Stomatološko tržište u Srbiji: Visoki troškovi, niske plate, nerešeni problemi

Stomatološko tržište u Srbiji je na dnu evropske lestvice prema zvaničnim poslovnim pokazateljima, ali analitičari skreću pažnju da je reč o jednoj od onih struka u kojoj je velika razlika između prijavljenih i neprijavljenih prihoda. Ipak, da se stanovništvo ne otima za privatne stomatološke usluge pokazuje i podatak Instituta „Batut“ da samo 11 odsto građana Srbije ima sve zube.

Suprotno utisku u javnosti da privatni stomatolozi u Srbiji ne zarađuju manje od svojih kolega preko granice, zubari tvrde da većina njih, iako nemaju problem da jedva sastavljaju kraj s krajem, nije u prilici da živi luksuzno i da je to privilegija malog broja vlasnika ordinacija koji imaju razrađen posao, prenosi Biznis&Finansije.

Srbija je 2021. godine imala 1.417 firmi registrovanih za obavljanje stomatološke privatne prakse, dok je broj ordinacija po rečima stomatologa dvostruko veći, u kojima je zaposleno 3.846 ljudi.

Manji broj zaposlenih od Srbije imale su Estonija, Slovenija, Malta, BiH, Kipar i Luksemburg.

Dodata vrednost po zaposlenom u stomatološkim aktivnostima bila je 7,7 hiljada evra i po ovom pokazatelju Srbija je ubedljivo poslednja u Evropi.

U odnosu na prosečnu dodatu vrednost po zaposlenom u Srbiji od 18,8 hiljada evra stomatološke usluge su bile samo na 41 odsto od toga, odnosno među najslabije plaćenim aktivnostima.

Prijavljena dodata vrednost od stomatoloških usluga iznosila je 19,2 miliona evra i samo je Malta, koja ima 13 puta manje stanovnika od Srbije, sa 18,3 miliona imala manju vrednost.

U Srbiji je dodata vrednost od stomatoloških aktivnosti iznosila 2,8 evra po stanovniku, dok je u EU ona 111,8 evra, i po ovom pokazatelju teško je naći neku nerazvijeniju zemlju.

Pretposlednja Grčka imala je 10,5 evra po stanovniku, što je gotovo četiri puta više nego kod nas.

Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, čak 16,6 odsto stanovnika ili 700.000, u vilici nema nijedan zub – dok više od petine muškaraca i svaka deseta žena ima potrebu za veštačkom protezom, a nisu se odlučili za to.

Takvom stanju je doprineo i Zakon o zdravstvenom osiguranju, donet 2006. godine, kojim je ukinuta mogućnost da se stomatološke usluge koriste na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno besplatno u ordinacijama u domovima zdravlja.

Tu mogućnost imaju samo deca, studenti, trudnice i pojedine kategorije socijalno ugroženih, ako imaju sreće da u okruženju postoji državna ordinacija, dok svi ostali plaćaju svaku zubarsku intervenciju, prenosi portal.

U Udruženju privatnih stomatologa Srbije potvrdili su za B&F da bi prihvatili da bar pet osnovnih usluga, poput vađenja i popravke zuba ili skidanja kamenca, ide na račun RFZO. Privatna praksa, po njihovoj proceni „već sutra“ može da počne da pruža besplatne usluge građanima ako bude postignut dogovor sa Fondom.

U Stomatološkoj komori Srbije nisu želeli da komentarišu tu mogućnost, kao ni statističke podatke o stanju u oblasti stomatologije, niti da odgovore na pitanja o porezima, poskupljenju stomatološke opreme, materijala i cenama usluga.

Sa druge strane, stomatolozi koji su bili voljni da o tome pričaju tvrde da je istina da većina njih ima prosečna primanja, i da im je svima cilj da jednog dana imaju svoju ordinaciju a time i veće zarade. Oni ističu da koliko će ordinacija imati pacijenata a samim tim i prihoda zavisi najviše od kvaliteta usluga i cena, zatim od lokacije i dobrog marketinga.

Stomatolog Aleksandar Papić, koji ima iskustvo u radu u tri beogradske stomatološke ordinacije, smatra da zubari nemaju velike zarade u poređenju sa drugim delatnostima.

„Moguće je da neki vlasnici stomatoloških ordinacija imaju velike mesečne prihode, u zavisnosti od toga koliko dugo rade i imaju li veliki broj pacijenata. Stomatolozi koji nemaju svoju ordinaciju zarađuju od 600 do 800 evra, ako imaju ugovorenu fiksnu zaradu, a mogu da zarade od 1.000 do 1.500 evra ako rade ‘na procenat’, odnosno ako im zarada zavisi od broja pacijenata“, navodi Papić.

Zarada stomatologa, po njegovim rečima, skoro da nije menjana nekoliko poslednjih godina. Cene stomatoloških usluga u tom periodu su povećane oko 10 odsto, zbog poskupljenja materijala koji se koristi u ordinacijama, a ne zbog rasta plata. Iako su cene stomatoloških usluga u Srbiji u nekim slučajevima i do 10 puta niže nego u evropskim zemljama, stranci ne dolaze u tolikom broju da leče zube kod nas.

Milivoje Stojanović, vlasnik beogradske privatne ordinacije, kaže da su poslednjih nekoliko godina stomatološke nabavke poskupele 20 do 30 odsto, a da su usluge skuplje oko pet odsto.

Po njegovoj proceni, u Srbiji ima previše stomatologa, a u vreme kad je on počinjao da radi to nije bilo tako.

„Ima previše privatnih ordinacija čije usluge mnogi sebi ne mogu da priušte, pa bi stoga bilo dobro da se obnove ordinacije u domovima zdravlja i da što više usluga bude dostupno građanima i sa malim primanjima. Smatram da je zdravlje ljudi prioritet svake države“, zaključuje Stojanović.

Preventivom do zdravog osmeha