Tabaković: Inflacija do kraja godine na oko osam odsto

Inflacija u Srbiji trebalo bi da se smanji do kraja godine na oko osam odsto, a da u granice cilja (3 +/- 1,5 odsto) uđe sledeće godine, rekla je guvrenerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na konferenciji posvećenoj primeni praktičnih digitalnih i tehnoloških rešenja u oblasti poljoprivrede na Zapadnom Balkanu.

„Na inflaciju nismo reagovali naglim povećanjem kamatnih stopa. Infalcija je od drugog kvartala, u skladu sa našim očekivanjima, počela da se smanjuje. Do juna očekujemo njeno smanjenje na nivo od 14 procenata“, rekla je ona.

Istakla je da je NBS razvila sopstveni model za praćenje inflacije koji je baziran na automatskom prikupljanju cena sa internet prodavnica, kao i da se ovaj metod primenjuje od marta 2022. godine.

„U poslednjoj oceni tekuće inflacije koristili smo skoro 30 baza sa preko 130 sajtova i cenama preko 30 hiljada proizvoda“, rekla je ona i dodala da ovaj model za praćenje inflacije omogućava praćenje inflacije na nedeljnom i mesečnom nivou.

Podsetila je da je NBS od 2017. godine kupila ukupno više od 6,5 milijardi evra u neto iznosu i time doprinela rastu deviznih rezervi zemlje do rekordno visokog nivoa od više od 22,1 milijardu evra.

Tabaković je rekla da je na kraju prvog tromesečja ove godine, ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva imalo 3,8 miliona korisnika u zemji, što predstavlja rast od šest odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema njenim rečima,uslugu mobilnog bankarstva je imalo 3,5 miliona korisnika, što je 11,6 odsto više nego u istom tromesečju 2022. godine.

„U prvom tromesečju ove godine broj dinarskih transakcija putem kojih su građani kupovali preko internet sajtova iznosio je 8,7 miliona i za 25,76 procenata je viši nego u prvom tromesečju 2022. Vrednost ovih transakcija bila je za 38,11 odsto viša od vrednosti izvršenih plaćanja u prvom tromesečju 2022. godine“, rekla je Tabaković na konferenciji Finticipate vol.2.

Porasla internet kupovina

Ona je podsetila da je broj izvršenih transakcija u evrima u prvom tromesečju 2023. godine putem kojih su građani kupovali preko internet sajtova porastao u odnosu na pre godinu dana, kao i da je njihova vrednost veća za 36,5 odsto (96 miliona naspram 70,4 miliona evra).

Prema njenim rečima, trenutno na domaćem tržištu postoji 20 banaka, 11 platnih institucija, pet institucija elektronskog novca, dva pružaoca usluga povezanih sa virtuelnim valutama i 16 davalaca finansijskog lizinga.

Takođe, postoje četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, 16 akcionarskih društava za osiguranje, četiri akcionarska društva za reosiguranje, ali i fintek kompanije koje blisko sarađuju sa ovim pružaocima finansijskih usluga.

„Primenu u finansijskom sektoru nalaze blokčejn tehnologije, veštačka inteligencija, klaud, mašinsko učenje i tako dalje. Deset banaka koristi veštačku inteligenciju, dok pet banaka planira da počne da ih korsiti, a njih šest planira da unarpedi primenu veštačke inteligencije u svojim poslovnim procesima“, rekla je guvernerka.

Inflacija prijala državnoj kasi