Tepić: Opozicija podnosi zahtev za fer i slobodne izbore

Opozicija će formulisane zahteve za slobodne i fer izbore predati nadležnim institucijama, najavila je u intervjuu FoNetu narodna poslanica Marinika Tepić, koja ne veruje u „dijalog o toj temi sa Aleksandrom Vučićem“ i negira ocene da Evropska unija (EU) ne vidi sagovornike u opoziciji.

Kada je reč o najavama vanrednih parlamentarnih izbora, ona je, u serijalu Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekla da će odluka zavisiti od „sondaže javnog mnjenja“. Prema njenom mišljenju, „ukoliko Vučić proceni da mu rejting pada, onda će ići na vanredne izbore“. U suprotnom, „uz pomoć svojih batinaša i mafijaša, i isisavajući budžet, mirno i bezbrižno će izgurati do 2020.godine“, kada bi trebalo da budu redovni republički izbori, predvidela je Tepić. „Iako ova država nije demokratska“, ona smatra da su „izbori ipak jedini način da se dogode promene“.

U tom smislu, u „očekivanju je izbora, ali i promena“. „Sa druge strane, promene neće biti moguće, bez pritiska, ne samo opozicije, nego i građana koji nisu glasali za Vučića“, a takvih je, tvrdi Tepić, „dve trećine u ovoj zemlji“. Kako je predočila, „opozicija nije neka izolovana družina, na nekoj posebnoj planeti, ona ne može da funkcioniše bez građana koji nisu glasali za Aleksandra Vučića“.

Upitana da li bi vanredni izbori odgovarali opoziciji, Tepić je odgovorila da bi bilo „amaterski i neodgovorno“ da kaže da je „opozicija u punom kapacitetu“.

Ona je, međutim, istakla da se opozicija „dovija i pokušava da se ujedini u dogovoru oko zahteva za stvaranje uslova za slobodne izbore i medije“. Tepić je najavila da će „formalna adresa na koju će opozicija uputiti zahteve biti institucije države, poput Republičke izborne komisije (RIK) i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Narodne Skupštine“.

„Ali, potpuno je jasno da niko o tome neće odlučivati, samostalno, bez konsultacija sa Aleksandrom Vučićem“, konstatovala je Tepić. Na pitanje koji je smisao slanja zahteva tim instiucijama, koje opozicija naziva „ispostavom Srpske napredne stranke“, ona je odgovorila da je veoma važan pritisak da makar počnu da primenjuju zakone na osnovu kojih deluju. To je suština, jer bi, u tom slučaju, i izborna i postizborna slika bile „umnogome drugačije“, uverena je Tepić, koja napominje da nije reč o formalnostima.

Prema njenom objašnjenju, od poštovanja zakona i institucija zavisi i odlučivanje u budućnosti o suštinskim pitanjima, počev od toga ko će da plaća struju, do obezbeđivanja penzije i plate za dostojanstven život. Tepić ne može da zamisli situaciju da Vučić sedne i razgovara sa opozicijom o izbornim uslovima, niti misli da će reći da je opozicija u pravu, jer da je tako, „onda bi poštovao zakone nad kojima se zaklinjao“. Uprkos svemu, opozicija mora makar da pokuša da izvrši pritisak na nadležna tela, kako bi ona možda reagovala savesno, naglasila je Tepić. Ukoliko se to ne dogodi, napomenula je ona, opozicija „jasno može da odlučuje da li da bojkotuje izbore ili ne“.

Na pitanje da li je onda formulisanje opozicionih zahteva i njihovo formalno upućivanje institucijama alibi za bojkot izbora, Tepić je odgovorila negativno i napomenula da „odluka o bojkotu može da se donese i u danu raspisivanja izbora“.

Ona misli da je opoziciji jedino preostalo da proba da dobije što širu podršku građana, uverena da za to sada ima osnova, „jer vide da smo svi u opoziciji seli za isti sto“. Tepić ističe da „postoji prostor za minimum dogovora o ključnim uslovima“, među kojima su „medijski uslovi“ najvažniji.

O „bojkotu izbora se ozbiljno razgovara i lideri opozicije osluškuju i stavove građana na terenu“, ali bi „bojkot bio neuspešan, ukoliko neko izađe na izbore“, ukazala je ona i podsetila da „uvek postoji Vučićeva opozicija koja bi na te izbore izašla“. „Određivanje prema Liberalno demokratskoj partiji (LDP) i Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV) nije vezano za njihov odnos prema izbornim uslovima“, obrazložila je Tepić, „nego za saradnju sa vlašču, odnosno saradnju sa SNS“.

„Nekako je nelogično da pravimo saveze sa saveznicima vlasti protiv koje se borimo“, precizirala je ona i poručila da „saveznici vlasti ne treba da se nalaze na okruglim stolovima opozicije“. Istovremeno, Tepić ne negira da su njeni stavovi, naročito o nacionalnim pitanjima, bliži LSV i LDP, nego Dverima i podseća da „dolazi iz te zajednice“. Smatra, međutim, da je „stranka kojoj je pripadala 10 godina skrenula s puta i, suprotno mandatu koji je dobila od građana, počela da sarađuje sa vlašću“, ali se nada da će se „LSV, u kojoj ima sjajnih ljudi, vratiti na svoj put“. Tepić tvrdi da je opozicija u parlamentu, uprkos tome što su njeni poslanici svedeni na „tabloidne aktere, ipak propustila neke prilike da „zajednički reaguje“.

Ona je odbila da je Srđan Nogo „njena ekipa“ i rekla da se nada „da nakon ovog što se desilo, neće biti više ni ekipa Dveri ili tog Saveza za Srbiju, ili bilo koje opozicione zajednice, koja će nadalje sarađivati“. Promptno delovanje tužilaštva u ovom slučaju, Tepić vidi kao „dirigovanu dinamiku i dobru priliku za poslanike vlasti da imaju novu temu na plenarnim zasedanjima koja će verovatno ići u pravcu skidanja imuniteta da bi se Nogo krivično gonio“.

Obrazlažući svoj stav o „fašizaciji Srbije“, ona je konstatovala da to nije preterana ocena, jer se fašizam, pored Holokausta, može identifikovati i sa drugim pojavama, dok je vladanje i upravljanje strahom „osnov fašisoidnog ponašanja“. „Postoje ljudi koji su dobre i pristojne komšije, koje vam se jave na ulici, a onda uveče odlaze na tribine na kojima osporavaju prava žena, gde se zalažu za ućutkivanje i eliminaciju svakog ko nije njegove vere, nacionalnosti, političkih i seksualnih opredeljenja“, ilustrovala je Tepić.