Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji

Strane direktne investicije u Srbiji su u periodu od januara do jula 2021. iznosile 2,72 milijardi evra, što ukazuje da bi tekuća godina mogla da obori osmogodišnji rekord, ukazuju podaci Razvojne agencije Srbije. Najviše projekata koji je to telo do sada podržalo nalazi se u automobilskom sektoru, ukupno 51, a kroz njih je kreirano preko 37.000 radnih mesta, naveo je Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije na konferenciji „OKO za Državnu Pomoć“(Odgovorno, Korisno, Otvoreno).

Prema njegovim rečima, Srbija se za investicione projekte na evropskom tržištu bori i sa mnogo bogatijim državama, koje su takođe spremne da velike kompanije „mame“ subvencijama, ali su državna davanja i dalje samo jedna od stavki koje menadžeri analiziraju prilikom odlučivanja o otvaranju novih pogona.

„Mi trenutno imamo projekte vredne osam milijardi evra u pripremi, pregovori su u toku, ali postaje očigledno da se vrednost pojedinačnih investicija povećava, a broj koji planiraju da zaposle smanjuje, što ukazuje da su za našu zemlju sve više zainteresovane visokotehnološke kompanije“, kazao je Gazdić.

On je dodao i da investitori imaju razlog zašto dolaze u pojedine opštine.

„Kontinental neće u Prijepolje, niti MTU u Babušnicu. Postoji razlog zašto su te firme došle gde su došle, tiču se pre svega pristupa obrazovanim radnicima i infrastrukturi. S druge strane, mi ne možemo da biramo gde bi koja investicija mogla da dođe, jer bi to bilo protivzakonito“, zaključio je Gazdić.

Uroš Delević, profesor na londonskom Univerzitetu Grinič s druge strane smatra da ne postoje nikakvi ni naučni dokazi niti opravdanje da bilo koja zemlja subvencijama privlači strane direktne investicije, kao i da je njihov uticaj na smanjenje nezaposlenosti zanemarljiv.

„Povećanje pojedinačne subvencije za deset odsto dovelo je do povećanja zaposlenosti na nivou preduzeća od 0,2 odsto, dakle ne čak ni na nivou Srbije… Davanje subvencija za nekvalitetne investicije je trka do dna, jer će kompanije sa nekvalifikovanom radnom snagom svakako izmestititi svoju proizvodnju kad troškovi porastu, kao što je bio u slučaju Leonija“, naveo je Delević.

On smatra da je uredba po kojoj se preduzeća u Srbiji trenutno subvencionišu „ekonomski neopravdana“, jer kao glavni kriterijum uzima broj radnih mesta, fabričku proizvodnju, a da taj sektor ima najmanju dodatu vrednost.

„Ne možemo ocenjivati uspeh te uredbe, jer cilj države nije da stvori radna mesta. Ta politika postoji decenijama, ali je problem što je akcenat stavljen na pogrešne industrije… (Da bi došlo do ekonomskog prosperiteta) mora da postoji veza između strane firme i lokalnog privrednika, koji mora bitri uključen u globalana lanac vrednosti“, dodao je Delević. 

Prema njegovim rečima, svega pet odsto stranih investitora traži subvencije, što znači da većini nisu potrebne, već gledaju druge uslove za poslovanje kako bi investirali. 

S druge strane, kombinacija ove činjenice i nedostataka u aktuelnoj politici subvencionisanja znači da najviše projekata ide u najrazvijeni opštine, što dovodi do daljeg odliva ljudskog kapitala iz slabije razvijenih opština.

„To im dalje umanjuje šansu da se samostalno razvijaju… Najveći fokus treba dakle na obrazovanje“, zaključio je Delivić.

Generalni direktor Continental Automotive Srbija Saša Ćoringa kazao je da je u velikoj selekciji lokacija za sledeći razvojni centar, Novi Sad pobedio na prvom mestu zbog kvaliteta inžinjera u Srbiji, potom lokacije koja je u centru Evrope, ali i zbog subvencija koje su amortizovale prvobitne velike investicije.

On je dodao da nije isto subvencionisati jednostavne proizvodne pogone ili razvojne centre, a da su od dolaska Continental-a najveću korist imali inžinjerski i IT ekosistem najvećeg grada Vojvodine. 

„Zaposlili smo 650 kvalifikovanih inžinjera, doveli inovativnu tehnologiji i izgradili fabriku. Ako pitate inžinjere, oni su najsrećniji što smo mi došli, a ne samo vlasnici drugih kompanija ili IT zajednica. Tako je Srbija postala treća država nakon Nemačke i Rumunije po veličine naučno-razvojnog centra. Troškovi otvaranja ovakvog poduhvata u novoj državi su veći, svaki početak je tažak, a subvencija pomaže prvu fazu razvoja“, rekao je Ćoringa.  

Ulaganje državnog novca u ovakvav poduhvat se brzo isplati, dodaje Ćoringa, uz procenu da će Srbija već sada svake godine u porezima, dopirinosima, izvozu i pratećoj ekonomskoj aktivnosti dobiti svoje ulaganje nazad.

„Glavna stvar je kreiranje mreže dobavljača oko naše kompanije. Štutgart nije bogat grad zbog Poršea i Dajmlera, već zbog obilja malih firmi koje sa njima sarađuju i zapošljavaju veliki broj ljudi. Tako će biti i ovde. Postoji veliki broj proizvoda koji ne možemo da dobijemo u Srbiji, nažalost, ali ćemo se fokusirati da što više dobavljača bude iz Srbije – oko 40 odsto njih“, zaključio je Ćoringa.

Nebojša Savić, profesor na FEFA Fakultetu Univerzitet Metropolitan smatra da je Srbija „debelo zagazila“ u središnju fazu ekonomskog razvoja, da neće moći da se razvija kao zemlja jeftine radne snage ili jednostavnih proizvoda.

„Mi sada imamo vrlo dobre, ali jako izolovane inovacione centre. Problem je što smo nasledili slabu infrastrukturu na kojoj treba da radimo. Naš razvoj je sve više utemeljen na povećanje produktivnosti, pa je za Srbiji važno da SDI koje dolaze imaju elemente inovativnosti“, ocenio je Savić. 

U tome će ključnu ulogu imati mladi talenti.

„Mi već imamo velikog uspeha u IT sektorima kao što je blokčejn, po softveru smo u prvih deset zemalja po kvalitetu kadrova. To je ono što treba da koristimo, što je najkvalitetniji resurs koji imamo“, kazao je profesor.