Stižu humanoidni roboti, samo kasne: Ima li Srbija kapacitete da postane robotička sila

Proizvodnja humanoidnih robota u Srbiji o kojoj je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tek što je najavljena – a već kasni. Iako ekonomisti Vučićeve najave vide kao predstavu za javnost, pogotovo kada se u obzir uzme činjenica da uskoro slede izbori, stručnjaci u oblasti robotike smatraju da Srbija ima kapacitete da počne da pravi ovakve robote. Ipak, to nije dovoljno – potrebno je sagraditi čitav sistem, i ulagati u obrazovanje i razvoj, kako bi jednog dana mogla da postane značajan igrač u proizvodnji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem maja da bi proizvodnja robota u Srbiji mogla da počne između 10. i 20. jula, kako bi naša zemlja za dva meseca imala prve takve robote u Evropi. Tada je rekao da će do 15. jula početi prva faza proizvodnje humanoidnih robota, odnosno njihovo sklapanje, dok bi se u narednim koracima radilo o „data fabrikama“ i upotrebi veštičke inteligencije.

„Videli ste ove naše divne mlade ljude, devojke i momke koji rade ovde, uče taj posao, kako da obučavaju robote, kako da skuvaju kafu, kako da pripreme koktel, kako da spreme doručak i sve drugo. Dakle, imaćemo takve fabrike“, rekao je Vučić novinarima tokom posete Kini.

Polovina jula je tu, a od robota – ništa. Naime, Vučić je ipak pomerio rok, pa je rekao da će proizvodnja humanoidnih robota započeti 22. ili 29. avgusta u Šapcu, u fabrici Mint (Minth).

„Pozivam vas 22. ili 29. avgusta u Šabac. Konačno je dogovoreno sve sa investitorom“, rekao je Vučić.

Nekoliko meseci ranije, u februaru ove godine, kompanije Agibot i Minth postale su strateški partneri u oblasti proizvodnje humanoidnih robota. U Minhenu su tada predstavljeni prvi Agibotovi roboti koji će se razvijati u saradnji sa Mintom.

“Nalazimo se na pragu tehnološke transformacije u kojoj će veštačka inteligencija i robotika iz korena promeniti naš svet. Uspešna industrijska primena humanoidnih robota zahteva ne samo tehnološke proboje, već i pouzdane sposobnosti lokalizacije, stabilne proizvodne sisteme i dugoročnu operativnu podršku”, rekla je tada generalna direktorka Minth-a Wei Ching Lien.

Prema rečima izvršnog direktora Agibota za Evropu, Vilijama Šija, plan je da serijska proizvodnja od 1.000 do 2.000 robota započne već ove ili sledeće godine. Što se tiče dugoročnih ciljeva, planira se da se između 2026. i 2030. godine izgradi ukupno 50 fabrika. U okviru ovog projekta, kompanija Minth će u svojim pogonima u Šapcu i Loznici proizvoditi kućišta za baterije, a u Srbiji će se razvijati i softverske aplikacije, pre nego što proizvodi krenu u izvoz na evropsko tržište.

Kako je predstavljeno, ovo su “opštenamenski humanoidni roboti”, dizajnirani tako da se prilagode realnim životnim scenarijima. Prema Vučićevim rečima, roboti će moći da prave čaj i kafu, peru veš, peglaju…

Iako najave zvuče ambiciozno, mnoga pitanja ostala su bez odgovora. Pre svega, iako je navedeno da će roboti moći da kuvaju kafu i obavljaju slične zadatke, nije jasno precizirano u kojim sektorima postoji realna potreba za robotima, za šta će se oni koristiti, da li Srbija ima kapacitete za njihovu proizvodnju…

Želja nije dovoljna, potreban je sistem

Kosta Jovanović, profesor na katedri za robotiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže za Novu ekonomiju da je otvaranje proizvodnje humanoidnih robota u Srbiji svakako dobra vest. Međutim, treba biti obazriv sa očekivanjima.

“Svaka investicija u visoke tehnologije je bolja od investicije u niskododatu vrednost, i dobro je da se u javnosti uopšte govori o robotici, humanoidnim robotima i veštačkoj inteligenciji. Međutim, moramo biti vrlo precizni: sama činjenica da se jedna fabrika otvara u Srbiji ne znači da Srbija postaje robotička sila, niti da će to automatski imati veliki efekat na razvoj našeg društva i ekonomije. Možda zvuči oštro, ali ako je to izolovan događaj, onda je on za razvoj robotike u Srbiji gotovo beznačajan. Ne zbog toga što fabrika nije važna, već zato što razvoj jedne strateške tehnologije ne nastaje tako što se negde otvori jedan pogon”, kaže Jovanović.

