Tabaković: Inflacija u Srbiji opada, do kraja godine na oko osam odsto

Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je iznosila 12,5 odsto, odnosno 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart, kada je bila na vrhuncu, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je na današnjoj konferencij za novinare u NBS rekla centralna banka očekuje da se međugodišnja inflacija smanjuje svakog meseca za oko jedan procentni poen, čime bi godinu završila na nivou od oko osam odsto.

„Povratak inflacije u granice cilja očekujemo u drugom tromesečju 2024. godine, što je nešto ranije u odnosu na našu projekciju iz maja, čemu doprinosi dodatno zaoštravanje monetarnih uslova u junu i julu“, rekla je ona.

Istakla je da je usporavanje inflacije u najvećoj meri rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije (indeksa potrošačkih cena bez hrane, energije, alkohola i cigareta), koja se u junu vratila na jednocifreni nivo od 9,4 odsto u julu.

„Pad međugodišnje inflacije bio bi i veći da tokom maja i juna, usled vremenskih neprilika i obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajeno rasle“, kazala je Tabaković.

Istakla je i da se u nastavku godine očekuje dalje ubrzanje privrednog rasta od dva do tri odsto i da je domaća privreda ubrzala rast u drugom tromesečju na 1,7 odsto međugodišnje.

Prema njenim rečima, priliv kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija u sedam meseci dostigao je 2.442 miliona evra, odnosno višestruko premašio deficit tekućeg računa.

„To je doprinosilo jačanju aprecijacijskih pritisaka, na koje je Narodna banka Srbije u sedam meseci ove godine reagovala neto kupovinom deviza u iznosu od blizu 2,5 milijardi evra, što je rezultiralo rastom deviznih rezervi na novi rekordni nivo od 23,1 milijardu evra na kraju jula“, rekla je ona.

Kada je u pitanju učešće problematičnih kredita, odnosno onih koji se teško vraćaju, u ukupnim kreditima, koje je i u junu zadržano blizu istorijski najnižeg nivoa od tri odsto.

Devizne rezerve udvostručene za 11 godina

Devizne rezerve zemlje, koje su nacionalni resurs od vitalne ekonomske važnosti u zaštiti od eksternih šokova, udvostručene su tokom ovih 11 godina, rekla je guvernerka.

One su prema njenim rečima, krajem jula iznosile 23,1 milijardu evra.

„To je njihov najviši nivo od kada se prate i nivo koji premašuje sve mere koje se uobičajeno koriste za ocenu njihove adekvatnosti. Ne treba posebno da naglašavam koliko je to značajna činjenica sa stanovišta zaštite od rizika iz međunarodnog okruženja i obezbeđenja opšte makroekonomske stabilnosti u narednom periodu“, rekla je Tabaković.

Kako je kazala, u proteklih 11 godina dinarska štednja je porasla šest puta, na 110,7 milijardi dinara na kraju jula.

Istovremeno, gotovo je udvostručena devizna štednja građana, sa 7,7 milijardi evra na 14 milijardi evra.

Prosečne plate na Zapadnom Balkanu: Pregled po državama i sektorima