Struja iz biomase: Energetska tranzicija uz očuvanje radnih mesta

Energetski zasadi posebnih sorti vrbe i trske na deponijama i napuštenim delovima ugljokopova predstavljaju izvor čistije enerije za termoelektrane i pužaju šansu da se očuvaju radna mesta zaposlenih u rudnicima uglja, kažu učesnici panela koji je organizovala američka kompanija E3. Takvi projekti već postoje u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a za njih je zainteresovana i Severna Makedonija.

Predstavnik komapnije E3 International Aleksandar Fragner, kaže da se BiH i Srbija stalno bore sa nezaposlenošću, pa se proizvodnjom biomase od trske i vrbe otvaraju nova radna mesta, a bivši rudari u rudnicima uglja dobijaju nove poslove.

Biomasa koju Srbija sada dobija dolazi iz redovne oplodnje šuma i potrebne su joj dodatne količine. Kao prednost korišćenja biomase navodi to što je ona stalni izvor energije, za razliku od vetroparkova, solarnih eletrana i hidro-elektrana.

Ocenjuje da bi dosta ljudi u Srbiji moglo da se bavi biomasom, ali država pre svega mora da favorizuje tu oblast i organizuje njen otkup. Pored toga treba urediti i odgovarajuće zakonske okvire za tu delatnost.

Energetske vrbe i trske mogu da se koriste i kao vetrozaštitni pojasevi kojih je nekada bilo u Vojvodini i koji su za razliku od drveća bezbedni pored puteva, jer ublažavaju posledice saobraćajnih udesa. Pored toga štite njive od erozije vetra.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da su zaposleni u Rudarskom basenu (RB) Kolubara koji proizvodi veći deo uglja i struje u Srbiji ranije bili skeptični prema podizanju energetskih zasada na bivšim kopovima, ali su se kako dodaje stvari u tom pogledu sada dosta promenile.

Podsetio je da je Srbija pojačala svoje geotermalne izvore energije, vetroparkove i solarne izvore, ali je ocenio da su to za sada samo simbolične vrednosti. Srbija inače ima međunarodnu obavezu da 27 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori u proizvodnj sada učestvuju sa oko 20 odsto.

„Biomasa se u Srbiji trenutno dobija iz postojećih šuma, to je na skoro maksimumu. Svako dalje proširenje tih izvora ugrožava principre održivog gazdovanja šumama, pa je zato rešenje u podizanju bio-energetskih zasada“, naglasio je Glavonjić.

Foto: Nova ekonomija/ Dimitrije Gašić

Rukovodilac sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u RB Kolubara Dragan Arsenijević napominje da je to preduzeće već rekultivisalo 700 hektara iskorišćenih rudnika koji se sada nalaze pod šumom. Kaže da se ugalj u posednje vreme sve teže kopa, jer se nalazi sve dublje u zemlji. 

„Pri tome nastaje velika količina zemlje, otktrivke, koja se odlaže na već iskorišćene rudnike i čuva se za dalje projekte u koje spadaju i energetski zasadi. Potrebno dosta zemljišta za vrbe i solarne panele.“

Objašnajva da to preduzeće može da ponudi 100 hektara bivših rudnika za energetske zasade, a 200 hektara može dodatno da se pripremi. Takođe, može da se obezbedi i zemljište za solarne panele.

„Radilo se dosta na tome, ali se to slabo prezentuje po medijima, grde nas kao zagađivače, ali niko ne pominje da imamo automatsku laboratoriju za ispitivanje čestica, buke, ti rezultati mogu onlajn da se prate“, smatra predstavnik RB Kolubara.

Arsenijević je ocenio da dosta aerozagađenja u Srbiji dolazi iz individualnih, kućnih ložišta, tokom grejne sezone. Na tri hektara RB Kolubara je zasadio vrbe, primile se 90 odsto, bila je velika suša, ali navodnjavanje može da se reši podizanjem zasada pored reke Kolubare.

„Vrbe mogu da se mešaju sa ugljem i ta se smesa sagoreva u kotlovima. Tako će se smanjiti emisija štetnih gasova. Pored toga vrbe su hiperakumulatori teških metala.“

Predstavnik Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Nevad Ikanović kaže da je ta kompanija zalaže za mirnu tranziciju na obnovljive izvore energije kako bi taj proces bio što bezbolniji. BiH prema njegovim rečima trenutno ima oko 12.000 zaposlenih ljudi u sedam rudnika uglja. 

U toj tranziciji kako dodaje, odlučeno je da imovina rudnika uglja u BiH ne bude teret. Napominje da u toj zemlji oko 200 hektara bivših rudnika pogodno za solarne panele. Smanjenje utroška uglja je kako podseća neophodno zbog EU taksi na emisije CO2.

U BiH ima oko 20, 30 hektara za proširenje energetskih zasada, predstavnici kopmpanije odlaze u kantonalne vlade i predstavljaju te projekte, a sa idu u vlade kantona, upoznavaju ih sa projektima, trenut u god planove ulaze, a sa ljudima iz E3 priprema se zemljište.

Tehnolog Sabina Benedek, koja je u Regionalnoj deponiji u Subotici zadužena za upravljanje otpadnim vodama kaže da je to preduzeće podiglo zasade energetske vrbe i trska na površini od 1,5 hektara. Kaže da biljke na energetskim zasadima mogu da rastu i po jedan santimetar dnevno. Njihova prednost je i u prečišćavanju vazduha.

Naglašava da energetska vrba i trska mogu da se gaje i uz pomoć procesa prečišćavanja otpadnih voda iz kojih se odvaja mulj koji služi kao đubrivo. Sa druge strane biljke doprinose tako što otklanjaju aerozagađenje i koriste se kao obnovljivi izvori energije.