Naime, kako objašnjava sagovornik Nove ekonomije, robotika zahteva sistematičan pristup. Ako neka zemlja želi da joj robotika bude strateška orijentacija, onda mora da ulaže u kadrove, univerzitete, istraživačke institute, domaću industriju, startape, razvojne centre, dobavljačke lance i namenske programe podsticaja. Kao primer, Jovanović navodi Kinu, koja robotiku ne posmatra kao pojedinačnu investiciju, već kao nacionalni tehnološki pravac – kompanije dobijaju podsticaje, prave se razvojni programi, finansira se školovanje kadrova, povezuju se akademija i industrija.

A da li Srbija uopšte ima kapacitete za proizvodnju humanoidnih robota?

Prema Jovanovićevim rečima, imamo veoma dobar ljudski potencijal. Srbija, kaže, ima dobre studente, inženjere, fakultete i istraživačke grupe koje rade na savremenim temama iz robotike. Međutim, on naglašava da taj ljudski kapacitet nije isto što i imati kompletan industrijski kapacitet za razvoj i proizvodnju humanoidnih robota.

“Proizvodnja robota podrazumeva čitav lanac: aktuatorske sisteme, motore, senzore, baterije, upravljačku elektroniku, mehaničku konstrukciju, softver, veštačku inteligenciju, testiranje, bezbednosne procedure i obuku robota za konkretne zadatke. Ako se većina tih elemenata uvozi, a kod nas se vrši samo sklapanje, onda je reč o industrijskom pogonu, ali ne i o punom razvoju robotike”, kaže Jovanović.

Zbog toga, on smatra da je vest o proizvodnji humanoidnih robota dobra, ali ne i dovoljna. Kako kaže, značajna će biti tek ako iza nje usledi sistem: uključivanje domaćih fakulteta, instituta, kompanija, dobavljača, razvojnih timova i dugoročna državna podrška razvoju robotike kao strateške oblasti.

Široka primena humanodinih robota

A o ovim robotima videli smo i čuli da mogu da igraju kolo i prave kafu. Ali šta još mogu?

Jovanović, pre svega, podseća da robot koji igra kolo nije novost – još 2012, na manifestaciji “Dani budućnosti: Robotika”, japanski robot ASIMO igrao je kolo na Kolarcu. Dakle, Beograd je još pre 14 godina video humanoidnog robota koji se kreće, komunicira sa publikom i izvodi demonstracije. Međutim, važno je napraviti razliku između demonstracije i stvarne upotrebe.

Naime, objašnjava Jovanović, to što robot može da igra kolo, sipa piće ili skuva kafu ne znači da je spreman za široku i ekonomski opravdanu primenu u ozbiljnim radnim procesima.

“Demonstracije su važne jer privlače pažnju javnosti, ali inženjerski kriterijumi su drugačiji: pouzdanost, bezbednost, cena, održavanje, energetska efikasnost, brzina rada i sposobnost da robot danima obavlja zadatak u nepredvidivom okruženju. Moje mišljenje je da humanoidni roboti neće imati dominantnu primenu u klasičnoj industriji. Industrija je vrlo racionalna. Ako neki zadatak može bolje, brže i jeftinije da uradi industrijski robot, kolaborativni robot, mobilni manipulator na točkovima ili namenski projektovana mašina, onda nema mnogo razloga da koristite humanoidnog robota. U fabrikama će se i dalje razvijati pre svega specijalizovani roboti: robotske ruke, mobilne platforme, kolaborativni roboti, sistemi za inspekciju, logistiku i montažu”, kaže Jovavnoić.

Međutim, to ne znači da humanoidni roboti neće imati široku primenu. Naprotiv, naš sagovornik smatra da će je imati, ali ne nužno tamo gde se danas najčešće najavljuje.

“Humanoidni robot nije samo mašina; on je i socijalni fenomen. Zbog oblika tela, načina kretanja, lica, glasa i ponašanja, ljudi prema njemu razvijaju drugačiji odnos nego prema običnoj mašini. Zato će humanoidi imati mnogo prostora u uslužnim delatnostima, promocijama, edukaciji, turizmu, hotelijerstvu, događajima, muzejima, maloprodaji, zabavi i različitim oblicima socijalne interakcije”, kaže Jovanović.

On za Novu ekonomiju navodi da se ovi roboti mogu koristiti kao recepcioneri, vodiči, promotivni roboti, asistenti u obrazovanju, roboti za rad sa decom, starijima ili posetiocima, roboti za informisanje i interakciju sa ljudima. U nekim oblastima, kao što su nega starih, rehabilitacija ili asistencija osobama kojima je potrebna podrška, potencijal postoji, ali će tu prepreke biti mnogo veće: bezbednost, regulativa, etika, poverenje i odgovornost.

