Razvojni put Kori Udovički – od „deteta“ komunizma do potpredsednika Vlade
Gospođa Udovički ima naizgled više nego reprezentativnu biografiju – diplomatsko dete, otac Brozov revolucionar, ambasador, ujak istaknuti političar i nekadašnji predsednik Bolivije (doduše pod pretnjom hapšenja ako se vrati u zemlju), doktorat na Jejlu, karijera u MMF-u i drugim međunarodnim organizacijama.
Kori Udovički je karijeru u Srbiji počela kao „zvezda“ Demokratske stranke. Uskočila je na mesto ministarke rudarstva i energetike nakon iznenadne smene ministra Gorana Novakovića. Uskoro je usledila nova funkcija-u jednoj krajnje spornoj situaciji sa kvorumom, izabrana je za guvernera Narodne banke. Posle izbornog sloma Demokratske stranke za nju jednostavno više nije bilo mesta u Narodnoj banci i po kratkom postupku je uklonjena da bi se instalirao kandidan stranke G-17. Kori Udovički je nakon toga malo bila na funkcijama u međunarodnim organizacijama, a i angažovala se u nevladinoj organizaciji „Fond za razvoj ekonomske nauke“-FREN, kada je bila u zemlji.
Očekivali bismo da se iza takve karijere krije briljantni i efikasni birokrata, sposoban da sprovede određene korisne reforme, posebno u resoru državne uprave, koji je u prilično zapuštenom stanju.
A kada je ušla u Vladu Srbije 2014. godine, šta se dogodilo?
Sa takvim „pedigreom“ Kori Udovički je više puta obigravala oko Aleksandra Vučića, pre nego što je ovaj postao predsednik Vlade. Njemu je sigurno prijalo da ga jedan od korifeja Demokratske stranke praktično „juri“ da bi radio u njegovoj vladi.
Predsednik Vlade je očigledno imao velika očekivanja, jer pored ministarskog resora, Kori Udovički je postala i potredsednik Vlade.
Usledila su i velika očekivanja praćena raznim obećanjima velikih reformi koje treba da sprovede resor državne uprave i lokalne samouprave. Ministarka tako kao kapitalnu reformu najavila uvođenje platnih razreda, čime bi se ujednačio inače prilično haotičan sistem plaćanja po različitim državnim službama i ustanovama. Taj projekat je u velikom kašnjenju, a pitanje je i da li će se uopšte pojaviti, obzirom da je gđa Udovički u martu najavila da će predstaviti sistem sa 60 različitih platnih grupa i da će se pojaviti odgovarajući zakonski tekst u raspravi početkom maja.
Naravno, ni 5 meseci od najavljenog roka, od tog zakona nema ni traga ni glasa. Nepostojanjem tog zakona posebno su pogođeni prosvetni radnici koji u javnom sektoru imaju najmanje plate u odnosu na školsku spremu. Sistem vrednovanja bi morao da uvaži njihovu stručnost, a posledicaprimene bila bi u povećanju plata plata koje su više nego potcenjene. Takvim obećanjim su zasipani kada su im smanjivane plate krajem 2014. godine, kada je pored resornog ministra Verbića Kori Udovički objašnjavala da prosvetni radnici i pored smanjivanja plata mogu da budu motivisani.
Pored platnih razreda, veliki promašaj je nemogućnost selekcije viška zaposlenih
Ministarstvo nije pripremilo kvalitetan program rešavanja viška zaposlenih u javnom sektoru, već je ad-hokmerama pokušavalo da ispuni kvote dogovorene sa MMFom. To se u prvoj fazi svelo na penzionisanje, i to dobrovoljno krajem 2014. godine, uz pretnju nepovoljnim izmenama penzijskog sistema koje stupaju na snagu u 2015. godini.
To nije moglo da u potpunosti ispuni kvotu koju je Vlada obećala MMFu. Stoga je nađeno „solomonsko“ rešenje, opet kao ad-hokmera, samo prinudno, bez selekcije po stručnosti ili bilo kom kriterijumu osim starosti, pribegne penzionisanju . Donet je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, sporne ustavnosti, koji predviđa obavezno penzionisanje žena sa 60 godina života i 6 meseci.
