Sudovi kriju podatke o postupcima protiv funkcionera

Sudovi i tužilaštva i dalje nisu dovoljno transparentni i nisu ostvarili značajan napredak u oblasti transparentnosti u odnosu na ranije godine, pokazuje Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa koju je uradila organizacija Partneri Srbija.

Istraživanje je urađeno između oktobra 2022. i avgusta 2023. godine, a uzorak je obuhvatao 30 odsto osnovnih sudova (20 sudova ukupno) i 30 odsto osnovnih tužilaštava (18 tužilaštava ukupno), koji su birani na osnovu geografskog položaja, stepena razvijenosti lokalne samouprave, kao i broja stanovnika.

Pored navedenog, u uzorak su uključeni i svi viši sudovi i tužilaštava koja procesuiraju slučajeve povezane sa korupcijom.

Iako su svi sudovi i tužilaštva iz uzorka postupili po zahtevima i dostavili tražena dokumenta, većina je izvršila prekomernu anonimizaciju dokumenata. Na taj način je samo stvoren privid transparentnosti iako su tražene informacije i dalje ostale nedostupne.

Kako se vidi iz primera koji je prikazane u tekstu analize, sudovi su u dostavljenim predmetima ponekad ostavljali vidljivo samo ime suda, dok su svi ostali podaci zatamljeni.

„To znači da su nam u suštini dostavili te optužnice, ali bez ikakvih podataka, svi podaci su bili zatamljeni, odnosno obrisani, sem na primer imena institucije i broja predmeta. Dakle, ne znamo ko su učesnici u tim postupcima, a tražili smo tekuće postupke koji se odnose na slučajeve povezane sa korupcijom i zloupotrebu javnih sredstava,“ kaže Kristina Kalajdžić, projektna koordinatorka Partneri Srbija.

Foto: Printskrin/Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa, Partneri SrbijaFoto: Printskrin/

Na pitanje koliko je opravdano kada se sudovi i tužilaštva pozivaju na pretpostavku nevinosti i zaštitu ličnih podataka, Kalajdžić odgovara da je opravdano samo do određene granice.

„Moramo razlikovati kada se postupci vode protiv običnih građana i kada se postupci vode protiv nosioca javnih funkcija, funkcionera, direktora javnih preduzeća, predsednika sudova itd. I kada se ti predmeti odnose na korupciju, odnosno zloupotrebu javnih sredstava, postoji opravdano interesovanje javnosti i postoji opravdani interes da javnost ima informacije o tim slučajevima i dok su oni u toku. Privatnost nosioca javne funkcije i nekoga ko se nalazi na čelu institucije, ili je zamenik, je suženija u odnosu na obične građane“, objašnjava ona.

Problem je, dodaje i proaktivna transparentnost, odnosno to u kojoj meri sudovi i tužilaštva samostalno izlaze u javnost sa informacijama.

„Veoma je velika razlika u načinima kako prvo na sajtovima ove instuticije komuniciraju. Na nekim sajtovima, koji su ređi, imate veći broj informacija, i to su one informacije koje su važne, o tekućim istragama i tekućim sudskim postupcima“, navodi Kalajdžić.

Analiza je pokazala je i da je samo jedan sud iz uzorka, Viši sud u Novom Sadu, održao konferenciju za medije u periodu koji je posmatran (45 dana).

„Samo jedan sud iz uzorka i nijedno tužilaštvo, održao je u posmatranom periodu konferenciju za medije i to kako bi predstavio svoj izveštaj o radu. Ne organizuju se konferencije za medije za aktuelna dešavanja, za aktuelne postupke, za koje je javnost opravdano zainteresovana“, kaže ona.

Advokatske kancelarije izvukle milione zloupotrebom prava na pristup informacijama