Teodorović: Mladi posle fakulteta u Srbiji mogu da biraju samo pasoš ili partijsku knjižicu

Da sve veći broj mladih ljudi u Srbiji posle indeksa uzima pasoš u ruke, pokazuju brojne statistike i ankete. 

Većina njih kao glavni razlog za odlazak iz zemlje navodi potragu za poslom u struci i uređenijim društvenim uslovima, a akademik Dušan Teodorović za Danas ukazuje da je ovaj zabrinjavajući trend posledica toga što mladi posle završenog fakulteta mogu da biraju samo između pasoša ili partijske knjižice.

Od 313.411 građana Srbije koji su napustili svoju zemlju, njih 41.185 su ljudi sa višom ili visokom školom, a 12.000 studenata odlučilo je da svoje obrazovanje nastavi u inostranstvu, pokazuje studija Republičkog zavoda za statistiku izrađena 2014. godine na osnovu podataka prikupljenih popisom od 2011.

Ova studija je pokazala da nešto više od 50 odsto od ukupnog broja emigranata radi ili boravi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Podaci govore da se sve mlađi ljudi odlučuju da napuste zemlju pa je tako prosečna starost migranata 34,7 godina, što ih čini znatno mlađim u odnosu na ukupno stanovništvo Srbije. Među njima ima više muškaraca – 53,4 odsto, a u inostranstvu se zadržavaju u proseku 11 godina.

Među generacijama koje se danas iseljavaju najčešće se može čuti da ni ne planiraju da se vrate u Srbiju. 

Jedna od njih je i Ana M. (25) iz Beograda, koja se odselila u Beč pre tri godine prvenstveno zbog stručnog usavršavanja i većih šansi da nađe posao u struci.

„Odlučila sam da studiram u Beču jer je nastava kvalitetnija, ima dosta praktičnog rada u okviru samog fakulteta, a postoji i saradnja sa kompanijama koje studentima nude praksu a vrlo često i stalan posao“, objašnjava ova devojka i naglašava da zbog svih uslova koje tamo ima u Srbiju i ne namerava da se vraća.

Miloš, student prve godine sociologije na Filozofskom fakultetu, već sada je ubeđen da u Srbiji neće moći da nađe posao u struci i zato je rešen da master studije nastavi u inostranstvu.

„Siguran sam da ću otići negde preko, jer ovde posao ne mogu da nađem, a samo želim da živim u uređenijem društvu“, ističe ovaj mladić.

Narda Š. (23) je apsolventkinja Biološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je fer da ostane u svojoj zemlji, koja joj je priuštila besplatno obrazovanje.

„Potrebni su nam mladi i entuzijastični ljudi koji će pokrenuti promene“, zaključuje ona.

Akademik Dušan Teodorović, predsednik Odbora za visoko obrazovanje SANU, ističe da ovakav trend uopšte ne treba da nas čudi jer je normalno da obrazovani i stručni mladi ljudi žele da se zaposle, profesionalno dokažu i imaju pristojan život u uređenom društvu.

„Mladi ljudi koji napuštaju Srbiju su naterani da biraju između partijske knjižice stranaka na vlasti i pasoša. Oni najbolji i najhrabriji su izabrali pasoš“, naglašava Teodorović. 

On dodaje da sadašnja vlast ne samo da ne pruža podsticaje mladima već je partijskim zapošljavanjem, nepotizmom i korupcijom urušila institucije koje bi preduzele operativne mere i akcije da im to i omogući.

„Postoje različite mere koje je moguće primeniti, ali sve dok veliki broj članova Vlade poseduje sumnjive diplome i masovno učestvuje u partijskom zapošljavanju Srbija će da nastavi da se urušava, nepovratno gubeći ono najbolje što ima, a to su mladi, obrazovani ljudi. Neophodno je da se ovim problemom bave ljudi sa značajnim profesionalnim rezultatima i moralnim integritetom, a ne partijski aparatčići i poslušnici“, upozorava Teodorović.

Obrazovani neće nazad

Podaci koji najviše zabrinjavaju su oni koji se tiču tzv. povratnika iz dijaspore. Od 1991. godine u Srbiju su se iz inostranstva vratile 234.932 osobe, od kojih je oko 90.000 sa srednjom stručnom spremom dok je broj onih sa fakultetskim diplomama koji su se vratili životu u Srbiji duplo manji.

Odricanje od državljanstva

Od 2004. godine čak 58.286 osoba podnelo je zahtev za prestanak državljanstva Republike Srbije, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova, a samo tokom prošle godine bila su 3.243 takva zahteva.