Studija o uticaju na okolinu Rio Tinta predviđa kako će „rizici biti ublaženi“

Rudarski gigant Rio Tinto je očigledno nastavio sa pokušajima da otvori rudnik litijuma u Srbiji, a objavljeni nacrti studije o proceni uticaja na životnu sredinu jasno govore da projekat jeste van snage, ali ne i van upotrebe. Dodatno i najave iz same Evropske unije da se pregovara sa vlastima u Beogradu u vezi litijuma, govore da se pritisci za zelenu litijumsku tranziciju države, a samim tim i Evrope, povećavaju.

Rezultat studije je prema saopštenju kompanije, „da se Projekat Jadar može  realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine“. U nastavku samog saopštenja, kompanija navodi i da ipak postoje rizici.

„Zajedno ove studije pružaju objektivnu i nezavisnu analizu potencijalnih uticaja na životnu sredinu, kao i načine na koje će ti rizici biti ublaženi. Studije su sačinjene tako da prvo utvrđuju početno stanje, zatim identifikuju rizike koji mogu izazvati potencijalne štetne posledice po vazduh, zemljište, vodu, biodiverzitet, potencijalne rizike upravljanja otpadom, kulturno nasleđe i život zajednice, a zatim detaljno opisuju korake koje će kompanija preduzeti da spreči i upravlja tim rizicima i nadoknadi posledice kada je to potrebno,“ navodi se u saopštenju Rio Tinta.

Činjenica je da je rudarstvo jedna od grana industrije koja najviše zagađuje okolinu, dovoljno je da pogledamo primer Bora u Srbiji.

S obzirom na to da Srbija još uvek nema Strategiju rudarstva, kao krovni dokument, a treba da bude usvojena ove godine, najverovatnije je da će se i tada znati više o samom projektu Jadar i litijumu u Srbiji.

„Kada su u pitanju rudarski  projekti, kao i prilikom izgradnje puteva, elektrana i realizacije drugih infrastrukturnih projekata, zabranjeno je započinjanje bilo kakvih radova bez zvanično odobrene studije o proceni uticaja na životnu sredinu od strane nadležnih državnih institucija Republike Srbije. Taj proces podrazumeva i javne rasprave i revizije nezavisnih stručnjaka,“ navodi se u saopštenju kompanije Rio Tinto.

Kako najavljuju iz kompanije, učešće nevladinih organizacija, univerzitetskih ustanova, akademika, projektantskih kompanija i zainteresovane javnosti u budućoj javnoj raspravi o studijama doprinele bi razvoju projekta visokog kvaliteta.

Kompanija se protivi i informacijama za koje smatra da nisu verodostojne, a mogu se naći u medijima u Srbiji.

Prema njihovom mišljenju, protiv projekta „Jadar“ vodi se intenzivna kampanja širenja dezinformacija, u kojoj se zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će Projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Takve neodgovorne i kontinuirane optužbe bez ikakvih dokaza plasirane su sa ciljem da se javnost dovede u zabludu i izazove  neopravdana zabrinutost građana. Naučne činjenice, koje su potvrdili nezavisni stručnjaci i koje su predstavljene u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu u potpunosti opovrgavaju te lažne tvrdnje“, tvrde iz kompanije Rio Tinto.

Prema saopštenju koje je objavljeno, nacrti studija zasnovani su na istraživanjima koja je sprovelo više od „sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta“.

Kako navode iz rudarske kompanije, ležište Jadar je prvoklasni resurs sa potencijalom da postavi temelj razvoja novog lanca proizvodnje električnih vozila u Srbiji.

U punom kapacitetu, u okviru  Jadar projekta bi se godišnje proizvodilo oko 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata.

Projekat bi mogao da obezbedi dovoljno litijuma za napajanje preko milion električnih vozila godišnje.

Vlada Srbije je u januaru 2022. godine  stavila van snage dozvole za predloženi rudarski projekat podzemne eksploatacije litijum-borata, naveli su iz Rio Tinta.

Srbija je taj projekat stavila van snage zbog izraženog nezadovoljstva javnosti i građana koji su blokirali auto-put u Beogradu, jasno stavljajući do znanja da su zabrinuti za zaštitu životne sredine.

Problemi širom sveta

Kompanija se susrela sa problemima u poslovanju i u drugim zemljama Evrope i sveta. U Australiji je 2020. godine došlo do negodovanja, odlaska najviših rukovodilaca i parlamentarne istrage koja je preporučila reviziju lokalnih zakona o zaštiti nasleđa Aboridžina.

U martu prošle godine, Komisija za hartije od vrednosti SAD objavila je optužbe protiv globalne rudarske i metalske kompanije Rio Tinto, zbog kršenja Zakona o stranoj korupciji (FCPA) zbog šeme podmićivanja koja uključuje konsultanta u Gvineji.

Kompanija je pristala da plati građansku kaznu od 15 miliona dolara za namirenje troškova Komisije (SEC-a).

Prema izveštajima agencije Rojters iz februara, kompanija se suočava sa novim pritiskom društveno svesnih investitora i zajmodavaca, ovog puta u vezi sa praksama vezanim za vode u dva svoja rudnika.

Grupa koja predstavlja britanske penzijske fondove, Forum lokalnih vlasti Penzijski Fond (LAPFF), izrazila je zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njenom rudniku bakra Oiu Tolgoi u Mongoliji i rudniku ilmenita na Madagaskaru.

Dodatno, na tlu Evrope se u Nemačkoj, Švedskoj i Španiji, prema izveštajima Politica, građani takođe protive rudarenju litijuma.

Nova Ekonomija je već pisala o najavljenoj studiji koja je danas objavljena, a naučnici su izrazili bojazan u vezi objektivnosti ovakvih naučnih i istraživačkih radova ukoliko su naručeni i finansirani od strane same kompanije.