Stanovi za mlade znatno pomogli kreditnu aktivnost, ali da li su rešili problem?

Prema podacima Ministarstva finansija za godinu dana koliko se dodeljuju subvencionisani, jeftini stambeni krediti za mlade od 20 do 35 godina starosti odobreno je 5.243 ovakvih ugovora. Iz budžeta države vrednost plaćenih subvencija za ove kredite je do 28. marta ove godine bila nešto viša od 460 miliona dinara (3,93 miliona evra). Prema podacima Udruženja banaka u ovom periodu, od marta prošle do marta ove godine, odobreno je novih stambenih i kredita za adaptaciju u vrednosti od 144,4 milijardi dinara. U prošloj godini kada se pogleda mart 2025. na mart 2024. godine novih kredita je bilo u visini 45,1 milijardi dinara. Za isti period u 2024. na 2023. bilo je 31,8 milijardi dinara odobrenih novih kredita za stan i adaptaciju. Jasno je da se tempo ubrzao značajno, a da su stambeni krediti za mlade pomogli kreditnoj aktivnosti banaka.

A da li je ovaj program pomogao mladima, teško je reći jer kako i analitičari  kažu, mnogi krediti ili oblik druge pomoći su pojedinim grupama i ranije dodeljivani ali niti se zna rezultat ovakvih programa, niti stvarni ekonomski efekat.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, ističe da su određene mere isključivo rezultat političkih odluka, a ne ekonomske logike.

„Kroz subvencije se biraju specifične grupe koje će imati povlastice, kao što su majke sa decom, policija, vojska i određeni radnici. Ovi programi često izazivaju društvena pitanja o tome zašto je baš jedna grupa odabrana da dobije beneficije, a ne neka druga, i kako se uopšte upada u te privilegovane grupe“, objašnjava naš sagovornik. I pored pojave ovakve društvene nepravde Uzelac postavlja pitanje da li prijava 5.000 mladih za stanove zaista rešava njihov suštinski problem ili samo „grebe po površini“.

S obzirom da se ovi krediti dodeljuju već godinu dana, a da su nam mnoge banke potvrdile da neće odobravati ove pozajmice, jer im ne odgovaraju uslovi,
Veroljub Dugalić, ekonomista, ističe da je nepoznato ko su zapravo korisnici kredita i da li su oni zaista nezaposleni, jer institucije odbijaju da daju te podatke. Broj od 5.000 kredita se smatra zanemarljivim u odnosu na ukupan broj mladih koji nemaju rešeno stambeno pitanje, prema njegovom mišljenju.

Uzelac smatra da su ovi programi često način da se političari hvale postignutim rezultatima, dok je stvarna statistika oskudna i nedovoljna za dublju analizu. On objašnjava da, iako ljudi možda nemaju kuću u gradu u kojem žele da žive, skoro svako ima neku kuću u unutrašnjosti ili na selu u koju može da se vrati. Prema njegovom mišljenju, problem je, dakle, nedostatak nekretnine u željenom gradu (poput Beograda), a ne apsolutno beskućništvo.

Efekte ove odluke da se subvencionušu mladi sigurno je da neće niko meriti, kao što se ni raniji efekti pomoći nisu izračunavali da bi se videlo da li neki program zaista utiče na rešavanje postojećeg socijalnog problema. I pored toga, najavljen je produžetak državne pomoći.

Prvobitno je država išla na dodelu subvencija u visini od 400 miliona evra i 5.500 sklopljenih ugovora.

U novembru prošle godine ministar finansija Siniša Mali naveo je da će se garantna šema, kojom država jamči kredite kojim mladi kupuju prvu stambenu nekretninu, potrajati barem još narednu (ovu) godinu, odnosno da će Vlada Srbije izdvojiti još 200 miliona evra za tu namenu.

On je naveo da je država prvobitno izdvojila 400 miliona evra za ove kredite, da je za oko šest meseci njegovog trajanja 3.775 mladih kupilo prvi stan, da je još 1.300 njih u procesu završetka papirologije za to, a da je oko petine njih ili nezaposleno ili zaposleno na određeno vreme.

Prema podacima Udruženja banaka bilo je 164.761 korisnika stambenih kredita u Srbiji na kraju 2025. Na kraju 2024. njih 156.780, što znači da je u prošloj godini ukupno odobreno bar 7.980 stambenih kredita. U 2023. godini, koja je bila tiha za bankarski sektor bilo je 152.696 korisnika kredita za stan i u 2022. 152.007.

Jasno je dakle da smo dobili jaču kreditnu aktivnost u ovom segmentu, ali ovo može izazvati pritisak na cene da idu na gore na tržištu, a sigurno je da će dodatno produbiti jaz među mladom populacijom.

Zbog uslova pod kojima se dodeljuju ovi krediti, pravi zajmoprimac je efektivno garant, odnosno roditelj ili član porodice, dok je mlada osoba često samo formalno kupac. U tom slučaju proširuje se finansiranje zasnovano na porodici, jer su porodice sa imovinom i prihodima te koje mogu da iskoriste kredite. Porodice su te koje će ranije steći imovinu za svoju decu, ali se u isto vreme mladi bez ovakve podrške ne kvalifikuju, te se povećava nejednakost u ovoj grupi.

Vidimo iz podataka da subvencije povećavaju potražnju, pa se efektivna kupovna moć dodatno povećava, što je državi i cilj. Neminovno je da tražnja postaje finansijski jača pa će cene da ostanu visoke ili dodatno rastu. Ovaj rezultat može biti vidljiv u segmentima nekretnina na koje ciljaju mladi kupci. Rezultat je da se potražnja veštački podržava.

Krediti za mlade “namešteni” za prodaju zgrada građenih za EXPO: Koji stanovi ne mogu na “Vučićev kredit”?