Srbija

07.07.2022. 12:53

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Svaki deseti stanovnik planete je gladan

Pixabay

Srbija

07.07.2022. 12:53

Broj ljudi pogođenih glađu na globalnom nivou porastao je na čak 828 miliona u 2021, što je povećanje od oko 46 miliona u odnosu na prošlu godinu, i 150 miliona više od izbijanja pandemije koronavirusa. Izveštaj Ujedinjenih nacija prognozira se svet sve više udaljava od svog cilja da se do 2030. godine okonča glad, nesigurnost u snabdevanju hrane i neuhranjenost stanovništva. 

Udeo ljudi pogođenih glađu u svetskoj populaciji dostigao je 9,8 odsto, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija.

Od 2015. godine ovaj udeo bio je relativno nepromenjen, ali je tokom 2020. godine došlo do skoka, a rast se nastavio i u 2021. godini. 

Oko 2,3 milijarde ljudi u svetu (29,3 odsto svetske populacije) osećalo se umereno ili ozbiljno ugroženo manjkom hrane tokom 2021. godine, što je 350 miliona više u poređenju sa periodom pre izbijanja pandemije.

Približno 924 miliona (11,7 odsto svetske populacije) suočilo se sa ozbiljnom nesigurnošću u snabdevanju hranom, što je povećanje od 207 miliona za dve godine.

Pola miliona ljudi u Srbiji gladuje, dnevno se baci dva miliona kilograma hrane (VIDEO)

U izveštaju piše i da je nastavio da raste jaz među polovima kada se radi o nesigurnosti hrane: 31,9 odsto žena u svetu je bilo umereno ili ozbiljno nesigurno u hranu, u poređenju sa 27,6 odsto muškaraca.

Predviđa se da će skoro 670 miliona ljudi (osam procenata svetske populacije) biti suočeno sa glađu 2030. godine, čak u slučaju globalnog ekonomskog oporavka.

Ta brojka je slična kao i 2015. godine, kada je u okviru Agende za održivi razvoj 2030. pokrenut cilj okončanja gladi, nesigurnosti hrane i neuhranjenosti do kraja ove decenije.

Građani svesni da se hrane nezdravo, ne razumeju deklaracije

Izveštaj dalje pokazije da je skoro 3,1 milijardi ljudi nije moglo da priušti zdravu hranu u 2020. godini, dok je 2019. godine taj broj bio svega 112 miliona.

Procena je i da je 45 miliona dece ispod pet godina patilo od ispcrpljivanja, što je najsmrtonosniji oblik pothranjenosti koji povećava rizik od smrti dece za 12 puta. 

Takođe, 149 miliona dece ispod pet godina imalo je usporen rast i razvoj zbog hroničnog nedostatka esencijalnih hranljivih materija, a 39 miliona njih je bilo gojazno.

„Izveštaj više puta naglašava da se inteziviraju glavni pokretači nesigurnosti hrane i neuhranjenosti: sukobi, klimatski ekstremi i ekonomski šokovi koji se kombinuje sa rastućim nejednakostima“, naveli su šefovi agencija Ujedinjenih nacija.

Koji trendovi u prehrambenoj industriji nas očekuju 2022. godine?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.