Srbija je jedina zemlja jugoistočne Evrope koja će u 2015. imati pad bruto domaćeg proizvoda i to od 0,5 odsto, procenila je i objavila Svetska banka.
Prema polugodišnjem izveštaju Svetske banke za jugoistočnu Evropu, u ovoj godini rast se očekuje u svim zemljama regiona, sem u Srbiji.
„Srbija će, verovatno ostati u recesiji usled slabe domaće tražnje i teške fiskalne konsolidacije“, rekla je vodeća ekonomistkinja Svetske banke Galina Andronova Vinslet na konfereciji za novinare u Beogradu, tokom prezentacije koja je istovremeno održana u svim glavnim gradovima šest zemalja regiona.
Zemlje koje su obuhvaćene sedmim izveštajem su Srbija, Bosna i Hercegovina (BiH), Makedonija, Albanija, Kosovo i Crna Gora. Kako je navela, u ovoj godini se očekuje skroman oporavak regiona, uz projektovani prosečni rast od 1,3 odsto.
„Verovatno će rast da bude ograničen u 2015. zbog slabog oporavka BiH i još jedne recesije u Srbiji. Očekuje se rast od preko tri odsto u 2015. u ostatku regiona, s tim da će ekonomski rast u Makedoniji dostići 3,8 odsto“, piše u izveštaju.
Po Svetskoj banci, privredni rast, koji se u prošloj godini usporio, verovatno će u 2015. da bude ograničen zbog slabog oporavka dve zemlje koje su prošle godine pogođenje razornim poplavama – Bosne i Hercegovine i Srbije, koje, dodala je Andronova Vinsletova, polako pokreću ekonomsku aktivnost.
Pad ekonomske aktivnosti u Srbiji i BiH su, istakla je, velikim delom posledica prošlogodišnjih razornih poplava. „Šteta od tih dešavanja je u Srbiji oko pet odsto BDP-a“, rekla je ona.
Po njenim rečcima, bitna stvar koju Srbija treba da reši jeste visok nivo nenaplativih kredita od 20 odsto, što je jedan od dva najviša nivoa nenaplativopsti u regionu, kao i da se više trudi kod privlačenja stranih investicija.
„Srbija treba više nego druge zemlje u regionu da se trudi kod privlačenje investitora“, dodala je i precizirala da mora da stvori jaku poslovnu klimu koja će omogućiti kompanijama da bolje rade.
Kao ključnu pretpostavku za dalji ekonomski razvoj regiona jugoistočne Evrope Vinsletova je navela strukturne reforme. Ona je rekla da je neophodna dalja fiskalna konsolidacija u celom regionu.
Vinsletova je navela da izgledi za rast u zemljama jugoistočne Evrope zavise od spoljnih faktora, uključujući kontinuirani oporavak spoljne tražnje, naročito u Evropi, kao i stabilizaciju cena energenata na međunarodnom tržištu na otprilike sadašnjem, niskom, nivou.
Ona je rekla da je privredni rast u 2014. godini usporen prvenstveno zahvaljujući razornim poplavama u nekim zemljama regiona, te je rast privredne aktrivnosti na nivou celog regiona bio 0,2 odsto BDP-a.
-615x345.jpg.webp)
Te 2008. godine sam bila drugi razred srednje škole – puna neke neverovatno lepe energije i motivacije. Mislila sam da će u 2018. Srbija biti bolja i od Nemačke i od Amerike, da će biti ravnopravnosti među svima, da neće biti sulude netrepeljivosti među nama i Hrvatima i da čemo svi biti srećniji. Da ćemo voditi neke srećnije živote i da nećemo više biti tako zavidni i ponašati se u stilu „nek komšiji crkne krava“. Knjige u Filološkoj gimnaziji me zavele i rasplamtale mi maštu, nisam bila drogirana. Sada sam jako razočarana. Za 2028. godinu, opet zamišljam isto…