I tako je ministarka uspela, da bez ikakve ozbiljnije racionalizacije, preko krajnje spornih odredbi pomenutog zakona da dođe do kvote koja je dogovorena sa MMFom za 2015. godinu.
To što su posledice primene tog Zakona takve da će pojedine ustanove ostati bez lekara-specijalista, ako se primeni prinudno penzionisanje, ministarka nije vodila računa, kao i o sukobu sa odredbama Zakona o radu. Vrlo duhovita je bila najava jedne lekarke da će tražiti promenu pola kako bi mogla da radi do navršene 65 godine života.
Zaposleni u ministarstvu i njenom kabinetu su inače potpuno izbezumljeni veoma dugim trajanjem sastanaka sa njom, koji se vode bez preciznog dnevnog reda, sa puno učesnika. Takvi sastanci su unapred osuđeni da budu kontraproduktivni, ali niko se usuđuje da joj to kaže od saradnika. Jedina šansa da takve seanse završe u dogledno vreme je da ministarka bude pozvana na neki važan sastanak.
A onda je kao grom iz vedra neba, pukla bruka. Doduše, takva afera se mogla očekivati.
Sve ovo bi ostala kritika jednog relativno neuspešnog ministra-da ne kažemo i nesposobnog (ali to je i prosek članove ove vlade), da se nije pojavila afera lobiranja u američkom Kongresu oko vetroparkova .Odmah su naravno prepoznate sestre Udovički, i usledila je prva reakcija, Kori Udovički je podnela „usmenu“ ostavku predsedniku, što nije prihvaćeno.
Ali čim je prva bura prošla, posle nepunih nedelju dana usledio je tajfun. U relativno opskurnom portalu „Teleprompter“ pojavio se stenogram navodno prisluškivanog razgovora Lidije Udovički sa Bojanom Pajtićem, gde njih dvoje gamenski optužuju kuma predsednika Vlade za reketiranje. Narednog dana, Bojan Pajtić je javno potvrdio da se takav razgovor odigrao.
Pajtić nije ni vodio računa da je na taj način uvukao u blato i američkog ambasadora Kirbija tvrdnjom o iznošenju 2 miliona evra mesečno od strane Vučićevog kuma Nikole Petrovića, i tako pokazao poseban politički analfabetizam. Usledilo su naravno demanti, uz Pajtićev komentar, da će svaki diplomata demantovati takav razgovor. Pajtić nije primetio da se po tom modelu svakom diplomati mogu staviti svakakve gluposti u usta, a time je verovatno dobio dugotrajnu „podršku“ svih američkih diplomata. Posebno što komentariše takve informacije, ako ih je i dobio, sa trećim licima preko telefona, koji se ionako lako može prisluškivati.
Kori Udovički je podnela usmenu ostavku po drugi put, koja je opet odbijena. Usledilo je novo saopštenje Kori Udovički puno fraza, koje otprilike mogu da se prepričaju kao „reforme iznad svega“, i „ja nastavljam dalje, ma šta se o meni pričalo“.
Istovremeno, posle nekoliko dana misterioznog ćutanja od izbijanja afere, oglasila se i njena sestra, „kreatorka“ tvrdnji o mitu koji traži predsednikov kum. Tom izjavom je negirala samo da su njen muž ili njegova kompanija angažovali kongresmene za pismo, uzgred objašnjavajući bajne prednostivetroparkova.
Time je dodatno otežala položaj svojoj starijoj sestri, jer nijednom rečju nije demantovala „sadržaj“ razgovora sa Pajtićem. Dakle, tvrdnje da je kum predsednika Vlade korumpiran nisu povučene niti demantovane, i to je do sada najteža optužba za korupciju sadašnje vlasti i najbližeg Vučićevog ličnog okruženja.
A kako je na to reagovao predsednik Vlade?
Predsednik Vlade je, sudeći po intonaciji njegove izjave, jedva izgovorio da Kori Udovički ima podršku za „reforme“, i, da za sada, namerava da je zadrži u Vladi.
Nije velika tajna da predsednik Vlade ne podnosi Kori Udovički, da ga izuzetno nervira njena neoperativnost, nekompetentnost i nesposobnost, da jasno vidi da od reformi javne uprave sa njom nema ništa. Zato je i formiran poseban „deliverijunit“ u njegovom kabinetu za reformu javne uprave.