“Dakle, primena humanoidnih robota može biti vrlo široka, ali ne zato što su oni uvek tehnički najefikasnije rešenje, već zato što ljudima znači forma robota koji liči na čoveka. U industriji će često pobediti funkcionalniji i jednostavniji roboti, dok će humanoidi verovatno biti najvidljiviji tamo gde je važna komunikacija, prisustvo, utisak i socijalna interakcija”, zaključuje Jovanović.

Da li to znači da će roboti zameniti čoveka?

Sve češće mogu se pročitati gotovo apokaliptična predviđanja da će roboti zameniti čoveka. I sama direktorka Mintha-a je rekla da veruje da inteligentni roboti neće biti samo pokretač proizvodnje, već i “temelj budućeg društva”. Ipak, Jovanović smatra da treba biti oprezan sa dramatičnim tvrdnjama da će humanoidni roboti uskoro masovno zameniti ljude.

“U robotici je jaz između atraktivne demonstracije i pouzdanog rada u svakodnevnom okruženju veoma veliki. Robot može jednom da izvede zanimljiv pokret na sceni, ali je sasvim drugo pitanje da li može svakog dana, osam sati dnevno, u neuređenom prostoru, među ljudima, bez greške i bez opasnosti, da obavlja koristan posao. Dugoročno, naravno, uticaj na tržište rada će postojati. Ali mislim da će robotizacija više menjati strukturu poslova nego što će jednostavno brisati radna mesta. Neka radna mesta će nestajati, neka će se transformisati, a neka nova će nastajati: tehničari za održavanje robota, integratori robotskih sistema, operateri, programeri, stručnjaci za bezbednost, instruktori, dizajneri interakcije čoveka i robota”, objašnjava Jovanović.

On kaže da čovek ostaje najmanje zamenljiv tamo gde su presudni poverenje, odgovornost, empatija, kreativnost i snalaženje u nepredvidivim situacijama. U zdravstvu, nezi, obrazovanju, pravu, socijalnom radu ili menadžmentu ljudi robot može biti alat i pomoćnik, ali ne i potpuna zamena za čoveka, pojašnjava. Može pomoći lekaru, ali teško može preuzeti odnos poverenja između lekara i pacijenta. Takođe, robot može pomoći nastavniku, ali ne može zameniti pedagoški odnos. Može asistirati negovatelju, ali ne može zameniti ljudsku brigu.

“Zato odgovor nije ni panika, ni ignorisanje. Humanoidni roboti neće sutra masovno ugroziti radna mesta, ali će u narednim decenijama sigurno menjati poslove. Društva koja budu pametna neće se baviti samo pitanjem koliko će roboti zameniti ljudi, već pitanjem kako da ljude pripreme da rade sa robotima, da ih projektuju, koriste, održavaju i nadgledaju. To je za Srbiju mnogo važnije pitanje od toga da li će jedan robot umeti da skuva kafu ili zaigra kolo”, zaključuje Jovanović.

Ekonomisti vide predstavu za javnost

A pametni roboti su “skupa igračka”.

Ipak, sve ove najave, ekonomista Božo Drašković vidi kao predstavu za narod.

“To je jedno vašarsko prikazivanje. Da bismo mi proizvodili humanoidne robote, treba da prođe još vremena, to je svakako polje koje će se razvijati, ali smo mi tu na margini. Vodeće zemlje na tom polju su SAD i Kina, one su ključni igrači u novim tehnoligijama”, kaže Drašković za Novu ekonomiju.

Naš sagovornik kaže da je perspektiva robotike nesaglediva, da ona brzo napreduje, te da veruje da ne možemo ni da pretpostavimo šta nove tehnologije mogu da donesu u budućnosti. Ipak, trenutne najave nemaju veze sa tim.

“To kuvanje kafe je za fasciniranje priprostog sveta, za zabavu, kao i da se prikaže da smo mi važni i bitni, a suštinski nismo. Mali smo i u razvojnom i tehnološkom smislu”, kaže Drašković.

I ekonomista Danilo Šuković kaže da najave o robotima koji mogu da spreme doručak ili igraju kolo vidi kao politički marketing.

“Da bismo došli do robota, treba da stvorimo za uslove za njihovo stvaranje, ali i primenu. Mi nemamo ništa što tome prethodi, a to je priprema u svim segmentima društva, uključujući i najranije obrazovanje. Ja smatram da sve treba da se razvija, ali mislim da trenutno postoji raskorak između političkih pobuda i realnih potreba. Ali, to je valjda kod nas standardno pred izbore”, kaže Šuković za Novu ekonomiju.

Pitanja o proizvodnji humanoidnih robota Nova ekonomija uputila je na adresu fabrike Minth, ali i na adrese više institucija – Ministarstva privrede, finansije, nauke i tehnološkog razvoja, Razvojne agencije Srbije i Predsedništva. Odgovore nismo dobili ni od koga.

Roboti za koktele i dugovi za narod