Sve bolji uslovi za obnovljive izvore energije u Srbiji

Srbija čak dve trećine eletkrične energije dobija iz neobnovljivih resursa tj. uglja. Jedan  od glavnih zagađivača životne sredine predstavljaju upravo termoelektrane. Na Zapadnom Balkanu je zabležena dva i po puta veća emisija sumpor-dioksida u atmosferi  nego sve ostale termoelektrane u Evropskoj Uniji. 

Protekla godina je u Srbiji prekretnica za obnovljive izvore energije iz više razloga, navodi se u autorskom tekstu za Klimu 101 Milice Karajović, master inženjera elektrotehnike i projekt menadžera trenutno najveće solarne elektrane u Srbiji.

Ipak poslednjih godina industijski potrošači su postali svesni da količine novca date za račune električne energije mogu biti preusmerena na izgradnju solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju.

Sve veći broj odlučuje za to jer period za povraćaj investicije iznosi od 5 do 7 godina. Za ovaj potez se odlučuje najveći broj firmi koje posluju u industriji obrade različitih sirovina, a veliki su potrošači električne energije. 

U aprilu ove godine usvojen je Zakono o korišćenju obnovljivih izvora energije. 

“Nedavno je usvojena i Uredba o tzv. prozjumerima (prosumer) koja omogućava predaju proizvedene električne energije u mrežu. Kroz ovu uredbu stimulišu se građani da svoju sopstvenu potrošnju anuliraju kroz predavanje viškova proizvodnje iz svojih proizvodnih sistema u distributivnu mrežu. Dodatno, država nudi subvencije u vidu povrata 50% vrednosti investicije u slučaju ugradnje solarnih panela na krov domaćinstava, što duplo smanjuje period isplativosti. Same procedure registracije i prijave takvih sistema operateru su značajno pojednostavljene u odnosu na raniji period.”, navodi Karajović.

Energetska tranzicija Srbija neće samo uticati na poboljšanje životne sredine, već i na mogućnost za otvranje novih radnih mesta. Raste potreba za povećanjem broja stručnih kadrova iz ove oblasti jer u Srbiji nema dovoljno inženjera i tehničkog osoblja koji bi podmirili potražnju na tržištu rada.