Stanković: Poskupljenje svinjskog mesa inicirala klanična industrija uz podršku Vlade Srbije

Problemi na tržištu svinjskog mesa – nestašica i najava rasta maloprodajnih cena i do pedeset odsto, posledica su prekomernog uvoza, koji je neneo veliku štetu, a koji je inicirala klanična industrija uz podršku Vlade Srbije, kaže u razgovoru za „Agrosmart“ agrarni analitičar Vojislav Stanković 

On navodi da je na trenutnu situaciju uticalo to što je, kao tipičan sezonski faktor, potrošeno meso iz prethodnog ciklusa tova i sada se ulazi u novi ciklus. 

„Nije reč ni o kakvoj povećanoj potrošnji svinjskog mesa, kako se ovih dana moglo čuti“, kaže Stanković i dodaje da tradicionalno u drugoj polovini jula počinje novi turnus tova, koji traje 120 dana i završava se krajem novembra. 

„Tako se svake godine u ovo vreme pojavljuje manji problem u domaćoj ponudi svinjskog mesa. Kod mesnih prerađevina problem nestašice se ne uočava, njih ima u izobilju shodno niskoj potrošnji ovih proizvoda u Srbiji“, naveo je.

Na pitanje da li je tako veliki uvoz svinja bio neophodan i kome on odgovara kaže:

„Proizvodnja svinja je na drugom mestu u ukupnoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije. Prošle godine je ostvarena vrednost proizvodnje svinja od 622 miliona dolara, sa udelom 34,1 odsto u ukupnoj stočarskoj proizvodnji i rastom 3,84 odsto. Imali smo 3.284.000 svinja, od čega je 48 odsto bilo  u tovu, a proizvedeno je 278.000 tona svinjskog mesa, što je rast 7,8 odsto. I pored tako dobrih rezultata preko 120 miliona dolara dato je na uvoz živih svinja to je oko 350.000 komada te svežeg, rashlađenog, zamrznutog mesa, osušenog i u salamuri – 45.000 do 50.000 tona. Uvoz tih živih svinja krenuo je na inicijativu upravo asocijacija proizvođača među kojima dominira klanična industrija. Tu inicijativu je podržala Vlada i sadašnja situacija je danak toj pogrešnoj uvoznoj politici“, otkriva Stanković.

Komentarišući tvrdnje da uvozno svinjsko meso nema zadovoljavajući kvalitet, on kaže da je kod nas trend da se pokušava da se preuzme i tehnologija sa zapada. Tov kod nas traje 120 dana, ali kroz dodatak aditiva skraćuje se na 86 dana jer aditivi zadržavaju vodu u organizmu životinja tako da svinja težine od 90 do 95 kg može da se utovi i za 86 dana. 

„To ne odgovara tradiciji i često kvalitet nije u skladu sa kvantitetom i produktivnošću koju zagovoraju farmeri u zapadnoj Evropi. Zato kvalitet svinjskog mesa i svinja koje su uvezene ne može da se meri s domaćim. U ovoj tehnologiji od 120 dana dnevni prirast kod svinja je od 620 do 650 grama, i to na bazi koncentrata, za kilogram prirasta koristi se 3,3 kilograma koncentrata, ali na individualnom sektoru je produktivnost niža jer se u ishrani koristi kukuruz to jest kukuruzna prekrupa i tu se za kilogram žive mase potroši oko 4,5 kilograma kukuruza“, kaže on i zaključuje da to znači da nije povećana tražnja na domaćem tržištu već su jednostavno potrošene količine mesa iz prethodnog ciklusa i sad se ulazi u novi ciklus tova.

„Ali cena tovljenika na kraju ovog ciklusa od 100 do 110 dinara za kilogram nije odgovarala poljoprivrednicima i najčešće nije pokrivala troškove proizvodnje. Klanična industrija je pokušavala da na veoma lak način dođe do sirovine“, kaže sagovornik „Agrosmarta“.

Da bi se stanje popravilo potrebno je da se reafirmiše sistem uslužnog tova na porodičnom domaćinstvu koji je ranije odlično funkcionisao i davao dobre rezultate.

„U celom procesu od proizvodnje do plasmana danas dominiraju veliki sistemi. U individualnom sektoru postoje značajni kapaciteti koji nisu iskorišćeni mada je sve u skladu sa propisima iz Zakona o dobrobiti životinja. Imamo dobro obučen kadar i šteta što je taj sektor neiskorišćen. Subvencija po tovljenku je 1.000 dinara. Kada bi se ta davanja povećala na 1.500 dinara, izašlo bi se iz ove situacije ali problem je u tome kako ostvariti vertikalnu povezanost na relaciji porodično gazdinstvo koje ima tov sa preradom u klaničnoj industriji i plasmanom“, navodi.

U slučaju obnove sistema uslužnog tova u porodičnim domaćinstvima klanična industrija ili pak trgovinski lanci obezbeđuju prasad, stočnu hranu, veterinarsku negu sa troškovima od svega tri do pet posto ukupnog prirasta. 

„Ta vrsta tova davala je odlične rezultate. Tada smo postizali svetske rezultate u izvozu termički obrađenog mesa. Sada imamo apsurdnu situaciju – najavljuje se drastično poskupljenje svinjskog mesa i istovremeno, značajan pad cene kukuruza“, kaže on.

Srbija, po njemu, ima odlične uslove za proizvodnju, posebno sada kada je cena kukuruza najniža u poslednjih dve decenije i ona se neće vratiti na nekadašnji nivo. 

„Jedino rešenje kod kukuruza je da delom ide u konverziju u meso, a da se pritom seju manje površine. Umesto ogromnih površina pod kukuruzom trebalo bi povećati broj hektara pod profitabilnijim kulturama – sojom, suncokretom, jagodičastim voćem, povrćem… Deo setvenih površina pod kukuruzom može da se iskoristi za silažni kukuruz, čime bi se izbegla pojava aflatoksina i bilo bi više raspoložive hrane za tov goveda u proizvodnji junećeg mesa“, priča Stanković.

On zaključuje da je potrebno prestrukturiranje domaće poljoprivrede kako bi u ukupnoj vrednosti ona značajnije porasla. Takođe, neophodno je očuvanje tradicije u stočarskoj proizvodnji. 

„Čak možemo da budemo da budemo i značajan izvoznik svinja ako otklonimo svinjsku kugu, odnosno prestanemo sa vakcinacijom protiv ove bolesti“.

Poljoprivreda će ove godine ostvariti veliki rast

Poljoprivreda Srbije ove godine ostvariće impozantan rast od devet do 11 odsto u odnosu na 2015. u kojoj smo imali pad i bruto i neto proizvodnje. 

„Ove godine biće rast i neto i bruto proizvodnje. Vrednost bi mogla da iznosi oko 5,5 milijardi dolara, i to ne samo zahvaljujući niskoj osnovi iz prošle godine. Naime, tradicija je kod nas da su sve parne godine rodne, a neparne nisu. U 2016. imamo veću proizvodnju kukuruza za oko 45 odsto, zatim za 20 odsto veću proizvodnju pšenice, fantastičan rod uljarica, voća, a i povrtarstvo je već zabeležilo rast 20 odsto“, kaže Stanković.