Srbija

06.10.2023. 10:15

Autor: Katarina Baletić

Sudovi kriju podatke o postupcima protiv funkcionera

sud pravda Foto: Freepik

Srbija

06.10.2023. 10:15

Sudovi i tužilaštva i dalje nisu dovoljno transparentni i nisu ostvarili značajan napredak u oblasti transparentnosti u odnosu na ranije godine, pokazuje Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa koju je uradila organizacija Partneri Srbija.

Istraživanje je urađeno između oktobra 2022. i avgusta 2023. godine, a uzorak je obuhvatao 30 odsto osnovnih sudova (20 sudova ukupno) i 30 odsto osnovnih tužilaštava (18 tužilaštava ukupno), koji su birani na osnovu geografskog položaja, stepena razvijenosti lokalne samouprave, kao i broja stanovnika.

Pored navedenog, u uzorak su uključeni i svi viši sudovi i tužilaštava koja procesuiraju slučajeve povezane sa korupcijom.

Iako su svi sudovi i tužilaštva iz uzorka postupili po zahtevima i dostavili tražena dokumenta, većina je izvršila prekomernu anonimizaciju dokumenata. Na taj način je samo stvoren privid transparentnosti iako su tražene informacije i dalje ostale nedostupne.

Kako se vidi iz primera koji je prikazane u tekstu analize, sudovi su u dostavljenim predmetima ponekad ostavljali vidljivo samo ime suda, dok su svi ostali podaci zatamljeni.

„To znači da su nam u suštini dostavili te optužnice, ali bez ikakvih podataka, svi podaci su bili zatamljeni, odnosno obrisani, sem na primer imena institucije i broja predmeta. Dakle, ne znamo ko su učesnici u tim postupcima, a tražili smo tekuće postupke koji se odnose na slučajeve povezane sa korupcijom i zloupotrebu javnih sredstava,“ kaže Kristina Kalajdžić, projektna koordinatorka Partneri Srbija.

Primer odgovora suda iz istrazivanja Partneri Srbija

Foto: Printskrin/Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa, Partneri SrbijaFoto: Printskrin/

Na pitanje koliko je opravdano kada se sudovi i tužilaštva pozivaju na pretpostavku nevinosti i zaštitu ličnih podataka, Kalajdžić odgovara da je opravdano samo do određene granice.

„Moramo razlikovati kada se postupci vode protiv običnih građana i kada se postupci vode protiv nosioca javnih funkcija, funkcionera, direktora javnih preduzeća, predsednika sudova itd. I kada se ti predmeti odnose na korupciju, odnosno zloupotrebu javnih sredstava, postoji opravdano interesovanje javnosti i postoji opravdani interes da javnost ima informacije o tim slučajevima i dok su oni u toku. Privatnost nosioca javne funkcije i nekoga ko se nalazi na čelu institucije, ili je zamenik, je suženija u odnosu na obične građane“, objašnjava ona.

Problem je, dodaje i proaktivna transparentnost, odnosno to u kojoj meri sudovi i tužilaštva samostalno izlaze u javnost sa informacijama.

„Veoma je velika razlika u načinima kako prvo na sajtovima ove instuticije komuniciraju. Na nekim sajtovima, koji su ređi, imate veći broj informacija, i to su one informacije koje su važne, o tekućim istragama i tekućim sudskim postupcima“, navodi Kalajdžić.

Analiza je pokazala je i da je samo jedan sud iz uzorka, Viši sud u Novom Sadu, održao konferenciju za medije u periodu koji je posmatran (45 dana).

„Samo jedan sud iz uzorka i nijedno tužilaštvo, održao je u posmatranom periodu konferenciju za medije i to kako bi predstavio svoj izveštaj o radu. Ne organizuju se konferencije za medije za aktuelna dešavanja, za aktuelne postupke, za koje je javnost opravdano zainteresovana“, kaže ona.

Advokatske kancelarije izvukle milione zloupotrebom prava na pristup informacijama

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.