Startap biznis u Srbiji još nije na nivou Zapadne Evrope, ali se razvija

Takozvano start-ap poslovanje u Srbiji još nije na nivou na kojem je u zemljama Zapadne Evrope, ali trendovi govore da se brzo razvija i da mladi preduzetnici sve više doprinose u razvoju ekonomije zemlje.

Želite da kupite ovcu, kravu, sada to možete i preko interneta. Sajt „Farmija“ počeo je kao start-ap. Ideja je prerasla u biznis.

„Postoji dosta benefita zašto investirati u start-ap kompanije, jedan koji može biti primaran jeste da se investirani novac vrati. Uspeh je i biti deo uspešne priče“, kaže Miloš Milić, koosnivač sajta „Farmija“.

Startit zajednica, koja okuplja one sa idejama za poslove iz oblasti IT, u Srbiji postoji već pet godina. Znanje i početni kapital potrebni su da biste pokrenuli privatni posao. Svaki početak nosi rizik. U start-ap u je mnogo veći. Statistika kaže da četvrtina ne doživi drugu ili treću godinu poslovanja. 

„Tu postoje različiti izazovi koji se tiču birokratije, prava, administracije šta smete da radite šta ne smete i kako, pogotovo što preduzetnici često nisu iz oblasti biznisa“, kaže Zoa Kukić iz Startit zajednice.

U Privrednoj komori Srbije saglasni – ambijent za pokretanje privatnog posla u Srbiji je težak. Za plasiranje proizvoda, savetuju, pre svega se moraju znati potrebe tržišta.

„To nešto vezano za proizvodnju da je to neka delatnost koja ima potencijal da raste u meri koji ti proizvodi, te usluge koje se proizvode mogu da dobiju plasman i na strana tržišta. Prvenstveno IT sektor i usluge vezane za IT konsalting. To je nešto gde mi beležimo rast, svakako poljoprivreda, ali prerađivačka industrija“, objašnjava Aleksandar Kemiveš iz Privredne komore Srbije.

A ako ste na dobrom putu, i država bi trebalo da pomogne.

„Nekome ko hoće svoj prizvod ili usluge da prodaje preko interneta da to radi iz Srbije legalno, u računu srpske banke na svojoj srpskoj firmi, je to izuzetno teško. Bilo bi dobro promeniti zakone o deviznom poslovanju kako bi oni lakše mogli da naplaćuju svoje proizvode i usluge preko interneta i promenti klimu i omogućiti ljudima da veruju u naš sistem da znaju koliki su im porezi i doprinosi“, naglašava Kukićeva.

Osim toga, podrška sistema za početnike u biznisu bio bi i model po kome bi se smanjilo plaćanje doprinosa, tako bi svoje poslovanje mogli da predvide na duži rok.