ukrajini, dodaje on.

ADNOK u Evropi

Stanić kaže da je ADNOK kompanija koja raspolaže i sa rezervama nafte.

„Eksploatacija je vrlo ograničena, minimalna u Slovačkoj, u Hrvatskoj, i u Mađarskoj, gde MOL ima svoje rafinerije. Dakle, MOL jeste ozbiljna kompanija, odmah da naglasimo, u ovom delu Evrope. Kada govorimo o Emiratima, oni su globalno aktivni, manje u Evropi, u ovom delu, konkretno jer je to relativno malo tržište“, kaže Stanić.

„Međutim, imajući u vidu da je tržište Srbije ipak relativno veliko i značajno za MOL, veća je verovatnoća da ipak MOL bude taj koji će na kraju kupiti ruski udeo i ono što je bitno i što smo čuli iz nekoliko izjava i zvaničnika i eksperata, jeste da je rafinerija u Srbiji toliko značajna i samim tim i srpsko tržište, da ne postoji rizik da se ponovi nešto što se desilo u Hrvatskoj sa rafinerijom u Sisku, zatvaranje rafinerije Pančeva“, rekao je Stanić.

Podvlači da ne stoje argumenti da je rafinerija višak MOL-u, imajući u vidu da je tržište Srbije, u smislu potrošnje veće nego što je tržište Hrvatske.

„U tom pogledu mi zaista verujemo da NIS ostaje da funkcioniše sa svojom rafinerijom, jer u drugom slučaju bi naravno država morala da interveniše, ali pitanje konkretno interesa Emirata u ovom slučaju još uvek je nejasno, osim što se verovatno tu ističe, pre svega dobra, volja da pomogne imajući u vidu taj politički odnos između dva lidera dve zemlje“, rekao je Stanić.

Na osnovu čega OFAK donosi odluku

Odgovarajući na pitanje na osnovu kojih kriterijuma OFAK donosi odluku, kaže da su to politički kriterijumi. Dodaje da  ne postoji jasan standard zbog čega je nešto dozvoljeno u Mađarskoj ili u nekoj drugoj zemlji a nije dozvoljeno u Srbiji.

„I definitivno da će to zavisiti od, možemo slobodno reći, diskrecione odluke američke administracije, ali imajući u vidu da je stiglo to produženje, privremena licenca za operativnost, mi zaista verujemo da ipak, osim ako se ne desi baš neki politički incident koji se možda neće videti javno, da je to možda jedini razlog koji sada može uticati na neodobravanje licence, dok su svi drugi razlozi da to se ipak desi i da bude odobrena – tu“, zaključio je Stanić.

Sijarto: Dogovor MOL-a i “Gaspromnjefta” za jedan do tri dana