Nekonsolidovani budžetski suficit od 13,6 milijardi dinara, koji je u Srbiji ostvaren u januaru, predstavlja iznenađenje za analitičare Rajfajzen banke.
Kažu da je poslednji put državna kasa imala pozitivan bilans pre sedam godina, u januaru 2008.
Ovako neverovatnim podacima je, sa jedne strane, doprineo veliki rast poreskih prihoda, a sa druge – rezanje plata u javnom sektoru i penzija, kažu danas za Tanjug finansijski stručnjaci Rajfajzena.
Kako napominju, rastu budžetskih prihoda doprinela je isplata dividendi u Telekomu (7,6 milijardi dinara), što predstavlja jednokratni priliv sredstava, a kada bi se ta stavka izuzela, budžetski prihodi bi registrovali nulti rast, dok bi bilans budžeta ostao u pozitivnoj zoni (6 milijardi dinara) zahvaljujući vladinim merama štednje.
Analitičari Rajfajzena pozdravljaju posvećenost vlade programu reformi, ali ukazuju na to da i dalje postoje rizici koji bi mogli da ugroze ekonomske ciljeve uprkos upravo potpisanom stendbaj aranžmanu Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Prvi rizik, po njima, predstavljaju kapaciteti naplate poreskih prihoda od privatnog sektora koji bi u ostatku godine mogli da splasnu, jer su efekti podizanja poreske stope iskorišćeni tokom prošle godine, dok su se poslovni uslovi nedovoljno poboljšali kako bi podržali rast poreskih prihoda.
Kao drugi rizik, pominju način rešavanja situacije sa Železarom Smederevo, koji će, smatraju u Rajfajzenu, postati model po kome će se rešiti i pitanje drugih preduzeća u vlasništvu države.
U tom kontekstu primećuju da „Vlada nije spremna da zatvori tu kompaniju ili bar da promeni poslovnu strategiju, imajući u vidu pad tražnje za čelikom“.
Treći rizik leži tome što, kako navode, reforma državne administracije znatno kasni.
Iz Rajfajzena poručuju da podržavaju sve usvojene mere vlade, kao i da razumeju da je reč o teškim odlukama, ali da mere za smanjenje troškova, međutim, neće biti dovoljne ako se ne bude odvijao paralelan proces.
„Iz tog razloga, privatizacija ili zatvaranje državnih preduzeća i racionalizacija javne administracije su od ključne važnosti za stabilizovanje budžetskog deficita i rast javnog duga koji je 15. januara porastao na 72,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) usled aprecijacije evra prema dolaru“, zaključuju analitičari Rajfajzen banke.
Kozmetika je prepuna otrovnih i štetnih supstanci. Trebalo bi koristiti samo domaće i samo prirodno, kao npr. Sting of beauty krema protiv bora na bazi pčelinjeg otrova.