StarTech je sinonim za podršku kvalitetnim preduzetničkim idejama

U trenutku kada razgovaramo o StarTech projektu, ovaj veliki konkurs za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji ulazi u drugu godinu svog postojanja. Po završetku prvog ciklusa kompanija Filip Moris je „inovacijama koje vode do zvezda“ dodelila bespovratna sredstva u ukupnoj vrednosti od milion dolara. I dok pobednici prvog StarTech-a uveliko rade na implementaciji svojih ideja, organizatori se spremaju za novi poziv inovatorima, koji se očekuje u prvoj polovini iduće godine. 

Dragana Vujko, senior menadžerka korporativnih poslova, Filip Moris u Srbiji

Projekat StarTech je pokazao da nije novčana podrška jedino što je potrebno našim inovatorima? 

Prvi StarTech je pokazao i da naši preduzetnici imaju ogromnu želju za unapređenjem procesa rada i osvajanjem novih korisnika i tržišta, ali se u nedostatku finansijskih sredstava ili ekspertske podrške do sada nisu odlučili na takav korak. O tome svedoči broj prijava koji je daleko nadmašio naša očekivanja, a koje su pristizale kako iz većih gradova – Beograda, Novog Sada i Niša, tako i iz manjih opština kao što su Boljevci ili Vladimirci. Konkurs sagledava realne potrebe savremenog biznisa i za sada smo kroz prvi ciklus podržali preduzetničke ideje sa milion dolara bespovratnih sredstava. Još više nas raduje to što ćemo i u naredne dve godine to moći da ponovimo. Zahvaljujući StarTech projektu 29 timova sada uveliko radi na transformaciji svog biznisa, dok je nekima StarTech omogućio prvu šansu da izađu na tržište. 

Konkurs sagledava realne potrebe savremenog biznisa i za sada smo kroz prvi ciklus podržali preduzetničke ideje sa milion dolara bespovratnih sredstava

Kako vidite ulogu velikih kompanija kao što je Filip Moris u osnaživanju domaće startap zajednice, kao i malih i srednjih preduzeća kad je reč o inovacijama u poslovanju? 

Iako naziv „StarTech“ može da asocira na podršku startapima i tehnološkom preduzetništvu, istina je da je transformacija jedan 360 proces – od ideje, procesa rada, pa sve do promene u načinu razumevanja savremenog biznisa. Poučeni svojim primerom sada možemo da podržimo biznise kojima taj proces tek predstoji, jer smo se i sami od tradicionalne duvanske industrije transformisali u kompaniju koja svoje poslovanje zasniva na rezultatima naučnih istraživanja, u pogledu smanjenja štetnosti za upotrebu alternativnih duvanskih proizvoda. Do danas smo uložili 15 godina rada i preko osam milijardi dolara u istraživanje i naučne studije, komercijalni razvoj i proizvodne kapacitete. U Srbiji je svega tri odsto preduzeća razvilo neku inovaciju u saradnji sa akademskom zajednicom, dok dve trećine inovativnih kompanija ne raspolaže budžetom za istraživanja i razvoj, što pokazuju rezultati istraživanja koje je NALED sproveo u okviru StarTech Laba (Laboratorije inovativnih javnih politika – Policy Lab). StarTech je lansiran upravo u godini kada se i u praksi pokazalo koliko je digitalna transformacija neodvojiva od savremenog biznisa. Na sopstvenom primeru znamo da to uopšte nije lak ali jeste neohodan put ako nameravamo da ostanemo konkurentni, što je sada cilj projekta StarTech – stvoriti jednake šanse da veliki podrže razvoj malih biznisa i dobre ideje koje treba da pronađu svoje korisnike na tržištu.

Druga komponenta programa je unapređenje regulatornog okvira za inovacije, na kome takođe komunicirate sa Vladom Srbije i sa nevladinim sektorom. Kakvi su dosadašnji rezultati?

Vlada Srbije vrlo visoko u agendi postavlja podršku inovativnom preduzetništvu i iako transformacija naše privrede prolazi kroz inicijalnu fazu, rezultati su vrlo brzo vidljivi i pokazuju nam da poslujemo u stimulativnom ambijentu za ekonomiju zasnovanu na znanju i visokoj tehnologiji. Mi smo prepoznali ove napore i spremni smo da pored finansijske podrške ohrabrimo i užu saradnju nauke i privrede,  a sa NALED-om smo pokrenuli Mesec inovacija tokom kojeg smo saslušali predloge svih inovatora spremnih da nam se obrate sa novim idejama. Zajednički plan nam je da iz ove saradnje nastane Siva knjiga inovativnog i visokotehnološkog preduzetništva, koja će objediniti sva najbolja regulatorna rešenja, a koju ćemo vrlo brzo predstaviti nadležnim organima.

Među 29 ovogodišnjih grantista izdvaja se dosta „out of the box“ inovacija. Kakva su vam očekivanja za naredni konkurs po pitanju raznovrsnosti ideja?

Za nas je najvažnije da inovatori pre svega veruju u svoju ideju, imaju biznis plan i predstavu da li je taj projekat održiv, tj. može da nađe svoju primenu na tržištu. Mi ćemo, kao i tokom prvog konkursa, omogućiti jednake uslove za sve aplikante – nezavisno od industrije iz koje projekat dolazi, timova, polova, kao i da li je reč o privrednim društvima ili preduzetničkim radnjama. Ono što smo dobili kao uvid i neprocenjivo iskustvo od samih učesnika prvog konkursa jeste da im je jednako važna i promocija njihovih projekata, saveti eksperata u oblasti novih tehnologija, biznisa, marketinga i komunikacija što nam pomaže da osnaženi ovim iskustvom, nastavimo da gradimo i unapređujemo preduzetničku priču kroz StarTech koji će se sasvim sigurno u budućnosti još prilagođavati potrebama kandidata i biznisa.

Da li to znači da će uslovi za konkurs za naredni StarTech biti drugačiji?

Sadašnji uslovi konkursa su, sudeći po broju i kvalitetu prijava, vrlo dobro prepoznali potencijale domaće ekonomije, pa na osnovu toga očekujemo da će i pravila narednog konkursa ostati ista, kao i raspon sredstava u zavisnosti od LOT-a za koji se konkuriše. Sve informacije su dostupne na sajtu startech.org.rs i pozivam buduće kandidate da redovno prate i iskoriste priliku da se prijave. Ove godine LOT 1 bio je namenjen startup timovima ili biznisima osnovanim ne pre 2019. godine, a  grantovi u ovom LOT-u kretali su se od 15.000 do 25.000 dolara u cilju razvoja inovativne ideje. LOT 2 i 3 bili su namenjeni mikro, malim i srednjim preduzećima osnovanim pre 2019. U prvom slučaju, kandidati su mogli da dobiju od 25.000 do 50.000 dolara za projekte digitalne transformacije ili razvoja inovacija, a ukoliko su uz to planirali nova zapošljavanja i izlazak na inostrano tržište mogli su da računaju na bespovratna sredstva od 50.000 do 100.000 dolara.