U Evropi i centralnoj Aziji ove godine se očekuje skroman privredni rast od 1,6 odsto, na Zapadnom Balkanu 2,7 odsto, a u Srbiji 2,5 odsto, i vlade bi trebalo da preduzimaju mere za pospešivanje ekonomije, saopštila je danas Svetska banka.
Niska cena nafte i drugih berzanskih roba u istočnom delu regiona, pad investicija u Evropskoj uniji, kao i tekući strukturni izazovi u svim zemljama, sprečavaju rast u regionu i doprinose porastu populizma i polarizacije, navodi se u novom izveštaju Svetske banke „Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji“ koji je danas predstavljen u Bukureštu.
Oni navode da će u regionu privredni rast ove godine iznositi 1,6 odsto, što je nešto više nego u 2015. kada je iznosio 1,4 odsto, ali će pad prihoda i potrošnje verovatno umanjiti taj, kako se navodi, skroman rast, i dodaje se da se sličan trend očekuje i u naredne dve godine, sa rastom od 1,5 odsto u 2017. i 1,8 odsto 2018. godine.
„Na Zapadnom Balkanu predvidja se rast od 2,7 odsto u 2016, 3,2 odsto u 2017. i 3,5 odsto u 2018. godini, dok će u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji rast biti 0,7 odsto u 2016, 2,3 odsto u 2017. i 2,6 odsto u 2018, dok se u Evropskoj uniji očekuje mali pad BDP-a“, navodi se.
Potpredsednik Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA) Siril Miler izjavio je da je skroman rast koji se beleži „korak u dobrom pravcu“, ali da nije dovoljan da odagna zabrinutost ljudi u regionu zbog ekonomske perspektive.
„Vlade mogu odmah da deluju kako bi pomogle. Na primer, mogu da promovišu više celoživotnog učenja kako bi pomogli ljudima da nađu i zadrže posao. Takođe mogu da obezbede brigu o deci i starijima kako bi olakšali veću fleksibilnost u izboru zaposlenja. Ove akcije mogu da osiguraju jednake šanse i da podstaknu ukupan rast“, naveo je on.