Stanovnik Srbije u proseku godišnje baci oko 35 kilograma hrane

Procena je da se oko trećina proizvedene hrane na svetu na kraju baci, a prema nekim podacima svaka osoba u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara. 

Problemom viškova hrane bavi se Centar za unapređenje životne sredine koji kažu da rešenje ne zahteva sredstva već promenu svesti.

Bacanje hrane ne samo da stvara ogroman otpad, već utiče na životnu sredinu u pogledu zagađenja i potrošnje vode. Ivana Jovičić iz Centra za unapređenje životne sredine ističe da proizvodna jedne jabuke zahteva 25 litara vode, dok proizvodnja jedne teleće šnicle čak 4.000 litara vode. Da je bačena hrana država bila bi treći najveći zagađivač na svetu.

Na pitanje zašto bacamo hranu, Jovičić odgovara kratko i jasno: 

„Zato što nam se može. Što više hrane imamo to više bacamo. Najviše bacaju proizvođači, domaćinstva, hipermarketi i restorani. Što je društvo bogatije to više hrane baca“, objašnjava ona.

Najviše se bacaju voće i povrće i u tome prednjače proizvođači koji na otpad šalju sve one proizvode koji ne zadovoljavaju potrebe hipermarketa. Bacaju se i mlečni proizvodi i žitarice, a najmanje meso.

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže da domaćinstva sa viškom hrane najčešće završe zbog grešaka pri kupovini, odnosno kupovine previše hrane. Drugi razlog je pogrešno shvatanje roka trajanja deklarisanog na proizvodu. Objašnjava da se oznaka najbolje upotrebljivo do odnosi na kvalitet proizvoda, a ne na njegovu ispravnost i bezbednost, tako da se može koristiti i kada istekne taj rok.

Šćekić kaže da rešenje ovog problema ne zahteva ulaganja već promenu svesti kod potrošača. S druge strane, tu je i sistemsko rešenje, odnosno donošenje zakona o upravljanju viškovima hrane.

„Obraćamo se svima, započeli smo sa srednjoškolcima. Bitno je da što široj populciji skrenemo pažnju na izazov koji se da rešiti. Cilj da animiramo što veći broj građana da se uključe u kampanju tako što će preneti te informacije dalje“, rekao je gost Novog dana.

Promene u razmišljanju o viškovima hrane već se primećuju i u Srbiji. Jedan hipermarket počeo je da poklanja hranu koja je pred istekom, a najavljuje se i donošenje zakona o upravljanju viškovima.

Tu je i inicijativa „Kuke dobrote“, koja se proširila po celom Beogradu i ostalim delovima Srbije, a ideja je da se čista hrana i odeća okače na kuke koje su postavljene i označene na određenim lokacijama.

Kada su u pitanju domaćinstva, problem viška hrane najbolje će rešiti pametnim planiranjem kupovine, pravljenjem manjih obroka i zamrzavanjem ostataka.