Teško je naći racionalno obrazloženje za zadržavanje u Vladi Kori Udovički, posebno jer su dan pre toga pušteni „sejmeni“, kolege ministri Dačić, Vulin i Lončar koji su javno zatražili njeno povlačenje.
Ipak, mogli bismo da izdvojimo dva razloga koji su po svemu sudeći opredelilipredsednika Vlade Vučića da, krajnje nevoljno, zadrži Kori Udovički. Prvi, krajnje prozaičan, je da u ovom trenutku nema nikakvo rešenje za njenu zamenu. Tek pre par nedelja je uspeo da pronađe izvesnog Slovenca da bude šef tkzv. „deliverijunita“ za reformu javne uprave. A on, kao Slovenac, ne može da bude ministar.
Zadržaćemo se na drugom razlogu, a to je želja određenih zapadnih krugova da se Kori Udovički zadrži u vladi kao provereni i pouzdani zapadni čovek. Upućeni tvrde da na sastancima stranci, odnosno MMF, Svetska banka i drugi najviše vole da razgovaraju sa njom od svih članova Vlade. Razlozi nisu samo poznavanje jezika i procedura rada međunardnih organizacija i institucija.
Pre svega, činjenica je da zapadne strukture od Kori Udovički očekuju bespogovorno sprovođenje odrekđene agende, i to ne samo ekonomske reforme po njihovim receptima i modelima (bez određenih prilagođavanjima lokalnim specifičnostima).
Od nje se očekuje podržavanje zapadnih stavova oko osnovnog usmerenja zemlje, i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici, i nije slučajno da su u medije procurile informacije da je Kori Udovički nekoliko puta glasala protiv ključnih odluka Vlade, odnosno, da je bez pogovora podržavala zapadnu agendu (pitanje rezolucije SB UN oko Srebrenice i slično).
Umesto smene, izabrao je lagano mrcvarenje preko tabloida, ali time je sebi samo napravio štetu
Činjenica da određene informacije o ponašanju na sednicama Vlade Kori Udovički koje cure u tabloidnim medijima (a znamo da su pod skoro potpunom kontrolom predsednika Vlade) govore o nezadovoljstvu sa njenim stavovima samog predsednika. Nekada je bilo potpuno nezamislivo da se pojavljuju podaci o tome kako je koji ministar je glasao o pojedinim pitanjima u medijima. To je postala praksa ravna preziru, jer se dovodi u pitanje integritet sednica Vlade, a koristi se za razračunavanje sa nepodobnim ministrima, gde Kori Udovički nije jedina na meti.
Ali dokle god Vlada i njen predsednik vode prozapadnu politiku, teško se mogu odreći nekoga koji je eksponent zapada par excellence kao što je Kori Udovički. Njeno ponašanje bi se kolokvijalno mogao nazvati i „zapadnim trabantom“. To bi se još i nekako moglo podneti bez mnogo gunđanja, da je Kori Udovički bila u stanju da nešto korisno uradi u svom resoru. Kako to nije slučaj, dalji o(p)stanak Kori Udovički na funkciji će biti lagana agonija, odnosno može se očekivati da će do kraja mandata ove Vlade ona ostati u Vladi, prokažena i označena kao nesposobna i nepouzdana, i koja će se lagano ponižavati preko tabloida i određenih „jurišnika“.
Sve to govori puno o kvalitetu i kapacitetu Vlade kao i o pritiscima zapadnih struktura koje po svaku cenu podržavaju „svoje“ ljude, iako nemaju rezultate, kao i o nemogućnosti predsednika Vlade da „preseče“, iako se trudi da ostavi utisak u javnosti da je upravo on taj koji donosi hrabre i odlučne odluke. Posledica je da, iako vladajuća stranka sama ima apsolutnu većinu, što to je veoma lagodna pozicija, Vlada radi u jednoj jako nezdravoj atmosferi, koju ni eventualni izbori neće popraviti. Ako do izbora dođe, uz sadašnje rejtinge stranaka, raspored u parlamentu će se jako malo promeniti. Ključno pitanje, ko će u takvu vladu ući, kada se ministri na ovakav način omalovažavaju. Vanredni izbori su, ako do njih dođe, samo predstava, koja je potrebna Vučiću u nemogućnosti da u svojoj kući uredi stanje.
